Zatucani Balkan: Kako roditelj da donese odluku? Koji od dva prsta radije da poseče?

23 januara, 2017

Nedavno je naša starija ćerka „zaradila“ boravak u bolnici. U Tiršovoj nisu imali mesta da „nas smeste“ pa su „nam smestili“ pansion u bolnici „Olga Dedijer“. Ovaj put se neću dotaći toga kakvi su uslovi u toj dečjoj bolnici, ali ću definitivno oplesti „organizaciju“ celokupnog zdravstvenog sistema u nas.

U Tiršovoj smo brzo završili; prijem, laboratorija… Sve je to teklo glatko, osim što nije bilo mesta na odeljenju. I da pretpostavimo da je mesta bilo, a da nisu hteli da nas prime, šta smo mogli da učinimo? Da, mogla sam podići frku, jer smo se ovako vozali po Beogradu sa detetom pod temperaturom od 41 stepen. Ali, ko bi nas čuo? I, da li smo trebali biti nezahvalni što naše dete ima „samo“ visoku temperaturu, dijareju i povraćanje?

Zahvalimo se bogu što naše dete nije „težak slučaj“.
Pre toga, treba reći još jednu stvar: dežurstva sa parnim i neparnim datumima su takvo imbecilno pravilo, jer roditelje u svom njihovom ludilu šetaju sa kraja na kraj grada… Pa još, sluđeni, vrlo lako mogu pogrešiti, kao što je naš slučaj bio. I sreća naša što nije bila neka „ozbiljnija bolest“, kod koje su sekunde važne za život, već „samo“ ta prokleta temperatura od 41.

Parnim danima, iz Instituta za majku i dete bi vas vratili sa kapije uz obrazloženje da je bolnica u Tiršovoj dežurna, da u bolnici nikoga nema. U to se možete uveriti jer je u bolnici mrak (a na taj „mrak“ čuvar pokazuje).

Ja upirem u jedan drugi mrak.

Nekako, stigosmo do dečije bolnice „Dr Olga Dedijer“ u koju je naš dolazak najavljen. Tu već čekaju dva muška roditelja sa svojom muškom decom. Prijemno odeljenje prazno. Mnogo prazno. Osim čuvara – nikoga na vidiku. Ni dežurne sestre, ni dežurnog lekara/lekarke.

Posle pola sata se pojavljuje jedno medicinsko čudo od medicinske sestre. Ni izvolite, ni recite… Uviđam da smo „hitniji“ od svih prisutnih slučajeva. Ipak, uljudno smo sačekali da ranije pridlošli objasne svoje razloge dolaska na -10. Objasnim im da smo „najavljeni“, tj. upućeni iz Tiršove. „Sačekajte i izmerite temperaturu…“

Čekamo… Merimo… 39.6 (ali ne u pesmi)… Slušamo medecinski ljubavni razgovor preko telefona medicininskog čuda (nad)prirode. Saznajemo da ćemo ostati. Moj muž i ja se gledamo u čudu i neverici. Nekako skapiramo da smo uzrujani pa nismo najbolje razumeli doktorku iz Tiršove.

Već sam načeta i počinjem da plačem, ali znam da rešenje postoji. Moj muž će jednako dobro brinuti o njoj u bolnici. I dogovor se, sam od sebe, sam izgradio. Pred krajnje nezainteresovanim i minimalno razgovetnim lekarom, izgovaram, sa njegovog klasično balkanskog aspekta, veoma smešnu rečenicu: „Ostaće moj muž.“. Usledio je i odgovor u stilu „kakve budale“: „Ne može. Mora žensko!“

MORA! MORA?

Kladite se da li je pomoglo objašnjenje da imamo bebu od 2,5 meseca i da je dojim. I dalje je odgovor – ne može, jer su na odeljenju pratioci – žene! Najgluplji od svih mogućih glupih izgovora. Lekar počinje da nabraja da li imamo: sestru, strinu, ujnu, širu i užu rodbinu ŽENSKOG RODA, jer, avaj, živimo u srednjem veku na zatucanom Balkanu, u (belo)svetskoj prestonici, u kojoj, još više zatucani lekar (sudeći po imenu i prezimenu, crnogorskog porekla, bez namere bilo koju naciju da uvredim), brani čast žena – pratilja maloletne dece u bolnici naspram dobrobiti te iste maloletne dece! Izvinite, ko je ovde pacijent?

Pored ovog primarnog prava koje je, u našem slučaju narušeno, mogu navesti i narušavanje rodne ravnopravnosti. I to dvostrano. Prvo, jer je moj muž OMALOVAŽEN i USKRAĆEN kao (ravnopravni) roditelj, i usmeren od strane lekara – predstavnika našeg zdravstvenog sistema, da bude otac iz narodne izreke. Iako je moj suprug jedan predan, nežan i divan otac svojim ćerkama. Drugo, ja sam, kao majka, stavljena u okvire balkanske definicije majke – jedine koja treba da bude roditelj, staratelj, „voditelj“ svojoj deci; jedine koja treba da se bavi njihovim odgojem i vaspitavanjem. Jer, ovi prostori tako nameću. Jer je to bila žena gorepomenutog lekara. I njegova mati. I, vrlo moguće, njegova ćerka. A, verovatno, i njegova unuka. A daleko od toga da sam nesavesna majka. Naprotiv… Smatram da sam posvećena i požrtvovana majka (i supruga).

Takođe, ovi prostori nameću to da živimo u „rodovskoj zajednici“, jer iza sebe treba da imamo čitavu mašineriju baba, tetki, strina, ujni i ostale familije ŽENSKOG RODA…

Naravno da je bitnije braniti „čast“ i „poštenje“ majki, nego uzeti u obzir dobrobit samog deteta.

Moram li objašnjavati tom zdravstvenom radniku koliko se moje dete „poremetilo“ i koliko je bilo uplašeno i izgubljeno, da posle izlaska iz bolnice, danima nije htelo da spava, da je slučajno ne bi „ostavili“? Ili je, možda, čuo koliko je plakala kad je moj muž otišao iz petominutne „posete“? Sa njom je bila brižna baka, jedna od onih koje se trude da sa svojim unucima ostvare odnos za pamćenje. A šta bi tek bilo da smo morali da je ostavimo – samu? Kako roditelj da donese odluku? Koji od dva prsta radije da poseče? Koji će manje boleti? Mene bi jednako boleli, i jednako me je bolelo što sam morala za jedno da se odlučim, za tog doktora ne znam. I na kraju, da li taj zdravstveni radnik uvažava psihološku dimenziju deteta, ili zastupa staromodni stil vaspitavanja deteta uz „mir u kući da se tata odmori“, „odvojen obrok i mesto za obrok“, „batine za sve i svašta“ (dodati po potrebi)…?

Uz sve to, neko, je morao ići u dom zdravlja za uput za pratioca, koji se nosi zatim u RFZO da ne bismo plaćali tu „vrhunsku“ medicinsku uslugu i pansion za baku 750 dinara po danu.

Priznaćete, ovaj sistem nije stvoren za roditelje sa više dece a bez pomoći „sa strane“. Komplikovanost našeg sistema i procedura, ovako POJEDNOSTAVLJENI, zahtevaju još nekoliko staratelja ili jako dubok džep.

Epilog ove priče je da nas je doktorka na kontroli upitala šta smo davali kao terapiju. Moj odgovor je bio: „Ništa. Nisu nam rekli da nešto od terapije treba.“. „Ali piše u otpusnoj listi.“ reče doktorka. Pogledah, stvarno piše… I eto, meni, pismenom roditelju je to promaklo. A čitala sam otpusnu listu. Pozvaću se na hormone, i sav taj haos u glavi… Ma, dosta izgovora… Ljuta sam na sebe što mi je promakla ta rečenica, što nisam pročitala još koji put, što nisam čitala bolje, između redova… Ali, nije li to dužnost lekara i sestara, tzv. medicinskog osoblja – da kažu koju terapiju da koristimo?

