Логичке последице – најбољи начин да деца уче из својих грешака

Много је одраслих који верују у казну као васпитно средство, било да се ради о одласку у ћошак (или тајмауту), батинама или одузимању одређених привилегија. „Али деца морају знати да постоје последице ако се ружно понашају!” – чуо сам превише пута од родитеља мале деце.

Мала деца заправо имају потребу да на њих обратимо пажњу и учинимо нешто онда када је њихово понашање ван контроле или када се понашају окрутно, деструктивно, опасно. Наш посао, као одраслих у њиховом животу, јесте да их заштитимо од њих самих онда када их тренутно понашање може довести у невољу. Али, све што смо икад, кроз науку или праксу научили о дечјем развоју сугерише да казне изречене у љутњи и бесу не дају добар резултат на дужи рок. Можда ћете постићи да вас дете у том тренутку послуша, али ћете платити његовим самопоуздањем или ћете нахранити његов бес. И на дуг рок ништа добро нећете постићи ни за себе ни за дете.

Шта су логичке последице?

Природне последице – болни резултати нечијих поступака – најбољи су учитељи. Када дете одбије да обуче капут иако је напољу кишовито, природна последица би била да дозволите детету да изађе без капута, због чега ће се вероватно поквасити и биће му неугодно. Када је то могуће, природне последице су одлична метода учења. Дете нема никог осим себе кога би кривило за ситуацију у којој се нашло и велика је шанса да ће следећи пут ипак обући тај капут кад му то предложимо.

Логичке последице су такође резултат дететових поступака али су оне наметнуте од неког другог. У оба случаја ће дете искусити неку врсту непријатности као резултат свог понашања.

Примена логичких последица: Шта можете да урадите кад дете ради лоше ствари

Шта би требало да урадите кад деца (узраста до неких седам година) раде нешто што не би требало? Зависи од природе детета и од природе проблема. Али постоје ипак неке идеје које ће вам можда помоћи да се на најбољи начин изборите са неприхватљивим понашањем детета.

Повуците се. Одступите, удахните и одуприте се импулсу да вичете или кажњавате.

  • Не будите насилни. Сетите се увек да су они много мањи од вас. Као и у свакој ситуацији где је на страни једне особе много већа снага и моћ, ваш бес за њих носи реалан страх од насиља. Оно зло чудовиште из бајки, то сте ви кад насрнете на дете.
  • Останите присутни и повезани. Последње што је детету потребно онда кад изгуби контролу или се лоше понаша, је да уз то остане и без вашег присуства на ружан начин. Одлазак у ћошак може дeловати неважно и корисно, али не даје баш никакав резултат на дужи рок.
  • Гледајте на ту ситуацију као на прилику да нешто научите. То дететово лоше понашање покушајте да поставите у неку позитивну перспективу и искористите шансу да из свега тога и дете и ви нешто научите. Понекад дете (нарочито ако је млађе од четири године) је буквално без икакве могућности да разуме оно лоше у свом понашању. У тим ситуацијама им је најчешће заправо потребна комуникација и осећај да их неко чује. Онда када ви, без осуде, чујете њих, они ће бити спремни да чују вас.
  • Потражите још неки узрок проблема. Понекад деца јако добро знају шта раде и свесно изазивају ваш бес само са циљем да придобију вашу пажњу. Било да је ружно понашање намерно или случајно (а то је ипак тешко проценити), лоше понашање увек шаље некакву поруку. Дете има реалну потребу на коју нико не одговара и још не знају како да то комуницирају тако да их ви разумете. Можда им је потребно мало ваше пажње и нежности, можда су гладни, можда им се спава, можда им треба да се истрче или да једноставно буду у тишини.
  • Решавајте те ствари у без публике. Чак и мала деца осећају се понижено кад их јавно кажњавате или дисциплинујете.
  • Потражите логичну последицу. Када сматрате да је последица неопходна да би дете нешто научило, сетите се да и деца (као и одрасли) најбоље уче онда када су поштована, када их слушате и цените.
  • Тражите помоћ од детета. Ако не можете да смислите добру логичну последицу, питајте само дете. Деца су готово увек непогрешива када треба да осмисле адекватне последице, мада некад чак умеју према себи да буду престроги.
  • Наставите даље. Када се све заврши, питајте дете, нежно и са разумевањем, да ли су нешто научили из ситуације која се десила.
Логичке последице (примери)

Четворогидишњи Марко просуо је млеко док је покушавао да га преспе из једне чаше у другу иако му је речено да то не ради.

Немојте питати Марка зашто је тако трапав. Не подсећајте га да сте му лепо рекли да то не ради. Не говорите му да сад више нема млека. Не шаљите га у ћошак.

Уместо тога, реците нешто попут: „Упс. И шта сад треба да урадимо?”

Готово је извесно да ће Марко знати да треба да узме крпу и почисти неред и вероватно неће имати ништа против да то уради ако га ви у том процесу не будете грдили и понижавали.

Трогодишња Мила ударила је свог млађег брата јер је узео играчку којом она жели да се игра.

Немојте ударати Милу или је слати у ћошак. Погледајте је као да не можете да верујеет да је она то урадила и реците нешто попут: „Добро знаш да не решавамо проблеме ударањем у овој кући. Шта сад треба да урадиш?”

Ако мала Мила не зна да треба да се извини, помозите јој да то закључи. Играјте игру улога са њом. Када се извини и каже да зна да не треба да удара, размислите шта би још могло бити узрок те ситуације. Да није гладна, уморна, жедна, жељна пажње? Нека вам њено понашање буде путоказ који ће вас одвести до корена проблема.

Зашто су логичке последице ефикасне?
  • Очигледна повезаност са оним што се десило. Логичке последице долазе као спонтани резултат нечега што је дете одлучило да уради. Нису наметнуте и дете нема разлога да се на вас љути због њих. Ово је много ефективнији начин да детету покажете како и због чега треба да промени понашање, него казна која нема никакву везу са оним што је дете урадило.
  • Нема понижења. Логичке последице не посрамљују нити кажњавају. Код деце као и код већине одраслих, понижење углавном пре рађа неку врсту отпора него што подстиче учење.
  • Охрабрује преузимање одговорности за понашање. Казне, укључујући и одлазак у ћошак, показују ко је газда, али не и како проблем треба решити. Зато су ту логичке последице. Оне се фокусирају на решење проблема уместо на то да дете плати за грешку коју је направило.
  • Смиреност и повезаност. За разлику од казни и батина, током примене логичких последица дете се и даље осећа сигурно и безбедно.
А које су негативне стране?
  • Нису увек примењиве. Понекад је све што је детету потребно загрљај или разговор о понашању. Понекад, кад је проблем већи, потребна је стручна помоћ.
  • Захтева машту и креативност. Одрасли морају бити у стању да осмисле адекватну логичку последицу. Ако нема очигледне (као код просутог млека) често се дешава да само дете осмисли најприкладнију последицу.
  • Искушење да потрчите и спасете дете последице. У зависности од врсте последице, многи родитељи упашће у искушење да од ње спасу дете. Рецимо, нико не би желео да му се дете прехлади јер баш није хтело јакну.
  • Потребно је време. Логичке последице не успевају увек из прве. Током времена, деца која су васпитавана логичким последицама, умеју да преузму одговорност за своје поступке, али се то неће десити преко ноћи.

Приредила А. Цвјетић

Извор: psychologytoday.com