Ovo pitanje pre ili kasnije stigne u svaku kuću gde raste devojčica. I kad ga čujemo, u nama se izmešaju emocije – ponos što naše dete raste, nostalgija za onom raščupanom devojčicom u Elzinom kostimu koja je koliko juče trčala po parkiću, ali i strah od svega nepoznatog što dolazi.
Istina je da na ovo pitanje ne postoji jedan tačan odgovor koji važi za svu decu. Ali postoji način da razgovaramo o tome iskreno, sa poverenjem i razumevanjem.
Prvo, osluškujte njeno pitanje
Kada vam ćerka postavi ovo pitanje, ne pita ona samo „koliko godina treba da imam“. Ona zapravo pita: „Da li sam spremna? Kako ću znati da je neko pravi? Hoćeš li me voleti i dalje? Možeš li mi verovati?“
Pre nego što odgovorite, pitajte je šta je navelo na tu misao. Možda joj se neko dopada. Možda drugarice pričaju o momcima. Možda se oseća izgubljeno jer je ona „jedina koja još nema dečka“. Slušajte šta stoji iza reči.
Poverenje dolazi pre godina
Umesto da kažete „Kad napuniš X godina“, razgovarajte o zrelosti i spremnosti. Objasnite joj da veza nije ni nekakav trofej niti nešto što se ”mora” – to je nešto što bi trebalo da joj donosi radost, sigurnost i osmeh.
Spremna je za prve korake u vezi kada:
– Zna da kaže „ne“ bez osećaja krivice
– Razume da njena vrednost ne zavisi od toga da li ima ili nema dečka
– Može da prepozna kada neko ne poštuje njene granice
– Oseća se dovoljno sigurno da ti priča šta se dešava u njenom životu
– Razume da je u redu prekinuti vezu koja joj ne prija
Ako insistira na brojkama, psihološki i emotivno razvojno gledano, većina stručnjaka se slaže da su rane tinejdžerske godine (12-14) previše rane za ozbiljnije veze. U tom periodu je bolje učiti o prijateljstvu, druženju u grupi, razvijati sopstvena interesovanja.
Negde od 15-16 godina, uz dobre temelje komunikacije i poverenja u porodici, devojčica može biti spremnija da razume šta zdrava veza zaista znači. Ali – i to je ključno – spremnost nije isto što i broj na ličnoj karti.
Vaša 16-ogodišnjakinja može biti emocionalno spremnija od neke dvadesetogodišnjakinje. A može biti i obrnuto.
Razgovarajte o pravoj ljubavi
Objasnite joj šta znači biti voljen:
– Neko ko te poštuje i ceni tvoje mišljenje
– Neko uz koga se osećaš bolje, ne manje sigurno
– Neko ko nije ljubomoran na tvoje drugarice, interesovanja, porodicu
– Neko ko ne traži da se menjaš zbog njega
– Neko ko zna da se izvini kada pogreši
I reci joj glasno: ljubav nije drama. Nije kontrola. Nije osećaj da bez te osobe ne možeš da dišeš.
Dogovorite pravila zajedno
Nemojte joj samo diktirati pravila – napravite ih zajedno. Ako ona učestvuje u stvaranju granica, veća je verovatnoća da će ih poštovati.
Na primer:
– Druženja su najčešće u grupi ili na javnim mestima dok je mlađa
– Uvek znate gde je i sa kim
– Upoznajete osobe koje su važne u njenom životu
– Razgovarate otvoreno o odnosima, telu, intimnosti
Budite sigurno mesto
Najvažnije od svega: budite mama kod koje može da dođe sa bilo čim. Čak i kada pogreši. Čak i kada se zaljubi u „pogrešnog“ dečaka. Čak i kada joj se slomi srce.
Ako vas se plaši, ako misli da ćete je odsuditi ili kazniti, ona će samo naučiti da vas izbegava. A onda nećete biti tu kada joj zaista bude trebala pomoć.
Odgovor koji možete dati
„Volim te, i razumem da ti je ovo važno. Nisi spremna za dečka samo zato što si napunila određene godine, već kada ti i ja znamo da razumeš šta zdrava veza znači, kada možeš da vodiš računa o sebi i svojim granicama. A do tada, i posle toga – ja sam tu. Uvek možemo da razgovaramo. I ni za šta te neću osuđivati. Jer ti si mi najvažnija osoba na svetu.“
I zapamti, mama: ovaj razgovor se ne vodi jednom. On traje godinama, kroz stotine malih trenutaka. Tvoje dete će rasti, menjati se, praviti greške. Ali ako izgradiš most poverenja, proći ćete zajedno kroz sve to – hrabro i povezano.