Disleksija, disgrafija, dispraksija i diskalkulija su termini koji pripadaju terminologiji školskog rada, ali se ne koriste često u praksi.
Ipak često je primetno da je u razredu dete koje je „lenjo, odsutno ili nemirno…“ Učitelji od prvog razreda intuitivno naslućuju probleme deteta, ali im je rešenje nepoznanica.
Kako bi bolje razumeli i lakše pomogli deci koja imaju bilo koji od navedenih problema, pokušali smo da ih na neki način razdvojimo i objasnimo šta koji od njih sa sobom nosi.
Današnji “obrazovni sistem” ovde želi da od učitelja napravi “droid-multipraktik” (pogotovo kada ga “digitalizuje”) koji će “za istu platu” da radi sve. Čuvena i na sva zvona i bubnjeve promovisana “inkluzija” (uz još čuvenije IOP1 i IOP2) pokriva sve. Multipraktik je tu da sve to poslušno odradi jer je sve to “naučio” na nekoliko seminarčića (možda i online) koje su držali “multipraktici sa iskustvom”, i dobio bodove za to (multipraktici sa iskustvom su, naravno, dobili pare).
Pojave o kojima govori ovaj podsetnik/priručnik se javljaju u učiteljskoj praksi. Sve češće, na žalost. Razloge možemo nabrajati i nabrajati.
Ovde je potrebno istaći šta se iza navedenog “brda pojmova” zaista u ovom “obrazovnom sistemu” valja. Zašto da ne zatvorimo FASPER onda, na primer. Čemu struka ovde onda, kada kursista-multipraktik može (svojom voljom ili prinuđen) sve tako lako i “za iste pare” da odradi.