Lutkarsko-dramske igre su vrsta igrolike nastave u čijem procesu se podstiče razvoj celokupne ličnosti učenika.
Lutka je veoma podsticajno nastavno sredstvo koje se može koristiti u skoro svim nastavnim predmetima. Učenici neće biti svesni da kroz lutkarsko-dramske igre stiču ili uvežbavaju znanja iz matematike, srpskog jezika, muzičke kulture, sveta oko nas… Rad na projektu u kome samostalno prave lutke, stvaraju interaktivne priče za određenu nastavnu temu, uticaće na razvoj njihovih kognitivnih sposobnosti. Izrada lutaka, u okviru holističkog načina učenja, jednostavna je, učenicima poznata i lako primenljiva u školskim uslovima. Samostalno kreiranje lutaka dodatno podstiče maštu i uživljavanje u odabrane uloge. Koristeći lutku kao nastavno sredstvo učitelj motiviše učenika i usmerava ga na kreativan i podsticajan način, razvijajući osećaj pripadnosti.
Kada učenici samostalno prave lutke, primenjuju stečena znanja iz matematike: merenje, upoređivanje, računanje. Kroz pisanje scenarija i izvođenje dramske igre vežbaju pismeno i usmeno izražavanje. Primenjujući znanja iz sveta oko nas, muzičke kulture i građanskog vaspitanja, stvaraju dramske tekstove i interaktivne priče. Projekat u kome se primenjuju znanja iz svih predmeta ujedinjuje problemsku, individualizovanu, integrativnu, iskustvenu, produktivnu nastavu…
U lutkarsko-dramskoj nastavi učitelju se menja uloga koju je imao u tradicionalnom pristupu učenju. On više nije centar koji objašnjava i predaje. Učitelj postaje ravnopravni saradnik u procesu učenja, gde mu je primarna uloga da upućuje učenike na koji način da dođu do pravih informacija. Da bi nastava bila svrsishodna, veoma je važno da učitelj nastavnu jedinicu prilagodi uzrastu i interesovanjima učenika i da na pravi način upotrebi lutku kao nastavno sredstvo. Kada se čas osmisli kroz dramske igre, nastavna jedinica – tema samo nagoveštava ono šta treba da bude naučeno. Učitelj pokreće interaktivnu priču, a učenici sami određuju pravac i način realizacije zadate teme.
Putujući s lutkom kroz nastavne sadržaje, učenici sami dolaze do novih saznanja i zaključaka. Veoma je važno napomenuti da lutkarsko-dramske igre nisu učenje glume, već je učenje pomoću glume, učenje kroz dramsku igru.
LUTKARSKO-DRAMSKE IGRE U PROCESU UČENJA
Pozorište je škola;
Pozornica je učionica;
Glumci su učenici;
Scenario je nastavna jedinica ili tema;
Pozorišna predstava je interaktivna priča.
Ako učionicu pretvorimo u pozornicu, a nastavnu jedinicu/temu u scenario, učenici postaju aktivni učesnici u procesu u kojem se stvara interakcija sa svima koji su uključeni u stvaralački proces.
Uvođenjem drame i interaktivnih priča razvija se intuitivno-divergentna inteligencija (kojom se intuitivnim putem ispituju razne hipoteze i prihvata da broj rešenja nije konačan) i praktična inteligencija (koja je manuelna, aktivna, motorna i ne traži objašnjenje problema, već ih neposredno rešava). Lutkarsko-dramska koncepcija nastave zahteva da učenik razmišlja u slikama, kao što misli u rečima, i tako razvija vizuelno-estetsko-plastičnu inteligenciju, koja se ispoljava kroz rad rukama. Ovakvim pristupom, svaki oblik učenja ima svoju ulogu u razvoju raznih mentalnih struktura.
Kada u problemskoj situaciji koju učenik treba da reši upotrebimo lutku kao nastavno sredstvo, on intuitivno, pomoću znanja kojima raspolaže, stvara originalne sinteze i kombinacije, što dovodi do novih saznanja koja samostalno proverava.
