Број новорођенчади и одојчади на природној исхрани је, и поред доказаних користи дојења, све мањи, речено је данас на конференцији у Београду поводом Националне недеље дојења која ће ове године бити обележена од 30. септембра до 7. октобра, под слоганом „Подржи дојење – оснажи родитеље. Сада и убудуће“.
У Србији се, како је речено, сваке године у просеку роди око 64.000 деце од чега је само око 8.000 на природној исхрани мајчиним млеком до шестог месеца живота.
Према последњим подацима истраживања вишеструких показатеља УНИЦЕФ-а, иако 90 одсто деце у Србији почне да сиса, само њих 13 одсто искључиво је на мајчином млеку, а 47 одсто деце до пет месеци претежно.
Државни секретар Министарства здравља Ференц Вицко је рекао да је министарство подржало иницијативу стручњака да се предузму активности у циљу повећања броја деце на природној исхрани.
Навео је да је након именовања националног координатора за дојење, у претходних годину дана стручни тим израдио Национални програм подршке дојењу, породичној и развојној нези новорођенчета који је Влада Србије усвојила у јулу 2018. године.
Реч је о програму који дефинише повећање стопе искључивог дојења за децу до шест месеци са 13 одсто на 20 одсто до 2021. године и има за циљ да омогући потребне предуслове како би се мајке мотивисале и едуковале да успоставе и што дуже, а пожељно је годину дана, доје децу.
Вицко је рекао да је на иницијативу републичке стручне комисије Министарства здравља Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ предложио показатеље на основу којих ће се пратити начини исхране, контакт мајке и бебе „кожа на кожу“ и развој деце од рођења до навршене друге године живота.
Индикаторе евидентирају од марта 2019. године све здравстве установе у систему здравствене заштите и достављају извештаје институтима/заводима за јавно зравље, а Институт за јавно здравље Србије сумира податке на националном нивоу, додао је Вицко.
Заменик директора Канцеларије УНИЦЕФ-а за Србију Северин Леонарди је рекла да дојење деци пружа најздравији почетак живота и да је мајчино млеко много више од хране за бебе.
„Оно је најбољи лек за превенцију болести“, истакла је Леонарди и додала да би на глобалном нивоу повећање дојења могло да спречи више од 800.000 смрти деце млађе од пет година на годишњем нивоу, као и 20.000 смрти годишње од рака дојке код мајки.
Начелница Центра за промоцију здравља Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ Јелена Гудељ Ракић је рекла да је мајчино млеко најздравији оброк који новорођенче и одојче може да има и да представља начин успостављања блискости између мајке и детета.
„Успостављањем те везе омогућује се добар психомоторни, интелектуални и сваки други развој детета“, рекла је она и додала да више од 25 година Институт за јавно здравље Србије са мрежом института и завода за јавно здравље подржава активности на повећању стопе дојења.
У овогодишњој Националној недељи дојења широм Србије биће организована предавања и трибине намењене садашњим и будућим родитељима.
Тим поводом Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ је и ове године расписао конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основних школа у Србији, а најбољи радови биће изабрани на нивоу института и завода за јавно здравље до краја септембра.
Најбољи дечији рад биће штампан у виду постера током 2020. године и дистрибуиран свим домовима здравља у земљи.
Извор: Танјуг
Za pocetak, treba edukovati kadar u porodilistima da podrze majke, porodilje u uspostavljanju laktacije. Licno sam imala iskustvo u Visegradskoj, da je sestra iz laktarijuma pokusala da me obeshrabri, odmah posle porodjaja sa prvim detetom, da se oprostim od dojenja, jer mi grudi nisu „anatomski“ odgovarajuce kako bi beba mogla da bude dojena. Naravno, nisam je poslusala i kupila sam silikonski dodatak koji u takvim slucajevima pomaze majkama da olaksaju i sebi i bebi dojenje, u prvo vreme. Nakon samo 2 nedelje sve je doslo na svoje. Na zalost, sigurna sam da bi ovakav pristup onih koji najpre treba da podrze ovako vaznu fazu za svaku zenu, majku, i njihovu bebu, kod vecine majki mogao da izazove trajno odustajanje od dojenja.