I na kraju, ono što je muka većine roditelja:

– u domu zdravlja bi nas pitali što smo dolazili, jer oni ne skidaju temperaturu niti zaustavljaju dijareju

– laborantkinja u Tiršovoj nas je nadobudno iskritikovala jer smo „brže bolje potrčali da bockamo dete“

– u bolnici su nas pitali što smo tako dugo čekali

E pa, gospodo, vreme je da se dogovorite. Jer ja nisam medicinski radnik. Niti želim da preispitujem vaše odluke… Jer da to radim, koja je vaša svrha?

Hvala bogu, dobro je.

Bože zravlja, ne zatrebali nam više.

Mama Mara

Izvor: Nemajka

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


60 komentara na "Zatucani Balkan: Kako roditelj da donese odluku? Koji od dva prsta radije da poseče?

  1. Diskriminacija kaže:

    Zanimljivo je kako jedan tekst o polnoj diskriminaciji se završi vređanjem i diskriminacijom po poreklu. Naš zakon je, za razliku od mnogih zemalja (namerno), izostavio stavku o diskriminaciji po poreklu. Elem, da se vratimo na suštinu…mama Mara bi trebala prvo da ima malo više poštovanja. Ako želi superbolnice u zemlji, onda neka se odrekne polovine svoje plate i biće superbolnice i u Srbiji. Do tada, imamo uslove kakve imamo. Da, bilo bi idealno kada bi postojale sobe gde bi mogli i muškarci da prespavaju uz svoju decu. U našoj kulturi je da majke brinu o deci…to važi za sve južne zemlje (Španija, Italija, Kipar, Grčka, Malta, Srbija, Crna Gora, Hrvatska itd.). To da li naša kultura treba za jednu noć da se promeni da bi se uklopila u planove i probleme mame Mare…teško. A i zašto bi?! To nije stvar zatucanosti, to je stvar našeg načina života.Neki roditelji ne mogu zbog posla, bolesti da budu uz svoju decu….i sada država treba da napravi neku mobilnu bolnicu za takve roditelje da bi se celo društvo uklopilo u njihove planove? Šta ako je ženama neprijatno da spavaju sa nepoznatim muškarcima u istoj sobi?! Da li imaju pravo da im bude neprijatno?! Da treba napraviti i sobe za muškarce…ali mislim da je pošteno ako za tako nešto nema uslova, onda ta tri muškarca treba da se prilagode, a ne 97 žena. Što se tiče dežurstva, kao i u svakoj zemlji, dežuraju određene klinike…ne sve. Postoje praktični razlozi ta takav sistem rada, jedino što pacijenti treab da urade..jeste da saznaju koja klinika dežura (a danas su takve informacije vrlo lako dostupne, na više načina i iz više izvora). Tako da…mama Maro, raspitajte se, pročitajte dokumente…poštujte neke stvari i sve ljude, jer pored vaših problema postoje i drugi problemi, o kojima Vi ne želite da znate jer se bavite njima tek kada Vam zatreba bolnica a čim izađete iz zgrade, ne interesuje Vas ništa. Ne glumimo da živimo u Nemačkoj… Ako bi nam platili ratnu odštetu, vrlo lako bismo ih sustigli na svim poljima. Ovako, moramo da se krpimo, prilagođavamo i preživljavamo. Najvžanije je da poštujemo jedni druge i da brinemo jedni od drugima, da se solidarišemo a ne samo da projektujemo svoj ego na sve i svja…jer od zatucanosti gora je samo pokondirenost.

    1. Nina kaže:

      Dokle god ima ljudi koji razmisljaju kao Vi, nikada nam bolje nece biti! Od zenine plate se vec izdvaja 40% za razne poreze, od oceve isto! Ne postoji valjan izgovor zasto otac koji zeli ne bi mogao da ostane sa svojim detetom u bolnici, nema tu sta drugim majkama da bude neprijatno jer roditelj je roditelj i nije tu da gleda druge zene vec da brine o svom bolesnom detetu. Mozda je zena trebala bolje da procita otpusnu listu, ali su doktor i sestre itekako trebali da joj detaljno objasne terapiju koju detetu treba da da kod kuce, jer je to sastavni deo njihovog posla.

      1. Dragana kaže:

        Bravo!

      2. Dusica kaže:

        Ili recimo ako je samohrani otac…

      3. Ema kaže:

        Bravo bravo bravo!!!
        Manje vredjati a vise uvazavati pacijente (osobito male) i roditelje ( sa kojima treba razgovarati i uputiti ih kratko u dijagnozu ili oporavak detetov). Uvazavanje i postovanje….Sto li to ljudima tako tesko pada?

    2. Jasna kaže:

      Sram da Vas bude, ko ste, da ste! Kakva neprijatnost? To se zove zatucanost! Mi kada smo bili u NS u bolnici, slobodno je mogao da bude ko hoce sa detetom. Jedan tata je cesto bio tu a ni na kraj pameti mi nije bilo da mi bude neprijatno! Kakve su to gluposti!!!

      1. cupka kaže:

        Za ovaj slucaj sam cula ranije…U pravu je zena , ako vec kuci ima malu bebu , trebali su oustiti oca…Ja sam pre neki dan izasla iz bolnice sa sinom od 8 meseci isti slucaj tem od preko 40 , niko nista ne preduzuma, posle tri dana nas smeste u Dragise Misovic bolnicu, prijatni su lekari i sestre , al sto kaze zena dete izbodeno od glave do pete , primilo terapiju koju nesme imamk posledice , jer niko od lekara ni odoblja ne cita nasta je alergican , moja greska je sto im nisam rekla, a ja sam bas znala da je alergican na lekove koje nikad pre nije primao , kao sto rekoh beba je 8 meseci.Drugo da su nas lekari u domu zdravlja pregledali kako treba i na institutu majka i dete , mi nrbismo ni zavrsili u bolnic…Niko nista video nije , dete imalo bronhitis i upalu oba uva i temperaturu 40+ .
        I JOS SAMO DA DODAM
        Dok smo lezali tamo svaceg smo se nagledali , postoje majkei koje ostave svoju decu samu a ta deca …uz izgovor , taman da se odmore …E pa Boze kome ti sve decu dajes…Naglasicu s a mo da sam provela pored sina nedelju dana , ne okupana , oka nisam sklopila i od prevelikog stresa mi je kosa opala na glavi u pramenovimA, a rana od porodjaja pukla jer sam dobila zatvor…Tako da majke ima i nas raznih!

    3. Mara kaže:

      Mama Mara

      1. Mila kaže:

        Pa vi zena draga gluposti govorite, mama Mara je u pravu, zasto otac ne bI ostao u bolnici, ako ona vec doji bebu. Dok je vecina takvi kao ti,sto tako razmisljaju, nikad se nista nece ni primeniti na Balkanu. Nazalost!!!

    4. Mama3 kaže:

      Ociglecno je da vi ili radite u zdravstvu ili nemate svoje dete ili ste muskarc,cetvrto bih tesko razumela!Razumem da stanje u drzavi nije sjajno kao ni u zdravstvu ali ne mogu dozvoliti da oprabdavate tj nalazite opravdanje za neljunaznost doktora i medicinskih sestara,za prljave toalete koje upravo ta bolesna deca i njihove majke treba da koriste u tim istim tzv.Decjim ustanovam!Vise nehigijene nikada videla nisam nego sto je u poirodilistima,ginekologiji i decijim odeljenjima koja bi trebalo biti jedni od najcistijih.A da ne pricam o uslovima boravka majki u tim odeljenjima.Lezala sam sa svojom cerkicom u bolnici pune tri nedelje a pritom sam bila trudna,i znate gde sam spavala,NA STOLICI jer drugog smestaja za majke nema a u taj deciji krevet nisam migla levi iz vise razloga,kao prvo jer mi je dete primalo infuziju danima jer ti isti divni dr nisu mogli ustanoviti dijagnozu,drugo jer je krevet mali a trece bila je guzva pa nisam mogla koristiti druge krevete namenjene drugim pacijentima.Kao epilog tog boravka dobila sam virus koji je tada harao i kontrakcije a sve uz recenicu pa sta ces majka si.Zato ne osudjujte ni jednu majku niti ovakvu situaciju ako je niste doziveli,jer je me mozete razumeti.

