Ако имате предшколца у кући, сигурно већ имате трему. Шта нас чека у септембру? Ко ће бити учитељица? Хоће ли бити строга? Или блага? А другари? Хоће ли бити неко из вртићке групе или ће дете морати само да стиче нове пријатеље?
Ма колико да сте „опуштен” родитељ, ово је тренутак кад вам кроз главу пролази мноштво питања, а када пред дететом морате показати само усхићење због онога што вас чека. Никако страх и несигурност.
Да би вам то пошло за руком, морате и сами осетити сигурност. Сигурност да сте своје дете научили свему што треба да зна да би постало ђак првак. А како то да знате?
Књига која постоји већ близу 20 година, која је неколико пута дорађивана (у складу са реформама образовања) изузетан је приручник за све родитеље чија деца полазе у школу. Зове се „Мама и тата полазе у школу”, ауторке Мирјане Митровић, у издању Креативног центра. Ова књига помоћи ће вам да схватите:
- да ли сте урадили све што је потребно да полазак у школу прође уз минимум стреса (и шта још можете да урадите)
- да ли је ваше дете емотивно спремно и како да га припремите
- да ли у кући гајите топлу, подстичућу атмосферу која је врло важна за успех у школи
- да ли са дететом проводите квалитетно време (и шта то уопште значи)
- да ли треба да учите слова и бројеве пре поласка у школу или не
- како да помогнете детету да развије радне навике
- како да креирате атмосферу рада код куће
- како да се припремите за тај први дан…
И још много, много важних ствари о којима можда нисте размишљали, задубљени у учење слова и бројева.
Али пре свега, ова књига ће вас научити да је љубав услов без ког се не може.
Доносимо и један сасвим кратак одломак који у себи носи суштину читаве припреме, али топло препоручујемо да ову књигу набавите јер ће вам кроз мноштво примера помоћи да схватите за шта је ваше дете заправо спремно и шта ви можете да учините да остварите његов пун потенцијал.
„Својим односом према детету кроз цело предшколско детињство, тиме колико и на који начин се бавите њиме, како га васпитавате, колико му времена, бриге и пажње посвећујете, колико имате стрпљења и разумевања за њега, ви утичете на то у какву ће личност дете израсти. А од тога каква је личност зависи и како ће се снаћи у школи, како ће прихватити и школу и другове и учитељицу и како ће они прихватити њега.
Родитељи који мисле, говоре и чине позитивно најбољи су пример свом детету, јер му помажу да стекне сигурност и самопоуздање и да само научи да се понаша попут својих родитеља.
Родитељи који умеју да саслушају дете, да разумеју његове потребе, поруке и осећања и да на њих одговоре подстицајем и подршком, помажу детету да развије своје потенцијале и веру у властите вредности.
И не заборавите: детету је потребније да од вас чује причу пред спавање него да добије нову играчку; детету више значи да дневно одвојите пола сата само за њега, за игру и дружење, него да сте по цео дан с њим у кући али му при том не посвећујете ни пола сата своје пуне пажње.”
Упамтите и ово: Дете може одлично да зна да чита и пише, а да не буде спремно за полазак у школу, и обратно – може бити спремно чак и ако не познаје ни једно слово. Учење других ствари је важније!