Изазвана пандемијом корона вируса, онлајн школа променила је курс образовања какво познајемо и отежала ђачки живот. С обзиром да траје већ два месеца, чини се да су се и ученици, учитељице и наставници добро снашли са новим начином наставе на даљину, док родитељи признају да неретко имају главобоље због тога.
Док једни муку муче са Вајбер групама и захтевима наставника, други више пажње придају домаћим задацима, а све скупа изгледа као да школске обавезе трају током целог дана и да су непрестано све стране једнако укључене.
Једна мајка из Србије на свом Твитер налогу објавила је комичну причу звану „Домаћи из ликовног“, описујући преподне у њеном дому, а у којој се многи од нас препознају. Сагу о заборављеном домаћем вам преносимо у целости:
„Дакле будим се мало пре девет у пиџами седам за комп читам пословне мејлове који ме не интересују. Велики син ВС долази и јеца онако како само храбри мушкарци могу јер је заборавио да до 11 треба да посаље домаћи из ликовног, али се не сећа шта и како треба да се нацрта. Ту почиње наша драма јер не сећа се у преводу значи: био синоћ напољу до десет пре тога играо Brawl Stars пет сати умрежен са ортацима из одељења јер је ИЗАШАО НОВИ АПДЕЈТ! Нервни слом око 9 ујутру је мој сепаре.
Прво кажем: „нећу да помогнем, што ниси пазио“, али ипак поклекнем јер мајка Југовића, јер Бобо сине љуби те мајка, ок, ајде да видимо шта треба. Каже запамтио је само техника са лишћем, гугламо, шаљем га испред зграде да убере лишће. Клијенти зову, ја трчим тамо мали син МС устао бунован, плаче да хоће своје водене бојице да и он црта – постављам мини атеље на трпезаријском столу.
Пробамо технику с лишћем али обоје имамо по две леве руке, то је укупно четири леве, све нам испадне мрљаво и никакво, питам: „има ли још нека техника“, има али се не сећа пајсер. Каже није лепо објаснила наставница на тв школи, тражим тај час на „РТС Планети“ да видимо шта још има, Мали Син за то време умочио рукав од пиџаме у зелену боју – црта дрво.
Пуштамо тв школу жена лепо објаснила све технике. Чекам да се заврши час да га изгрдим што не пази, успут пресвлачим Малог Сина. Зове клијент нека глува баба којој не могу 15 минута да објасним да још нису легле Вучићеве паре. Јунак опет плаче као јер не зна коју технику да одабере, а заправо јер сам рекла да заборави како телефон и Браwл Старс изгледају и да ме баш брига што ће га киковати са сервера ако не игра шта год му то значило.
Опет зове клијент Мали Син кука да његова посуда за воду не ради, иде да узме братову посуду, отимају се проспу – опет нервни слом, али ко броји. Баба на вези жели да зна кад ће сто евра. Ок почињемо са умакањем руке у боју и техником штапића за уши, морам све и малом да правим да не плаче успут покушавам да спремим доручак. Опет клијент зове, мама брине што ме нема да зовем, стиже мејл, малом се пишки хитно.
Свих шест левих руку су умрљане темперама Мали Син неће овај доручак хоће ЕРМОКРЕМ, плаче. Велики Син гледа само да смуља рад, што пре да скине с врата. Мали плаче да има један штапић мање, бију се. Некако завршавамо, Мали Син се баца по поду јер му не дам бомбону пошто није јео, не стижем да се јавим на телефон клијенту, сликамо рад да се шаље учитељици у задњи час узимам да оперем све што смо умрљали. Муж зове кажем му да проклињем дан кад смо се упознали.
Осећам се као да сам са фронта дошла, а нема још ни 11, али стиже одговор од учитељице – добила сам 5 из ликовног, ко хоће нек честита!“, описала је мајка.
Извор: Блиц