    5. Gordana kaže:

      Prepstavljam da je i ljubaznost nešto za šta je kriva aktuelna “situacija.” Baš zbog takvog stanja u našem zdravstvu u mnogo bolnica su muškarci i žene zajedno u ogromnim sobama i niko ih ne pita da li im je neprijatno. Sramota je što otac nije mogao da bude sa svojim bolesnim detetom, a sram i Vas bilo na ovom komentaru.

    6. Slavica kaže:

      Pa po ovom vasem komentaru trebalo bi malo da se zapitate ko je zatucan Vi ili Mara. Mara je skroz u pravu, na zalost…. ne zalim se na bolnice , niti na njihov izgled … Rad osoblja je je dosta kritikovan , ali time isto treba da se bave dirktori . Ali to ko ce sa detetom da ostane u bolnici je odlukka roditelja, mama ili tata,potpuno je sve jedno. U nasoj kuci oba roditelja podjednako brinu o detetu i obavljaju sve duznosti zajedno. Nikakva baba, strina , tetka ne dolaze u obzir kad dete ostaje u bolnici , jer dete ne zivi sa njima vec sa mamom i tatom. Dovoljna je promena sama po sebi da bi jos neka druga osoba ostala sama 24 h sa detetom. Drugo Mara je navela ogroman razlog zasto nije mogla da ostane . Mara ima kuci beebu od 2,5 meseca to je i vise nego odlican razlog, bar bi medicinskom osoblju trebalo da bude.
      Licno u avgustu u Zemunskoj bolnici je moj muz bio 5 dana sa cerkom(2 godine) jer sam ja kuci bila sa bebom od 6 meseci koja sisa. Osoblje nije pravilo nikakav problem, cak nas nije niko ni pitao nista o tome , jer je to odluka roditelja a ne lekara…
      A i ne vidim zasto bi zenama bio problem da spavaju u sobi sa muskarcem. Pobogu 21. vek
      je. Tako da obrazujte se malo , ne mojte da zivite u srednjem veku. Razmisljajte normalno molim vas.

    7. Srba kaže:

      Procitam clanak saosecajno.. mnogo nas je sa ovakvim iskustvom i onda prodjem kroz prvi komentar… ne verujem kakav komentar… nisi ti ni medicinski radnik, ni politicar, ni nastavnik…

      1. Marjan kaže:

        Doziveo sam da odvedem dete kod lekara,supruga ostala sa drugim detetom(tada je imao 3 meseca). Dete su hteli da ostave,ali ja nisam mogao sa njim. Na svoju ruku sam dete vratio kuci. Bogu hvala nije nista krenulo po zlu.
        To je bilo u Tirsovoj.
        Recimo da na Banjici moze otac sa detetom da ostane,moj kum dva puta lezao.
        E sto se tice ovolike neljubaznosti u tekstu od strane medicinskih radnika,nisam doziveo. Dibro,iznerviraju me oonekad,ali bas ovoliko ne.
        I samo da se zna,otpusnu listu mora doktor da objasni i da terapiju,sestre NE. One rade negu,naprosto nije njihov posao. Cisto da se zna,jer se u nekoliko komentara provlaci da sestra treba da objasni.

    8. Mare kaže:

      Ne lupaj gluposti, pola plate i slično… bolnice i sve ostalo su takve zbog fenomenale vlasti zadnjih recimo 50 godina.

    9. Otac kaže:

      Blago tebi!

    10. posmatrač kaže:

      bice da ste Vi lekar koji kao vecina lekara odlazi na posao kao po kazni.

    11. Lulu kaže:

      Nije istina, mi zivimo u Italiji i moj muz je ostao citavu noc sa cerkom od 3 godine u bolnici. Osim toga kad se majka porodi, otac moze da bude po ceo dan sa njom i bebom ( u obicnoj drzavnoj bolnici).

    12. Vesna Vidic kaže:

      A kako onda objašnjavate da u Novom Sadu moze a za Beograd se toliko čudite, i toliko ste kivni kao da je mama Mara tražila u najmanju ruku privatan luksuzan apartman i dadilju?!

    13. Marija kaže:

      Ne kaki molim te …. zdravstveni radici ako im ne stavis eure su uzasni…

    14. Kalina kaže:

      Sram Vas bilo za svaku napisanu rec ovde jer sve vreme dok Vi trabunjate o Nemackoj, ratnoj odsteti i kako nekome treba oduzeti pola plate koja inace iznosi ako ima srece 30.000 din, ovde o koncu visi zivot jednog deteta i drugog deteta kod kuce jer ima 2,5 meseca i potrebna mu je majka da ga doji. Necu da duzim, samo me zanima jel vi zivite u Srbiji ili u nekom paralelnom svetu, pa lupate tolike gluposti, da li imate decu uopste, to me onako najvise zanima? Sramota!!!

    15. Zeljka kaže:

      Postovani-a
      U novosadskoj decijoj bolnici sam i sama prosla slicnu torturu.S obzirom da nemam zive bake a jedini blitak i detetu poznat zenski krvni srodnik,ima bebu od tri meseca,pa je nemoguce da bude i sa mojim detetom u bolnici a o muzu nisu hteli ni da razmotre,prestala sam da dojim mladje dete da bih bila uz starije…uzas
      Da ne spominjem da u toj istoj bolnici mi dve osobe nisu rekle istu dijagnozu a svi tvrde da su bas oni u pravu(a govore suprotno od onoga sto raznorazni nalazi pokszuju),da bi nam se na kraju negde u njihovim papirima izgubilo 6 antibiotskih terapija koje je moje dete primilo.Kao majka se jako brinem i pitam da li ovde iko zna sta radi??!!!
      Posle svega ovoga ne zelim da komentarisem zdravstvo u Srbiji jer nemam ni jednu lepu rec…Iskreno se nadam da ce se nesto popraviti al za to su ,cini mi se,potrebne decenije!!

    16. Sladjana kaže:

      Nije na roditeljima da daju vise para za bolje uslove,daju vec dovoljno vec to drzava treba.A sto se tice postovanja,prema kome?Ko nas postuje kada dodjemo sa nolesnom decom,sestre neznaju reci dobar dan,neznaju se nasmejati i poslusati…uglavnom sve nadrdane i uobrazena kao da su svet osvojile.Svesna sam ja da imamo malo osoblja medicinskog i da sestre imaju pune ruke posla,nazalost bila sam dosta puta u bolnici sa sinom ali malo ljubaznosti i osmeha nece nikom skoditi a ne kao da na traci rade.

    17. Ja kaže:

      A sta da je samohrani otac, koji pri tom nema sestru i majku???

