Koliko ste puta, kad uveče legnete da spavate, rekli sebi nešto poput: „Stvarno sutra moram da osmislim neku zajedničku aktivnost s decom… Nešto u čemu ćemo svi uživati, a oni nešto naučiti. Pa to će im biti najlepše uspomene kad porastu!“
A onda se sutrašnji dan nekako izvuče, neprimetno i brzo, a kad padne mrak, shvatite da ponovo niste stigli da potražite neku dobru ideju za kvalitetno zajedničko vreme.
Ako se u ovakvim situacijama prepoznajete, imamo za vas jedan predlog. Zove se Naučni kuvar. Reč je o jednom sjajnom priručniku mame i naučnice, koja je svoje iskustvo iz obe ove uloge pretočila u riznicu zabavnih, korisnih, edukativnih aktivnosti za decu i roditelje. Naučićete, zajedno, kako se prave karamele (one PRAVE), kako domaći kvasac, a kako prirodno sredstvo za čišćenje. I još mnogo, mnogo sličnih stvari. Ali, uz recepte dobićete i tačno, naučno objašnjenje procesa koji se događa, pisano jezikom koji deca mogu razumeti.
O tome kako je ideja za knjigu nastala, ko su joj bili najvažniji pomoćnici i šta ćemo sve iz ovog priručnika naučiti, razgovarali smo sa autorkom, Zoranom Kurbalijom Novičić.
Kako je nastao naučni kuvar?
– Naučni kuvar je nastajao, bolje rečeno. Još kao mladi doktorand zaljubila sam se u ideju o naučnoj komunikaciji. To se dogodilo na Festivalu nauke u Beogradu, 2007. godine.
Prekretnicu u mom stilu naučne komunikacije označilo je roditeljstvo – postala sam mama prvi, drugi, pa treći put. Tokom poslednjih 14 godina u svojoj kući dobijam komplikovana pitanja na koja moram da odgovorim na jednostavan i konkretan način, da to bude razumljivo mojoj deci. Njihova potpitanja ili odmahivanje glavom, koje je značilo ne razumem, učinili su moje pokušaje da formulišem objašnjenja poligonom za igru i izvođenje pravih malih eksperimenata u kuhinji, gde je svaki eksperiment bio jestiv.
Paralelno sa roditeljstvom, svoje male eksperimente prikazivala sam na festivalima nauke u Srbiji i Evropi, na noćima istraživača, ali koristila i u poslovnim aktivnostima, budući da sam se, u Švedskoj, gde inače živim, bavila organizovanjem proslava dečjih rođendana s temom nauke.
Tokom jednog digitalnog kafenisanja sa svojom dragom drugaricom Milom u vreme pandemije 2021. godine, ona me upita: „A zašto ti ne počneš da pišeš knjigu?“ Istog dana sam napisala prvih pedeset strana. Pisala sam s pažnjom, ushićenjem i ljubavlju. Uz ogromnu podršku tima Kreativnog centra, knjiga je pred Vama!
Kuvar deluje kao savršeno štivo i za roditelje i za decu. Roditelji će naučiti da naprave kvasac, karamele, domaću pastu za čišćenje, čips od kelja itd., a deca će videti šta se zapravo tokom svih tih procesa događa. Možete li nam reći malo više o knjizi i šta ste imali na umu kad ste je stvarali?
– Naučni kuvar jeste savršeno štivo za decu i roditelje jer nudi skup aktivnosti koje i deci i roditeljima otvaraju nove horizonte. Kuhinja se pretvara u laboratoriju, a svaki eksperiment, osim toga što nas nečemu uči, na kraju daje jestiv rezultat. No, Naučni kuvar je mnogo više od samog priručnika za naučnu komunikaciju u kućnim uslovima.
Način na koji su aktivnosti osmišljene predstavlja odličnu platformu za podršku angažovanom roditeljstvu. Osim što podstiče druženje i pomaže u uspostavljanju otvorene komunikacije između roditelja i dece, izvođenje aktivnosti opisanih u knjizi doprinosi razvoju samostalnosti kod mališana.
I mali i veliki čitaoci upoznaju se sa konceptom održive ishrane i značajem pripreme hrane, nasuprot konceptu brze hrane. Takođe, putem promovisanja reciklaže, odgovornog odnosa prema prirodi i prema svojoj zajednici podstiče se dečja angažovanost kada je u pitanju očuvanje životne sredine. Naučni kuvar pruža snažnu podršku prirodnoj dečjoj radoznalosti, za koju želimo da preraste u kreativni potencijal kada deca porastu. Konačno, ova knjiga predstavlja i divan spoj fenomena iz prirodih nauka sa uplivom istorije i antropologije.
