Десетогодишњак, са другаром, прилази родитељима после школе и саопштава да је из математике добио два, али му је фалио један бод до тројке. Бод до тројке покушава да искористи као амортизер информације. У очима мало страха, мало туге.
Родитељи, срећом разумни људи, спуштају лопту и терају страх из дечјих очију предочавајући природну последицу двојке: „Нема везе, вежбаћеш више и поправићеш оцену. Мало мање слободног времена је најгоре што ће ти се десити… немој да бринеш”.
Међутим, у том тренутку се у разговор убацује друг: „Није ти фалио бод до тројке, рекла је да ти је поклонила два”.
Дечак, тренутно са титулом двојкаша која му никако не прија, шири очи још више. Издаја. Двојка, а на двојку – издаја другара.
„Ниси добро чуо, фалио ми бод до тројке”.
„Неееее, рекла је да ти је поклонила два”.
Мук.
Родитељи, свесни да је лекција о другарству изнад сваке оцене прекидају непријатни сплет издаја – лаж (свесни су да њихов двојкаш покушава лажима да се извуче): „Децо, држите се заједно. Уколико учитељица сматра је да је детаљан опис двојке битан, позваће нас. Уколико ми сматрамо да је од пресудног значаја јачина двојке отићи ћемо код учитељице… Ти, најбољи друже, свакако не би требало да о томе говориш сада и овде…”
Дуго су причали о лојалности и другарству са својим сином тог дана, а двојку нико није спомињао. Само су задали по 10 задатака за сваки наредни дан.
Бити искрен је важно, али како деца расту другарство и лојалност су пут до самопоуздања, припадања, сигурности, стабилности…
Ћутати је злато, понекад.
Да ли учите децу да буду добри другари и подршка? Да ли их учите шта са туђом двојком? Сви они, бар до 18. године пуно греше, поред свих наших лекција. И ми смо грешили.
Али лекције о пропадању и лојалности НЕ СМЕМО пропустити. Саме неће доћи.
Аутор: Снежана Голић, педагог развојног центра Фактор