    18. Marija kaže:

      Vi sami sebe demantujete.Kazete da smo drustvo i kome majke odgajaju decu,pa zatim da je tim majkama problem da prespavaju u sobi sa roditeljem muskog pola.Pitam se samo zasto je to problem.Verovatno mislite da bi im bilo neprijatno kafa se raskomote u spavacice i legnu u udoban lezaj.Ti ocevi u pratnji svoje dece bi ih sexualno uznemiravali ili sta???Svako od nas ko je proveo makar jedan dan sa svojim detetom u bolnici dobro zna kakvi su uslovi.Dete dobije krevet a roditelj ako ima srece-stolicu sa naslonom.I to je sve-stolica,fotelja,lezaj…na njoj moze da uziva do mile volje prateci pogledom zene izmucene od nespavanja,brige za svojim detetom,neistusirane,rascupane i nervozne.A verujem da ni on nije u ful izdanju dosao da sarmira po pedijatriji…A zatim citam deo teksta u kome insistirate kako bi mi zrebali jedni druge da razumemo…tek mi tu nista nije jasno!A o placanju ratne odstete ne bih uopste.Boravila sam sa detetom u bolnici posle opetacije.Bila se 4 mala pacijenta.U nihovoj pratnji dve majke(ja jedna od njih),baka od 70 i kusur godina i jedan otac devojcice koja je tezak invalid.Covek ke posvecen svom detetu,stara se o njoj i prati njene potrebe izuzetno.Da vam kazem jos nesto-nijedna od nas se nije osecala lose zbog njegovog prisustva.Posmatrali smo se kao pratnja toj nadoj deci koja su u zdr problemu i fino saradjivali medjusobno.I zato bi bilo lepo da ne komentarisete na ovakav nacin situacije koje su veoma teske i deci i roditeljima-citavoj porodici!Mara je u pravu i tacka.Organizacija rada im je zastarela i potpuno nefunkcionalna i uzasno otezava situaciju koja sama po sebi nije laka.Ne bih da zvucim grubo ali to su odavno prevazidjeni sabloni preneti iz nekih drugih vremena.Kazete u vasoj familiji je brinula baba,pa mama,za njom sestra pa ce i njena cerka i meni je to ok.ALI U MOJOJ PORODICI I O MOJOJ DECI ZELIM DA BRINEMO SUPRUG I JA.TO JE JEDINO RAZUMNO!I JOS JEDNA STVAR-ZASTO NIKO OD TIH SILNIH CUVARA OVAKVE ZASTARELE PRAKSE NE OBJASNI ZASTO TAKAV PRISTUP IMAJU U OVIM SITUACIJAMA???DA SE TATE NE BI SVALERALE SA MAMAMA U BOLNICAMA VALDA???DA LI SMO MI SVI U OVOJ ZEMLJI BLAGO RETARDITANI.MOLIM VAS…

    19. Bojana kaže:

      A vi ste gospodin rekla bih po komemtaru. Majke brinu o deci, koliko ste procitali tekst da li ste uvideli da ta ista majka ima kuci jos jedno dete od 2.5 godine koje doji. Otac je duzan koliko i majka da brine o deci a ne samo da ih pravi!

    20. Kruz kaže:

      Da li ste vi uopste normalni?Preispitajte se prije nego progovorite ili nesto napisete!

    21. Jelena kaže:

      Izuzetno povrsan i glup komentar. Da izdvoji pola plate da bismo imali bolje bolnice? A da neki drugi malo prestanu da kraduckaju, pa da ono sto odvajamo za zdravstvo zaista bude u te svrhe i upotrebljeno? Sram da Vas bude. Sram da Vas bude i za komentar o neinformisanosti u situaciji bolesnog deteta, a sa bebom na sisi. Ili je i termin sisa i sisanje neprikladno za nasu kulturu?

    22. Maja kaže:

      E pa gospodjo u ovoj zemlji sve moze ali ne za svakoga. Sa cerkom sam bila u Institutu za majku i dete i u sobi do nas je bio otac migrant sa cerkom koja je primljena na ORL odeljenju. Naravno nikome nije smetalo sto je on tu on je samo jos jedan od roditelja. Covek niti placa zdravstveno osiguranje niti postoji u nasoj zemlji u bilo kom svojstvu pa je dobio sobu i sve neophodno za sebe i dete. A ovi roditelji imaju osiguranje i sve sto ova zemlja propisuje postuju ali za njih takva pravila ne vaze. Sve se moze kada postoji volja i zelja da se resi ali u ovoj zemlji smo mi koji radimo i doprinosimo sistemu najmanje bitni samom sistemu.

  2. Jelena kaže:

    Maro, za sve ste u pravu. Kakva diskriminacija očeva. Pa neka u jednu sobu smeštaju očeve sa decom, ako ne žele da mešaju polove. Ajde razumem da ima žena koje doje, a smeštene su na klinici sa bebama. Prošle godine sam posle porođaja zaglavila na infektivnom zbog urinarne infekcije, a beba od mesec dana je morala hitno na operaciju zbog polipa. Jedva su primili mog muža i to su kao pratioca pisali moju majku( ali pošto je ona bolesna, a nismo iz bg, pristali su da bude muž sa bebom). Uz svakodnevno opominjanje kako je to jedinstven slučaj. Poz

  3. Mama 2 kaže:

    Sa istim problemom smo se susreli nedavno samo sto u nasem slucaju nije ni bake bilo…a dete nije hospitalizovano jer “tata ne moze” a mama ima bebu od svega 20dana koju doji . DRZAVA I SISTEM ima jednostavan odgovor, prekinite laktaciju ili kako vi kazete odsecite oba prsta. Zasto? Zato sto je toalet zajednicki i zato sto je toliko skupo da se mokri cvor za musku populaciju napravi kako bi bilo omoguceno i tatama da budu sa decom. . . Zasto samo bolnica D.Misovic ima taj “luksuz”?
    Zasto je odluceno da npt detr ipak ne bude hospitalizaovano nego da “pokusamo da ga nekako vratimo iz dwhidratacije sami kod kuce”… zato jer majka nije htela da ostavi bebu od 20dana a nema ni strine ni ujne ni komsinice itd. koja bi ostala sa njim jer “tata ne moze” a dete od 2 godine tesko da moze da se stara o sebi!
    Dokle vise ?!
    I u cijoj je ovo nadleznosti.
    Vise puta sam pisala o nasem problemu ali nikada odgovor ni od kog nisam dobila.

    1. Mirjan kaže:

      Realno vidjena stvar
      Stara stvar “teorija jedno – praksa drugo. Treba i ove probleme usaglasiti tj osavremeniti. Ima mnogo neresenih i neprilagodjenih problema koje ovaj tekst sadrzi.

  4. Mila kaže:

    Nije to promenada gde se traze muzevi, pa je zenama neprijatno, to su sve majke sa decom koja su, na veliku zalost, bolesna, sta ima da im bude neprijatno. Jedina briga roditelja u tom trenutku je da njihovo dete ozdravi, tu podelu, mora zensko, ne razumem, postoji mnogo faktora kada nije u mogucnosti, i kada je samo otac taj koji moze pomoci svom detetu. Jako cesto imam utisak da je veci deo zakona i pravila osmisljen tako da natera ljude da odustanu od svega, jer nikad te ne obaveste sta i kako, nego sa svakim dolaskom saznajems nesto novo. Ali hajde, kad budemo davali pola vec i ovako bedne plate, mozda budemo mogli i necemu da se nadamo.

