– Пре него што одеш, морам нешто да ти покажем!
– Шта?
– Послала ми рођака из Финске снимак основне школе у коју је уписала дете.
– И?
– Не можеш да замислиш! Као свемирска станица! Светлосне године су између нас! Кабинет за техничко опремљенији од просечне фабрике. Кабинет за музичко као сала неког великог оркестра! Чисто, уредно, не може да се улази у ципелама… Да не поверујеш!! Чекај да ти нађем поруке…
– ’Ајде баш…
– Види само какав хол, као да си ушао у неки Мајкрософт центар!
– Да… да…
– ’Еј, сто за билијар! Насред хола у основној школи, можеш ли то да замислиш?? Види сад молим те тоалете, види кухињу и трпезарију!
– Не морам да гледам, знам све! Ево ти телефон! Стерилно, хладно, без душе!
– А већу душу имају наши чучавци у школама?
– ’Ајде, молим те, имала сам и ја чучавац па шта ми данас фали?
– Чекај… Ти мислиш…
– Наравно да мислим! Пун ми је нос тих падања у несвест да школа изгледа као апотека а у суштини – ништа!
– Како мислиш ништа? Фински ђаци су годинама у самом врху ПИСА тестова! Њихово школство се даје као пример, ти се шалиш…
– Уопште се не шалим! Прво ми је и од тог ПИСА теста пуна глава! Ко је нас тестирао, па ето – да ли нам фали нешто?
– И те како нам фали!
– Мени, богами, ништа не фали! Вековима смо издржавали без оваквог кабинета за техничко и шта? Ништа!
– Ја све мислим сањам! Хеј, Душице, јеси то ти?? Па, ваљда треба да идемо набоље? Или не треба?
– Зависи шта је боље за тебе! Мени су наше школе сасвим добре! Наши ученици увек најбољи кад оду напоље, а школе не ваљају. Па, где је ту логика?
– Јесте, оде један проценат од свих ђака и то махом најбољих у било ком окружењу, наравно да ће се и у туђем систему истаћи. А шта ћемо са оних 99% који остану? За њих чучавци, а?
– Чучавци па чучавци! Није то толико важно!
– Ехеј! Двадесет први век! Па нећемо као у камено доба, ваљда?
– Ја само кажем да смо ми прошли све тако, па нам ништа не фали! Ово што си ми показала је без душе и ето. То је моје мишљење!
– Добро, ако ти мислиш да ти ништа не фали, а ја бих имала шта да кажем, онда тако исто треба да буде док је света и века? Да учитељи туку децу, да WC буде такав какав је, без тоалет папира и сапуна, да се лекције уче напамет?? Па, цео свет се мења, што би школе остајале исте? Ово што сам ти показала је у месту са свега 15.000 становника! Шта мислиш како је у већим градовима? Ваљда деци треба да је боље него нама!
– Не фали им ништа ни овако, као што ни нама није фалило. Увек можеш бити размажен и незахвалан!
– Чекај, теби је било лепо у школи? Све исто би пожелела и свом детету?
– Није ми било лепо, али школа није играоница да ми буде лепо!
– А, што учење не би било и забавно? Како је Дејвид Белами могао да нам све објасни на најзабавнији могући начин? Што смо гледале „Опстанак“?
– То нема везе!
– И те како има! Зашто школа мора да буде строга и опасна и без пристојних тоалета, да би се сматрала озбиљном?
– Да се деца не би забављала него учила!
– А овако уче? Јеси ти некад анализирала резултате иницијалних тестова, кад те ПИСА већ нервира? И боље да те нервира, јер би пала у очај да видиш резултате наших ђака!
– Свуда је тако!
– Као прво, није, а као друго – све и да јесте, зашто наши не би били из године у годину бољи а не гори?
– Ко теби гарантује да ће ова овако ушминкана школа децу научити боље?
– Хајде да не понављам чињенице о финском школском систему, реци ми ти зашто наша деца уче у теорији како се обрађује дрво уместо да имају то у учионици за техничко, као овде у Финској? Зашто не би сви имали лепу салу за физичко у којој не отпада малтер?
– Рекла сам ти да ми се не допада школа и шта сад? Теби се допада, мени се не допада и ето!
– У реду, да имаш овакву школу и ову нашу, па да бираш за дете, коју би одабрала?
– Ову нашу!
– Стварно?
– Најстварније!
– Онда супер.
– Супер! Видимо се сутра!