Луткарско-драмске игре су врста игролике наставе у чијем процесу се подстиче развој целокупне личности ученика.
Лутка је веома подстицајно наставно средство које се може користити у скоро свим наставним предметима. Ученици неће бити свесни да кроз луткарско-драмске игре стичу или увежбавају знања из математике, српског језика, музичке културе, света око нас… Рад на пројекту у коме самостално праве лутке, стварају интерактивне приче за одређену наставну тему, утицаће на развој њихових когнитивних способности. Израда лутака, у оквиру холистичког начина учења, једноставна је, ученицима позната и лако применљива у школским условима. Самостално креирање лутака додатно подстиче машту и уживљавање у одабране улоге. Користећи лутку као наставно средство учитељ мотивише ученика и усмерава га на креативан и подстицајан начин, развијајући осећај припадности.
Када ученици самостално праве лутке, примењују стечена знања из математике: мерење, упоређивање, рачунање. Кроз писање сценарија и извођење драмске игре вежбају писмено и усмено изражавање. Примењујући знања из света око нас, музичке културе и грађанског васпитања, стварају драмске текстове и интерактивне приче. Пројекат у коме се примењују знања из свих предмета уједињује проблемску, индивидуализовану, интегративну, искуствену, продуктивну наставу…
У луткарско-драмској настави учитељу се мења улога коју је имао у традиционалном приступу учењу. Он више није центар који објашњава и предаје. Учитељ постаје равноправни сарадник у процесу учења, где му је примарна улога да упућује ученике на који начин да дођу до правих информација. Да би настава била сврсисходна, веома је важно да учитељ наставну јединицу прилагоди узрасту и интересовањима ученика и да на прави начин употреби лутку као наставно средство. Када се час осмисли кроз драмске игре, наставна јединица – тема само наговештава оно шта треба да буде научено. Учитељ покреће интерактивну причу, а ученици сами одређују правац и начин реализације задате теме.
Путујући с лутком кроз наставне садржаје, ученици сами долазе до нових сазнања и закључака. Веома је важно напоменути да луткарско-драмске игре нису учење глуме, већ је учење помоћу глуме, учење кроз драмску игру.
ЛУТКАРСКО-ДРАМСКЕ ИГРЕ У ПРОЦЕСУ УЧЕЊА
Позориште је школа;
Позорница је учионица;
Глумци су ученици;
Сценарио је наставна јединица или тема;
Позоришна представа је интерактивна прича.
Ако учионицу претворимо у позорницу, а наставну јединицу/тему у сценарио, ученици постају активни учесници у процесу у којем се ствара интеракција са свима који су укључени у стваралачки процес.
Увођењем драме и интерактивних прича развија се интуитивно-дивергентна интелигенција (којом се интуитивним путем испитују разне хипотезе и прихвата да број решења није коначан) и практична интелигенција (која је мануелна, активна, моторна и не тражи објашњење проблема, већ их непосредно решава). Луткарско-драмска концепција наставе захтева да ученик размишља у сликама, као што мисли у речима, и тако развија визуелно-естетско-пластичну интелигенцију, која се испољава кроз рад рукама. Оваквим приступом, сваки облик учења има своју улогу у развоју разних менталних структура.
Када у проблемској ситуацији коју ученик треба да реши употребимо лутку као наставно средство, он интуитивно, помоћу знања којима располаже, ствара оригиналне синтезе и комбинације, што доводи до нових сазнања која самостално проверава.
Кроз луткарско-драмску игру развија се позитивна комуникација између учитеља и ученика. Учитељ као луткар уноси позитивна осећања, јер уводи лутку и игру у процес учења и ствара пријатну атмосферу за рад. Луткарско-драмске игре кроз интерактивне приче на часовима одељењске заједнице и грађанског васпитања омогућавају да се школска правила лакше усвоје. Када ученик „оживи” лутку, он јој сам даје неку врсту ауторитета и тада лакше говори о својим осећањима. Ученици који су интровертни самостално се укључују у игру, а лутка им помаже да се укључе у активности без осећаја страха и неуспеха. Да би се интровертни ученик отворио попут затворених врата, потребан је кључ. Тај кључ је управо лутка у рукама учитеља.
Луткарско-драмске игре стварају јаче везе међу ученицима. Да би интерактивна прича кроз луткарску игру створила везу међу ученицима, да би их увукла у игру, треба пре свега на часовима да повеже учитеља и ученика. Тек када се машта и добра енергија обједине, ствара се добра луткарско-драмска игра која ствара трајна знања.
У оваквим играма јављају се празна места у којима производи маште показују стваралачку могућност ученика. Ученици су у прилици да импровизацијама понуде решења која су потпуно ван реализма, покрећући машту долазе до сазнања која нису понуђена у самој лекцији коју обрађују.
Игра је у свим својим облицима једно од највиших стваралачких достигнућа људске врсте, поред језика, културе и технологије. Вероватно је да без игре ниједно од ових осталих достигнућа не би било могуће. Веома је важно да се препозна вредност драмске игре и пружи адекватна подршка и учитељима и ученицима. Ученици воле да уче на креативан начин уместо да памте информације које пружају учитељи. Креативност у учионици увек зависи од учитеља и на који начин он инспирише ученике да уче.
ПРИМЕР ИЗ ПРАКСЕ
Предмет: Математика
Наставна јединица: Множење бројева до 100
Тип часа: Утврђивање
Разред: Други
Час је осмишљен тако да учитељ-луткар води ученике кроз интерактивну причу. Учионица постаје позорница, а ученици активни учесници.
Прилог: ЗМАЈ ЗМАЈКО (интерактивна прича)
Уводни део часа:
У уводном делу ученицима се представио Змај Змајко (лутка коју учитељ анимира). Змајко је у великом проблему. Принцеза Кеза је размажена и злочеста и жели да му напакости. Поред тога што свима прича неистине о њему, украла му је торту за рођендан.
Централни део часа:
Принцеза (лутка коју анимира учитељ) предлаже следеће: ако реше математичке задатке које им она постави, вратиће Змајку торту и на крају часа направиће рођенданску прославу.
Завршни део часа:
Ученици разговарају о утисцима и лепом понашању. За завршни део часа, учитељ може да припреми бомбоне и да уз прикладну музику сви направе журку за Змајка и прославе његов рођендан.
Овако мотивисани кроз луткарско-драмску игру, ученици са лакоћом и пуни самопоуздања решавају задатке.
Аутор: Марија Бастић – рођена 23. фебруара 1981. године у Београду. Средњу медицинску школу, Учитељски факултет и постдипломске магистарске студије завршила је у Београду. Као професор разредне наставе ради у Основној школи „Јанко Веселиновић” и у свом раду са децом практикује тзв. игролику наставу и холистички приступ учењу кроз луткарско-драмске игре.
Ауторка је уџбеника „Свет око нас” за други разред основне школе, Издавачке куће „Фреска”. Ауторка је блога „Од лутке до знања“ и акредитованог семинара намењеног учитељима и васпитачима. Један је од аутора и члан жирија смотре „Лутка у школи“ (СЛУШ) у организацији Друштва учитеља Београда. Активан је учесник у међународним пројектима. Недавно је добила звање педагошког саветника које је мотивише да буде још боља у свом раду.