  5. MILICA kaže:

    Lezala sam tamo sa bebom dva puta. Totalno nehumani uslovi. Osoblje kako koji. Neko od lekara razume muku sa kojom smo dosli jer je imao dve upale pluca. Mada moram javno da iskritikujem doktorku Boskovic. To cudo od zene bi trebala da ide da kopa njivu i d..e diplomom da obrise. Neljudskost je njena vrlina. Dok smo lezali malom je bilo bolje vec posle dan, dva… ali je dobio temperaturu posle sedam dana i poceo da skripi u plucima. Kada sam joj ukazala na taj problem i zamolila je da ga pregleda, rekla mi je drsko da bi meni trebalo glavu da pregledaju. Valjda onako sludjena joj nista ne odgovorih. Drugi put smo opet kod tog monstruma natrcali. Rekla mi je da izmisljam upale pluca jer bi dete moralu kod pulmologa. Tada smo vec bili zakazani kod pulmologa i detetu je konstatovana astma. Tako da bih ja tu bolnicu zaobisla u sirokom luku. Svaka cast pojedinim sestrama i lekarima. Ali ovo cudo od zene treba izbaciti iz svih medicinskih ustanova. Toalet je katastrofa. Samim tim sto pacijenti ne vode brigu i ostavljaju ga prljavim posle sebe. Kupatilo je odlicno. Ali mi se ne svidja to pravilo da samo zena sme da ostane na odeljenju
    Pa jadnu decu ostavljaju sa bakom. Da se razumemo, njima su potrebni roditelji jet su bolesni. Nek pod hitno promene politiku.

  6. takodje mama kaže:

    Vi ste, prepametna mama Maro, zatucani, a to vidim iz vasih nadmenih komentara kojom prilikom se uopste ne interesujete za okolinu, za ljude oko vas. Napadno i potcenjivacki kritikujete rad lekara i medicinskog osoblja, a uopste ne postavljate pitanje koji je razlog takvim uslovima i da li je to, sto je za vas zatucanost, obzir prema drugima. Zamislite dve ili tri majke koje treba da obnaze grudi da bi dojile decu u sobi u kojoj je prisutan potpuno nepoznati muskarac. Da li bi, u krajnjoj liniji vasem muzu bilo prijatno u takvoj situaciji? Zasto mislite da sistem treba da se prilagodjava misljenju i potrebama jedne osobe, u ovom slucaju vasem? Da, reci cete kako nije sramota dojiti decu,ali, nisu svi slobodoumni kao vi. Postujte i tudje vaspitanje, niste jedini na svetu. Takvi kao sto ste vi se prvo zale na to sto nema mesta u bolnici, a kada ih, na njihovo licno insistiranje, ipak prime da sede na stolici, onda se zale na udobnost, na ishranu, na manjak osmeha,kao da ceo svet postoji samo zato da bi ste vi bili zadovoljni. Da li, mozda, znate koliko je pravih problema morao da resi na odeljenju taj zatucani Crnogorac pre nego sto ste se vi pojavili da osluskujete njegov akcenat i da ga zbog akcenta smestite u red onih koji nisu podobni? Da li znate koliko je pacijenata morao da izleci pomocu stapa i kanapa bas zbog tih istih losih uslova o kojima tako trubite? Samo sto on mora u tisini da resi ono sto je pred njega postavljeno i da spase zivote kako ume i zna, a ne pise svuda kako mu fali ovo ili ono,vec cuti i radi svoj posao savesno, uprkos losim uslovima i kritikama razmazenih. I znajte, deca se razbole, kroz takvo iskustvo prolaze svi roditelji, ni jedna drzava nije tome kriva.

    1. Mama sa iskustvom kaže:

      Trebalo bi da je najvažnije od čega će dete i porodica koja ostaje imati najviše koristi, a ne poštovanje nehumanih zakona. Kao majka koja radi znam da o mojoj deci jednako dobro može da brine i suprug kao i ja. Kada mi je dete bilo u bolnici on je i fizički i psihički bio sposobniji da se izbori sa nerazumevanjem lekara koji je obavio operaciju. Za to vreme ja sam ostajala da brinem o mlađem detetu. Sramota je šta pojedinci ovde pišu. Trebalo bi da i stanovnici Balkana brinu o svojoj deci kao i kako vi kažete u Nemačkoj. Odluke treba donositi po zdravoj pameti, a ne po preistorijskim uverenjima.Isto mišljenje o nehumanosti postupka imam bez obzira koje je nacije dotični doktor.
      Što se tiče toaleta lako je rešivo. Valjda na nivou bolnice postoiji jedan javni toalet u koji mogu da odu posetioci.
      Ovo ne bi smelo da ide u nacionalizam, ali sam nažalost dok je moje dete ležalo u bolnici imala sam priliku da vidim kako se izlazi u susret crnogorskim bolesnicima koji dolaze na lečenje u Srbiju. Mada mislim da nema veze sa nacijom nego sa tim što je bolesnica debelo plaćala svoje lečenje.

    2. Maja kaže:

      Da “obnaze grudi” ?? Gospode ne znam odakle da pocnem zavrtelo mi se u glavi od otrova koji sipate.Hajde da se svi prilagodimo rodovskoj zajednici,tako je najbolje.Pa,gospodjo, vas muz slobodno moze da ide u lov i da pali vatru pomocu dva stapa,dok vi u privatnosti pecine dojite decu “obnazenih grudi”,ali dozvolite nama ostalima da zivimo u 21. veku gde i pripadamo.

  7. Mara kaže:

    Vidim, gospodine/gospođo (ili, jednostavnije je da Vas zovem TO), da ste se dotakli teme nacionalne diskriminacije i ekonomskog aspekta.
    Što se tiče nacionalne diskriminacije, reći ću Vam da je u sobi sa mojim detetom bila Romkinja sa dvoje dece, pa niko nije ni pomenuo nacionalnu pripadnost te žene i njene dece. Dakle, poreklo ničije ne osuđujem, ali nekako se kroz život ukazala veza između crnogorske nacionalne pripadnosti i nadobudnosti. Čast izuzecima koje sam upoznala.
    Što se tiče ekonomskog aspekta, vidite, TO, raspolažete sa malo informacija. Jer, za razliku od 70% stanovništva, moj suprug i ja, godišnje zdravstvu dajemo između 150-200 hiljada. Ako uključimo i navedeni doprinos koji uplaćuju naši poslodavci, to je cifra između 300-400hiljada! Za te novce, u zadnjih 4 godine koliko smo suprug i ja zajedno, iskoristili smo uslugu zdravstvenog sistema za 2 porođaja, i jedno hitno hospitalizovanje mog supruga. Ali, to je nešto što bi dobili i u slučaju da plaćamo doprinose na minimalnu zaradu ili da ne plaćamo uopšte. Pa, Vi, TO, objasnite meni, gde se dela ta razlika? Jednostavno, naš konto zdravstvenog osiguranja ne beleži saldo, jer naš zdravstveni sistem tretira jednako onog ko uplaćuje u fond 1500 dinara i 15000 dinara mesečno! Dakle, za novac koji naša porodica uplati u zdravstveni fond morali bi da stvore prostoriju u kojoj bi moj suprug bio sa mojim detetom!
    Treće, da sam ja bila jedna od tih 97 žena, apsolutno mi ne bi smetalo što jedan otac deli sa mnom toalet. Jer, i ovako, taj toalet i tuš nije bio upotrebljiv! Pa mi recite, onih 1500e što damo godišnje, za 4 godine 6000e, zar nije moglo biti uloženo u prosečno renoviranje toaleta i dodavanje mokrog čvora za muške pratioce dece i uređivanje jedne sobe u kojoj bi boravili očevi sa decom?
    Kultura se menja, a u nas se ne menja jer ste Vi zatucani i smatrate baš ono što sam navela u naslovu – da je otac nebitan! I dok god budu postojali ljudi kao Vi, to se neće izmeniti. Dobro je što izumirete…
    I na kraju, veza između ratne odštete i ovog teksta je besmislena. Jer, vidite, nekako uvek je imalo da se krade i kraducka, ali za dovođenje u red (ne luksuz!), bolnica, posebno porodilišta i dečijih bolnica, nikada nema! Zato, nemam razumevanje! I možete me, koliko god želite, prozivati pokondirenom. Smatram i dalje da je uz moje dete trebao da ostane otac, kad ja kao majka nisam bila u mogućnost!
    Hvala na čitanju, ali pročitajte još jednom!

