Ово питање пре или касније стигне у сваку кућу где расте девојчица. И кад га чујемо, у нама се измешају емоције – понос што наше дете расте, носталгија за оном рашчупаном девојчицом у Елзином костиму која је колико јуче трчала по паркићу, али и страх од свега непознатог што долази.
Истина је да на ово питање не постоји један тачан одговор који важи за сву децу. Али постоји начин да разговарамо о томе искрено, са поверењем и разумевањем.
Прво, ослушкујте њено питање
Када вам ћерка постави ово питање, не пита она само „колико година треба да имам“. Она заправо пита: „Да ли сам спремна? Како ћу знати да је неко прави? Хоћеш ли ме волети и даље? Можеш ли ми веровати?“
Пре него што одговорите, питајте је шта је навело на ту мисао. Можда јој се неко допада. Можда другарице причају о момцима. Можда се осећа изгубљено јер је она „једина која још нема дечка“. Слушајте шта стоји иза речи.
Поверење долази пре година
Уместо да кажете „Кад напуниш X година“, разговарајте о зрелости и спремности. Објасните јој да веза није ни некакав трофеј нити нешто што се ”мора” – то је нешто што би требало да јој доноси радост, сигурност и осмех.
Спремна је за прве кораке у вези када:
– Зна да каже „не“ без осећаја кривице
– Разуме да њена вредност не зависи од тога да ли има или нема дечка
– Може да препозна када неко не поштује њене границе
– Осећа се довољно сигурно да ти прича шта се дешава у њеном животу
– Разуме да је у реду прекинути везу која јој не прија
Ако инсистира на бројкама, психолошки и емотивно развојно гледано, већина стручњака се слаже да су ране тинејџерске године (12-14) превише ране за озбиљније везе. У том периоду је боље учити о пријатељству, дружењу у групи, развијати сопствена интересовања.
Негде од 15-16 година, уз добре темеље комуникације и поверења у породици, девојчица може бити спремнија да разуме шта здрава веза заиста значи. Али – и то је кључно – спремност није исто што и број на личној карти.
Ваша 16-огодишњакиња може бити емоционално спремнија од неке двадесетогодишњакиње. А може бити и обрнуто.
Разговарајте о правој љубави
Објасните јој шта значи бити вољен:
– Неко ко те поштује и цени твоје мишљење
– Неко уз кога се осећаш боље, не мање сигурно
– Неко ко није љубоморан на твоје другарице, интересовања, породицу
– Неко ко не тражи да се мењаш због њега
– Неко ко зна да се извини када погреши
И реци јој гласно: љубав није драма. Није контрола. Није осећај да без те особе не можеш да дишеш.
Договорите правила заједно
Немојте јој само диктирати правила – направите их заједно. Ако она учествује у стварању граница, већа је вероватноћа да ће их поштовати.
На пример:
– Дружења су најчешће у групи или на јавним местима док је млађа
– Увек знате где је и са ким
– Упознајете особе које су важне у њеном животу
– Разговарате отворено о односима, телу, интимности
Будите сигурно место
Најважније од свега: будите мама код које може да дође са било чим. Чак и када погреши. Чак и када се заљуби у „погрешног“ дечака. Чак и када јој се сломи срце.
Ако вас се плаши, ако мисли да ћете је одсудити или казнити, она ће само научити да вас избегава. А онда нећете бити ту када јој заиста буде требала помоћ.
Одговор који можете дати
„Волим те, и разумем да ти је ово важно. Ниси спремна за дечка само зато што си напунила одређене године, већ када ти и ја знамо да разумеш шта здрава веза значи, када можеш да водиш рачуна о себи и својим границама. А до тада, и после тога – ја сам ту. Увек можемо да разговарамо. И ни за шта те нећу осуђивати. Јер ти си ми најважнија особа на свету.“
И запамти, мама: овај разговор се не води једном. Он траје годинама, кроз стотине малих тренутака. Твоје дете ће расти, мењати се, правити грешке. Али ако изградиш мост поверења, проћи ћете заједно кроз све то – храбро и повезано.