Deca su prirodno radoznala, ali se ta radoznalost ponekad gasi u kontaktu sa strogim obrazovnim sistemom. Kako je možemo sačuvati? Da li bi ovakvi eksperimenti bili pogodni i u nastavi?
– U školi deca uče ne samo u klupama nego i na velikim i malim odmorima. Tu se integrali sudaraju sa emocijama, a književna kritika sa slomljenim srcima. Škola je neobično važna, ali ona je i ogroman sistem, koji je često inertan i ne može da sustigne brze pomake u nauci i tehnologiji.
Pitam se da li su udžbenici dovoljno brzi da odgovore na sva pitanja dece koja žive u savremenom društvu. Čvrsto verujem u to da je glavna uloga škole da deci pruži dovoljnu količinu informacija koje su povezane u funkcionalnu celinu, kako bi ih deca apsorbovala u svojim glavicama. Ako se informacije dobiju kroz eksperiment, tj. deci omogući da dotaknu materiju, one će imati neograničen rok trajanja.
Najvažnija uloga savremene škole je da nauči decu da pretražuju informacije i da kritički sagledavaju ono što su pronašli. Konačno, škola treba da nudi mogućnost postavljanja pitanja, kritičkog preispitivanja istine koja je data, kao i da podstiče razvoj veština prezentovanja i svih aspekata komunikacije.
Zbog svega navedenog, Naučni kuvar može da se koristi ne samo u kućnim uslovima, već i u vrtićima i u predškolskim ustanovama, u uzrastu kada se kod dece javljaju prve kreativne ideje. Takođe može biti odličan pomoćni materijal na časovima prirode i društva ili domaćinstva.
Koliko je zapravo bitno da deca razumeju sve te procese koji se dešavaju kada nešto spremamo? Da li mislite da im to može pomoći da zavole nauku?
– Čvrsto verujem u to da će ova knjiga deci pomoći da razumeju svet oko sebe i uvide da će, ako pravilno primene naučni metod, prikupe rezultate i analiziraju ih, tako najegzaktnije interpretirati sve oko sebe. Čini mi se da je nauka stigmatizovana kao teška, dosadna i rezervisana za posvećenike s razbarušenom kosom, u belim mantilima i s naočarima sa velikom dioptrijom. Potom je, zahvaljujući popularnoj kulturi i Ratovima zvezda, postala svemirska i neuhvatljiva, a naposletku i nerazumljiva, jer naučnici predstavljaju svoje rezultate komplikovanim rečima koje razumeju samo oni i njihove kolege. Smatram da je pristup koji sam koristila u svojoj knjizi dijametralno drugačiji od svega opisanog i da će Naučni kuvar omogućiti deci da otkriju put kroz naučno istraživanje i naučnu komunikaciju. Verujem da je i moja lična i profesionalna priča lep primer da se nauka može živeti, raditi i voleti.
Imali ste i pomoć u kreiranju ove knjige. Kako je to teklo?
– Naučni kuvar je nastao u predivnoj saradnji s timom izdavačke kuće Kreativni centar. Trebalo je mnogo rada, kreativnih diskusija i strpljenja da se jedan ovakav projekat oblikuje i dotera. Najveću zahvalnost dugujem svojoj najdivnijoj urednici Mileni Trutin, bez koje bi ovaj poduhvat bilo nemoguće izvesti, imajući u vidu moju fragmentiranu pažnju koja je letela između pisanja, posla, porodice i svega što se dešavalo tokom tri godine pisanja i pakovanja knjige.
Na moju veliku sreću, ilustrator Mladen Anđelković je prepoznao koncept na prvu loptu i čitao moje reči između redova. Naposletku je likovni urednik Dušan Pavlić sve uobličio u jednu izuzetno lepo dizajniranu celinu.
Biti naučnica, mama troje dece i pisati knjigu deluje kao zadatak za troje. Kako ste izbalansirali sve to?
– Moj život je prava igra i nikada ga nisam shvatala mnogo ozbiljno. Oduvek me vodi samo radoznalost i valjda sam se zato obrela u istraživačkim vodama, iz želje da tu radoznalost zadovoljim. Naravno, što više saznajem, to me radoznalost sve više svrbi. Tako sam sa svojom decom otvorila poligon za pitanja i istraživanja, pa su mi deca i inspiracija, i saradnici, i kritičari. Bez njih, sigurna sam, Naučni kuvar ne bi ugledao svetlost dana. Sada sam radoznala da li će se Naučni kuvar dopasti drugoj deci i njihovim roditeljima. Ne mogu da dočekam da čujem utiske.