    1. Diskriminacija kaže:

      Mama Maro,
      Pošto nisam sujetna osoba, neću se baviti trivijalnosti i Vašim pokušajima da me uvredite. Opet ću se baviti suštinom. Vaša osnovna greška je što krećete od sebe i Vaše razmišljanje se završava na Vama. Iz te pozicije posmatrate društvo, sistem i državu. Vidite, od vaše plate i poreza se plaća i bolnica u Leskovcu, Kraljevu…dom zdravlja u Malom Zvorniku. U mnogim od tih opština i gradova nezaposlenost je vrlo visoka. To dalje znači da troškove funkcionisanja tih opština (školstvo, zdravstvo itd.) se ne može pokriti od njihovih prihoda. To znači dalje da će država od Vašeg novca, odvojiti 100 dinara za dom zdravlja u Malom Zvorniku, 200 dinara za bolnicu u Kraljevu itd. To je solidarnost. To je sistem i to je država. Možda ste mišljenja da Vi od svojih para treba da imate lični toalet i lično kupatilo, a da žena koja takođe ima bolesno dete u Malom Zvorniku, ona ne treba da ima ni lekara ni sobu ni lek. Ništa! Ja sam mišljenja da je potrebno da svi građani treba da imaju ujednačene uslove lečenja, kao i životni standard. Niko Vama ne brani da idete u privatnu bolnicu, gde ćete za svoj novac da uživate u boljim uslovima nege. Što se tiče državnih bolnica, da, osoblje treba da bude pristojnije…da, njihovi uslovi rada treba da budu bolji, da, potrebno je obnoviti i srediti sve bolnice u zemlji (što je Vlada i najavila ovih dana). Treba da imate u vidu da je zdravstvo vrlo skupo…i Srbija izdvaja veliki procenat BDP za zdravstvo. Da li je to dovoljno? Očigledno nije. Dakle, Vi plaćate za 10 ljudi koji ne mogu da plate ni dinar doprinosa. Ako Vam je to čudno, strašno i nepravedno…onda život u Evropi nije za Vas.
      Ja ni u jednom trenutku nisam rekao kako bih ja postupio niti da li ja smatram da li je uredu da budu muškarci zajedno sa ženama. Moj stav je da treba poštovati volju većine, kulturološke posebnosti, iskustvo i praktičnost. Umesto što ste vređali celi jedan narod, ili narode koji žive na Balkanu, mogli ste napisati pismo ministarstvu, bolnici…zaštitniku prava pacijenata. Mogli ste da osnujete udruženje građana koje će se baviti tim problemom dok se stvari ne promene u pravcu koji bi bio optimalan i zadovoljavajući za većinu. Mogli ste da volontirate u bolnici pa da čistite te toalete, koje smatrate sramnim (tako se to radi u razvijenim društvima). Dakle, postoje načini da se poprave stvari ili unaprede. Vređanje celih naroda, pojedinaca i profesionalaca nije put do željenog cilja. A prema ovom Vašem pisaniju kako ističete da je Romkinja bila sa Vama u sobi i niste se bunili…govori o Vama. Možda treba dići spomenik Vama za to civilizacijsko dostignuće, da ste se uzdržali od komentarisanja pripadnika nacionalne manjine za koje važe neke druge predrasude…a vidim da se Vi vodite isključivo predrasudama. Kraj Vas je ležala jedna žena i uopšte nije bitno odakle je i šta je. Ona je čovek, kao i lekari koji su brinuli o Vama i Vašem detetu.
      Na koncu, Vama ne bi smetalo…možda bi nekim ženama smetalo. Ne znam odakle Vama ili bilo kome pravo da odlučuje u ime drugih, a da ih pri tome ni ne pitate za mišljenje. „Šta ima da im smeta?!“. Da, to je taj pogled kada moja vrednost, moj pogled treba da bude bespogovorno pravilo za nekog drugo. I ne znam šta se čudite za ovo što sam rekao za majke…pa zar država ne dodeljuje decu nakon razvoda uglavnom majkama (oko 90 % slučajeva)? Da, ja bih i to voleo da se promeni…ali ne očekujem da se to dogodi za 7 dana. Potrebno je vreme i uvažavanje svih strana.
      Osnova lepog ponašanja i suživota ljudi je poštovanje. Nadam se da ćete to naučiti pa da i svoje dete vaspitate da poštuje druge ljude i drugačija mišljenja. I daćete naučiti kada nešto nije dovoljno dobro, umesto vređanja da ćete izabrati put truda…i svojim zalaganjem ćete popraviti stvari. To je TO!

      1. Mara kaže:

        Gospodine, kad ste se već dotakli Nemačke, većina je podržavala Hitlera, koji znamo dokle je dogurao. I ovim komentarom bih završila raspravu sa Vama. A kao loš đak, verovatno bi trebalo da pročitate još jedared šta god da sam pisala, pa ponešto i između redova. Dok je Vas i vama sličnih, tu smo gde jesmo. Normalno će biti da se lekari opravdavaju i podmićuju. Normalno je da nam se deca leče u katastrofalnim uslovima. Normalno je da porodilje borave u nehumanim uslovima u raspalim porodilištima. Al, kako rekoste, to je stav većine! Pa stav većine je i da žmure na razne lopovluke, ali se može opravdati zašto su uslovi u porodilištima i dečijim bolnicama takvi kakvi su. Poželeću Vam da vam ne zatrebaju. U zdravlje!

        1. Diskriminacija kaže:

          Mama Maro,
          Svi mogu da greše…i imaju pravo na to. Ja lično pokušavam da pomognem i poboljšam neke stvari, koliko je u mojoj moći. Samo onaj, ko samo kritikuje a ne preduzima ništa da se stanje popravi, ne može da zna…koliko truda je potrebno, novca, zalaganja da bi se popravilo stanje. Mislim da lako možete da identifikujete u kojoj ste Vi grupi ljudi. Sva deca u Srbiji treba da imaju svog lekara, uslove za boravak u bolnici…a ne samo Vaše dete. Kada se budete založili za svu decu, i za poboljšanje uslova za sve, onda ću da skinem kapu i da kažem da sam uz Vas i da Vas pozovem da zajedno popravljamo stanje – radom. Razumljivo je da svaki roditelj želi najbolje za svoje dete, ali svi roditelji imaju istu brigu – Vi bar imate privilegiju da imate nekoliko opcija u Beogradu. Roditelji u unutrašnjosti jedva imaju jednog lekara. Svi želimo da nam putevi budu savršeni, pruge, škole i univerziteti, bolnice…ali to ne može da se uradi ako nema novca. To u praksi znači da za popravku jedne bolnice treba da žrtvujete izgradnju puta. Onda će neko reći zašto nema puta…kakva smo mi to zemlja. Kada se izgradi put, neko će reći…pogledajte kakve su nam škole. I to tako ide… A što se tiče Nemačke, tamo je Hitler uveo diktaturu, gde je mala grupa ljudi odlučivala bez volje većine. Sreća u našoj zemlji imamo demokratiju, pa se volja većine nameće kao prirodna vodilja u odlučivanju. No, treba imati u vidu da je u našoj zemlji bilo saradnika Hitlera, koji nisu hteli da se odreknu privilegija i nisu hteli da stradaju sa svojim narodom.