Kroz lutkarsko-dramsku igru razvija se pozitivna komunikacija između učitelja i učenika. Učitelj kao lutkar unosi pozitivna osećanja, jer uvodi lutku i igru u proces učenja i stvara prijatnu atmosferu za rad. Lutkarsko-dramske igre kroz interaktivne priče na časovima odeljenjske zajednice i građanskog vaspitanja omogućavaju da se školska pravila lakše usvoje. Kada učenik „oživi” lutku, on joj sam daje neku vrstu autoriteta i tada lakše govori o svojim osećanjima. Učenici koji su introvertni samostalno se uključuju u igru, a lutka im pomaže da se uključe u aktivnosti bez osećaja straha i neuspeha. Da bi se introvertni učenik otvorio poput zatvorenih vrata, potreban je ključ. Taj ključ je upravo lutka u rukama učitelja.
Lutkarsko-dramske igre stvaraju jače veze među učenicima. Da bi interaktivna priča kroz lutkarsku igru stvorila vezu među učenicima, da bi ih uvukla u igru, treba pre svega na časovima da poveže učitelja i učenika. Tek kada se mašta i dobra energija objedine, stvara se dobra lutkarsko-dramska igra koja stvara trajna znanja.
U ovakvim igrama javljaju se prazna mesta u kojima proizvodi mašte pokazuju stvaralačku mogućnost učenika. Učenici su u prilici da improvizacijama ponude rešenja koja su potpuno van realizma, pokrećući maštu dolaze do saznanja koja nisu ponuđena u samoj lekciji koju obrađuju.
Igra je u svim svojim oblicima jedno od najviših stvaralačkih dostignuća ljudske vrste, pored jezika, kulture i tehnologije. Verovatno je da bez igre nijedno od ovih ostalih dostignuća ne bi bilo moguće. Veoma je važno da se prepozna vrednost dramske igre i pruži adekvatna podrška i učiteljima i učenicima. Učenici vole da uče na kreativan način umesto da pamte informacije koje pružaju učitelji. Kreativnost u učionici uvek zavisi od učitelja i na koji način on inspiriše učenike da uče.
PRIMER IZ PRAKSE
Predmet: Matematika
Nastavna jedinica: Množenje brojeva do 100
Tip časa: Utvrđivanje
Razred: Drugi
Čas je osmišljen tako da učitelj-lutkar vodi učenike kroz interaktivnu priču. Učionica postaje pozornica, a učenici aktivni učesnici.
Prilog: ZMAJ ZMAJKO (interaktivna priča)
Loading...
Reload document 
Open in new tab Uvodni deo časa:
U uvodnom delu učenicima se predstavio Zmaj Zmajko (lutka koju učitelj animira). Zmajko je u velikom problemu. Princeza Keza je razmažena i zločesta i želi da mu napakosti. Pored toga što svima priča neistine o njemu, ukrala mu je tortu za rođendan.
Centralni deo časa:
Princeza (lutka koju animira učitelj) predlaže sledeće: ako reše matematičke zadatke koje im ona postavi, vratiće Zmajku tortu i na kraju časa napraviće rođendansku proslavu.
Završni deo časa:
Učenici razgovaraju o utiscima i lepom ponašanju. Za završni deo časa, učitelj može da pripremi bombone i da uz prikladnu muziku svi naprave žurku za Zmajka i proslave njegov rođendan.
Ovako motivisani kroz lutkarsko-dramsku igru, učenici sa lakoćom i puni samopouzdanja rešavaju zadatke.
Autor: Marija Bastić – rođena 23. februara 1981. godine u Beogradu. Srednju medicinsku školu, Učiteljski fakultet i postdiplomske magistarske studije završila je u Beogradu. Kao profesor razredne nastave radi u Osnovnoj školi „Janko Veselinović” i u svom radu sa decom praktikuje tzv. igroliku nastavu i holistički pristup učenju kroz lutkarsko-dramske igre.
Autorka je udžbenika „Svet oko nas” za drugi razred osnovne škole, Izdavačke kuće „Freska”. Autorka je bloga „Od lutke do znanja“ i akreditovanog seminara namenjenog učiteljima i vaspitačima. Jedan je od autora i član žirija smotre „Lutka u školi“ (SLUŠ) u organizaciji Društva učitelja Beograda. Aktivan je učesnik u međunarodnim projektima. Nedavno je dobila zvanje pedagoškog savetnika koje je motiviše da bude još bolja u svom radu.