Mајко, зашто плачеш?

Један мали дечак упитао је своју мајку: Мајко, заашто плачеш?
– „Зато што сам жена“ – одговорила му је мајка.
– „Не разумем те!“ – збуњено је рекао дечак.
Мама га је само загрлила нежно и речу му: – „Никада и нећеш разумети сине“.tugaa
Касније је упитао свога оца:
– „Тата, зашто ми се чини да мама плаче без икаквог разлога?“
– „Све жене понекад пусте своје сузе без икаквог разлога“ – било је једино што је отац знао рећи.
Дечак је одрастао и постао је човек, а још увек се питао и тражио одговор зашто жене плачу. Једне ноћи у сну му се јавио Бог и он га је упита:
– „Боже, зашто се жене тако лако расплачу?“
Бог му је одговорио:
– „Кад сам стварао жену морала је бити посебна. Дао сам јој рамена довољно јака да носи сву тежину овога света, а опет довољно нежна да свакоме могу пружати утеху. Дао сам јој унутрашњу снагу да поднесе порођај и одбијање које јој толико пута стиже од њене деце. Дао сам јој чврстину која јој омогућује да иде даље кад сви други одустану и да се брине за своју родбину и породицу у дане болести и невоље без приговора. Дао сам јој осећајност да воли своју децу без обзира на све, чак иако су је веома повредили. Дао сам јој снагу да носи свога мужа кроз његове грешке и начинио је од његовог ребра да би штитила његово срце. Дао сам јој мудрости да зна да добар муж никада не би повредио своју жену, али да повремено тестира њену снагу и одлучност да постојано буде уз њега. И напокон, дао сам јој СУЗУ да се исплаче. То је само њено на коришћење кад год јој затреба. Видиш, сине мој, лепота жене није у одећи коју носи, ни у њеној фигури или у начину на који се чешља. Лепота жене мора се видети у њеним ОЧИМА, јер је ту УЛАЗ у њено СРЦЕ и ДУШУ – место где станује њена ЉУБАВ!
– „ЗАТО“, – настави Бог – „БУДИ ЈАКО ОПРЕЗАН, НЕЖАН и ПАЖЉИВ ПРЕМА ЖЕНИ ДА ЈЕ НЕ РАСПЛАЧЕШ, ЈЕР ЈА БРОЈИМ ЊЕНЕ ПРОЛИВЕНЕ СУЗЕ… ЖЕНА ЈЕ НАСТАЛА ОД ЧОВЕКОВОГ РЕБРА, А НЕ ОД ЊЕГОВИХ СТОПАЛА ДА СЕ ГАЗИ ПО ЊОЈ, НЕ ОД ЊЕГОВЕ ГЛАВЕ ДА СЕ СА ЖЕНОМ ВЛАДА… ВЕЋ ОД ЊЕГОВОГ БОКА ДА МУ БУДЕ ЈЕДНАКА, ИСПОД РУКЕ ДА БУДЕ ЗАШТИЋЕНА И ПОКРАЈ ЧОВЕКОВОГ СРЦА ДА БУДЕ ВОЉЕНА…“