          1. Sanja Zr kaže:

            Ja ne znam tačno kako to rade na “razvijenom” zapadu, ali znam da kad tamo neko pogreši, odmah ih sve boli glava. Pod SVE mislim na doktora koji je zabrljao, šefa klinike, direktora kliničkog centra… ministra zdravlja. Onda ide tužba pa ozbiljna kazna u vidu novčane nadoknade štete i zatvorskih dana za odgovorne, zajedno sa gubitkom licenci i ostavkama svih gore pomenutih. Kad bi jednom tako nešto kod nas bilo primenjeno, sve bi se dovelo u red. Jedan doktor da ozbiljno odgovara za propust., jedan šef klinike da odleti zbog brljotina u poslovanju (higijena, greška lekara, obračunskog odelenja…) bilo bi mnogo, mnogo bolje. Ovako… teoretisati treba li nam čist WC ili ne, mora li da bude lekara u bolnici… smešno i jalovo.
            Kod nas u Zrenjaninu je samo u prošloj godini iz dečijeg i školskog dispanzera otišlo 5 PET!!! lekara u penziju i nijedan nov nije primljen. Da ih je bilo 100, onda bi to bio gubitak 5%, ali pošto ih nije bilo 100, pojavio se problem da se pokriju sve smene.
            Inače u bolnici, na pedijatriji, smo imali problem celdnevnog čekanja na potvrdu da je dete zdravo (išla mi je ćerkica na operaciju bruha). Čekali smo u čekaonici zajedno sa najbolesnijom decom u gradu ceo dan. Razlog: jedan doktor na celom odelenju koji radi i dole u ambulanti i gore na odelenju, pa jada žena nije znala gde će pre. Sam pregled je trajao minut, a njeno kucanje izveštaja još 25 minuta, jer je sistem na kompjuteru prekomplikovan za nju i žena nam je, na kraju, sastavila dokument kao na običnom papiru, bez formulara. Udarila pečat i rekla SAD DA SE DOBRO ČUVAŠ DA SE NE RAZBOLIŠ DO OPERACIJE.
            E, da, najava je da u skoroj budućnosti zubar neće biti deo zdravstvenog paketa. Drugim rečima… držite se.

          2. Mara kaže:

            Gospodine, opet se vrtimo oko istog. Molim Vas, vratite se ponovo na tekst o kome se govori. Niko nije pomenuo ni uslove u bolnici, niti je pričao o školama, putevima i ostalom što navodite.
            Poenta je drugog porekla, a to je, da se u dečijoj bolnici ne vodi računa o dobrobiti deteta od 22 meseca! O detetu kome je, pored medicinske brige zbog visoke temperature 2. dana i dehidratacije zbog stomačnog virusa, potrebna briga u vidu presvlačenja, držanja ruke u kojoj je braunila, podizanja u krevetac, hranjenja… Gospodine, Vi menjate teze u svojim komentarima! Majka nije u mogućnosti da bude u bolnici sa detetom, otac kao izbor se nameće. Ne tetke, strine, ujne i babe! Jer sve one nisu dužne da brinu o našoj deci.
            Ali, vi, očigledno, potičete iz jednog drugog eona. Naš slučaj nije jedinstven, kao što je mnogo ljudi dokazalo svojim komentarima! Da li se u takvim kritičnim trenucima treba femkati i izigravati poštenje, tema je za psihijatriju!
            Sve drugo, osim ove teme, nisam navela u svom blogu. Od svega drugog sam se ogradila. I naravno da gledam potrebe drugih – dece koja bi ostala sama na lečenju, i očeva kojima je to, u sličnim slučajevima onemogućeno.

  8. Jole kaže:

    Nama u Novom Sadu nisu dali da tata bude sa bebom u bolnici ne zato što osoblju bolnice to smeta nego zato što to smeta MUŽEVIMA drugih mama.

    1. jelena kaže:

      E to se zove balkanski sindrom. Valjda je bitniji autoritet i mačizam zatucanih balkansih muškaraca od toga da dete bude sa svojom majkom…

  9. Sanja Zr kaže:

    Sreašno je što uopšte postoji problem oko toga ko će ostati sa detetom. Sramota je da se roditeljima postavljaju bilo kakvi uslovi u odlučivanju koji roditelj ostaje. Postoje samohrani roditelji (i majke i očevi) pa nema biranja, ili on/ona ili niko. Postoje deca čije babe i dede ili nisu tu, ili su lošeg zdravlja ili prosto NEĆE da ostanu u bolnici sa decom iz ko zna kog razloga. Postoje majke sa bebama kod kuće, dok su očevi zaposleni negde gde nema mogućnosti odsustva sa posla (da ne pišem sad o raznim poslodavcima i uslovima rada).
    Dovoljno je stresna situacija roditeljima što im dete ostaje u bolnici, nema potrebe još povećavati nivo stresa.
    O ljubaznosti lekara već je pisano naširoko. Ja lično poznajem dvoje ljubaznih lekara (jedan pedijatar i jedan hirurg), a svi ostali lekari koje poznajem su sve, samo ne ljubazni, uvidjajni ljudi. Humanost im nije jača strana, da se blago izrazim. Manjak lekara je evidentan. Treba se pripremiti za doba bez lekara. To nije daleko.
    Uslovi u bolnicama: jednom rečju NEHUMANI. Higijena ispod minimuma, nedostojna čoveka. Jedino se lepo spremi kad znaju da im dolazi neka kontrola i kad se spremaju za one njihove certifikate.i onda se peru agresivnim, smrdljivim sredstvima, sigurno nepredvidjenim za korišćenje u bolničkim prostorima.
    Mama Maro, meni je iskreno žao kroz šta ste prošli. Nadam se da niko više neće proći kroz to kroz šta ste Vi morali da prodjete.
    Ostale komentare malicioznog sadržaja treba ignorisati. Autori tih komentara su jadnici za žaljenje.

    1. Ema kaže:

      Svaka cast! Podrzavam svaku rec.

  10. Tića kaže:

    Ma treba ova zemlja sto pre da propadne… kazu bela kuga… pa bas iz ovakvih razloga ne bi trebalo radjati u Srbiji! Svakoj vlasti trebaju samo ovce za sisanje i robovska radna snaga… mama Maro razumem te… mene su sa malom bebom i starijom cerkicom triput vracali iz bolnice. Nisu hteli ni da ih pregledaju cak. Na kraju sam pozajmila novac da bih odvela decu privatno… oba deteta bronhitis, inhalacije inekcije sirupi… lecimo se vise od mesec dana…a sve je moglo da se zavrsi bez bockanja da su nas primili kad smo prvi put otisli… ali to je nase zdravstvo :-/

    1. Nada kaže:

      Napokon smo došli do toga da je osoba koja se potpisuje kao diskriminacija političar . Jedino oni žive u paralelnom svetu koji ne posećuju obični smrtnici. Takva doza arogancije, nadobudnosti i traženja izgovora zbog brige za svakog čoveka ove napaćene države je toliko iritantna da samo politički ostrašnjena ličnost može pisati ovakve komentare, jer pobogu oni čine napore da u svakom seocetu bude bolje čim pre za godinu dve. Zbog takvih ovaj narod odumire, jer samo foskule, drama samo pršte.
      Mama Maro želim Vam dobro zdravlje i svojim bitisanjem i vaspitavanjem dece menjajte sliku naše zemlje. Očevi su ravnopravni članovi porodice koji učestvuju u svim aspektima porodičnog života, kao i prava ženske populacije da ima ista prava i obaveze u poslovnom delu u odnosu na muške kolege.

  11. Sanja Zr kaže:

    Komšinica leži na onkologiji u Sremskoj Kamenici. Ima zračenja zbog raka dojke. Tamo im svaki dan naglašavaju da moraju dobro da jedu, jaku hranu, najviše slanine… a hrane ih pomijama. Onaj ko ne jede jaku hranu, ko nema para da kupi i da donese tu slaninu u bolnicu i da se sam hrani, on dobija neku infuziju kojom mu se postigne željeni rezultat u krvi.
    Sramota.
    Pokojna baba, redovni pacijent plućne bolnice, svaki put kad je išla da leži tamo, izgledalo je kao da se seli. Morala je da nosi svoj jastuk, jorgan, ćebe… šta god joj treba, jer oni tamo toga nemaju. Prosto kažu NEMAMO. Donesite ako Vam treba.

  12. Jelena kaže:

    U Subotici na dečijem odeljenju su jednako ležale tate kao i mame. Niko nikog nije gledao, nikom nije bilo više ili manje neprijatno.

  13. Mama 5 kaže:

    Nama se dogodila slicna situacija na Institutu , starije dete je imalo intervenciju i tata je trebalo da ostane sa njim s obzirom da imamo malu bebu kod kuce. Nismo dobili dozvou za to , zbog drugih mama sa izgovorom kako ima mama koje doje svoju decu. Ni jedna beba nije bila u tom trenutku tu. Za dete ne postoji osoba koja moze da je utesi bolje od majke ili oca. Moje dete je toliko plakalo posle intervencije da je bio neko drugi ne bi uspeo d aga utesi.

  14. Sanja kaže:

    SRAMOTA ZA SRBIJU, SRAMOTA ZA CEO ZDRAVSTVENI SISTEM!!!
    HVALA ZA DIVAN TEKST, PODSETIO ME JE U KAKVOJ ZEMLJI ZIVIMO!

  15. Katarina kaže:

    Evo lično iskustvo deteta koje je ostavljeno samo u bolnici na 10 dana sa samo 2 godine sa isto tako visokom temperaturom i istim obrazloženjem doktora sa autoritetom da otac ne može da prespava u bolnici sa mnom. (Majka je bila trudna i ona takođe nije smela da ostane u bolnici)
    Trenutno imam 21 godinu i: depresiju, anksioznost, granični poremećaj ličnosti (ne znam koliko znate za ovaj poremećaj, najkraće je opisan kao emocionalna disregulacija ili ‘ne’ volim te/nemoj da me ostavljaš začarani krug), kompleksni postraumatični stresni poremećaj koji se razvio tek nakon ovog iskustva i na kraju, nakon svega proživljenog – psihozu; Sve zbog stavova neinteligentnih ljudi.
    To što moji roditelji nisu tražili specijalistu za traume u vreme 90tih je jedna stvar, i ne znam koliko su oni bili u moći da nekako pomognu otklanjanju psihološkiu posledica, ali jedno je sigurno – ja se posle tih 10 dana nikada nisam vratila u normalu, a kako vreme prolazi i kako mozak prestaje da se razvija i stari – šanse za to su sve manje.
    Ne sećam šta sam ja bila sa 2 godine (po priči mojih sam pre svega bila srećno dete) ali sada sam samo ‘društveni otpad’ jer niti imam socijalne sposobnosti da stvorim običnog prijatelja a kamoli nešto više (da ne nabrajam emocionalne barijere koje poremećaji vuku sa sobom), niti imam dobru koncentraciju koja bi mi pomogla da završim fakultet i bar da se nadam za život bolji od onog ‘preživljavanje na minimalcu/ko ti kriv, što nisi učio’ (bar u konvencionalnom modelu života za koji verujem da svi imaju negde u svojoj podsvesti) da bih živela – sama.
    Nisam sigurna da postoji zakon koji sprečava odvajanje roditelja/staratelja muškog pola ili je to samo plod nekog lošeg uma koji se vodi kao zdravorazuman i ispravan, ali zarad dobrobiti sve dece koja su stavljena na milost i nemilost ovog užasnog principa jer nemaju zakon koji ih štiti, mi, kao društvo trebamo preduzeti nešto po tom pitanju i sprečiti dalje ponavljanje istih grešaka. Mi smo ti koji već sad možemo nešto da preduzmemo – da se borimo za usamljenu decu i bebe i da otklonimo ogrmonu, nepotrebnu patnju kako pojedinca, tako i cele porodice, koju jedna greška može da napravi.

  16. Natasa kaže:

    Ne znam sto reci, ja nekako ne bi kukala, jednostavno bi se izmuzala, kao sto sam to i radila pre 16 godina kad je bilo potrebno, mleko zamrzavala, a pumpicu nosila sa sobom da visak izmuzem kad bude bilo potrebno. Bolesno dete u bolnici je ipak pre svega moja obaveza. Nije to bas neki neresiv problem, a ni neko veliko omalovazavanje. A i jos jednostavnija resenja uvek postoje.

  17. Mama kaže:

    Udk tirsova!iskustvo razocarajuci!nazalost svake 15 dana sa bebom na a.hirurgiju!i to vec tako zadnjih dva meseca.ne ljubaznost,ne profesionalnost.ne zainterovanost.niko nista ne kaze.dete mi imao do sad dosta zahvata.al samo jednom sam pricala s nekom doktoricom.koja i nije nasa.pritom nemaju uslove za bebe.nemam gde da ga okupam.nemaju cak ni sterilizator za flasice.dete mi je svaku put danima istraumiran posle boravka k njih.sestre galame po hodnicima.doktor pusi u sred hodinika.lupaju vratima,obavljuju telefonske razgovore dok daju terapiju deci.a vizit im je najaca.seste svakog ko nije 100% invalid dizu vec sest i mora se zategnut krevet
    I sve sklonit,osim flasirane vode i soka.onda u osam,umesto dvaest do osam krenu neka dvojica,ne predstavljajuci.valjda
    Su doktori.sudeci po uniforme. sa sestrama obidju munjevitom brzinom citavu odeljenje.koje traje odprilike 5min.a na pitanje odgovor uvek glasi sa pitajte vasu doktoricu…ali kad?i gde da ga nadjem?pa tako da i ne cudim na izjavu da tate ne smeju da prenoce sa svojom decom.

    1. ma kaže:

      Ne kudi.

  18. Vera kaže:

    Slazem se da je kod nas u zemlji zdravstvo lose, doktori uglavnom nezainteresovani, osim ako ne rade privatno. Moj sin je udario glavu, sa 9 meseci, nije krvaro tj nije bila glava razbijena, ali je bilo udubljenje pozadi na mestu udarca. Odlazimo na Institut, gde doktor odbija da snimi dete, sto da ga zraci bez potrebe. Salje nas kuci I savetuje da ga pratimo pa ako bude plakao ili promeni raspolozenje da dodjemo. Ljutito sam rekla doktoru da nemam nameru da napustim ordinaciju I da necu da idem kyci posto ja nisam dr I ne znam da li ce mi beba od 9m kuci plakati zato sto joj rastu zubici ili je to zbog te pivrede glave. Cenjeni doktor mi besno daje uput za Urgentni. Tamo u Urgentnom lydnica, haos, guzvs… posle silnih snimanja, skenera I svga drugog, sto je inace trajalo od 14 do 20 casova dok nismo doslu na red, pa cekali za nesto.drugo I tako dalje…, a pri tome nesmem da hranim I pojim dete, po savetu dr. Napokon me pozivaju u ordinaciju I saopstavaju da moje dete mora na HITNU operaciju glave, zato sto dok ne “otvore” glavu ne znaju da li je hematom dotakao mozak… Odmah je tu noc I operisan. I hvala Bogu I dr Bascarevicu I celom timu na tome. I” hvala “.dr sa Instituta koji je hteo da nas vrati kuci I ne pogledavsi dete…. uzas.

  19. Vesna kaže:

    Tužno i strašno… prestrašno ?

  20. Olja kaže:

    Mi smo to doziveli 2010. na Instititu za majku i dete. Ja sam od bolesne dece u sobi dobila temperaturu i stomacni virus. Nisam bila sposobna da brinem o nasem jednogodisnjem sinu, da ga podizem, hranim, presvlacim…Suprugu su dozvolili da spava u hodniku kod lifta jer ne moze otac u sobu sa majkama. A ja sam bolesna lezala pored deteta. Nismo imali zenske clanove porodice koji bi me zamenili. Sramota

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama