Завршни испити су завршени и лето може да почне. Свима је драго да прочитају да је више од 80% осмака успело да се упише у неку од прве три школе са листе жеља. Ипак, пре тога је сигурно било много стрепње и оних „шта ако не успем“ питања. Још ако имате дете с јаким карактером и не тако свакидашњим амбицијама и жељама, бити родитељ који стоји чврсто на земљи, спутава своју потребу да наметне оно што сматра најбољим за дете и увек пружа подршку – постаје још теже.
Ипак, у једном кратком тексту на Фејзбуку, Моња Јовић, мама три сада већ девојке, уредница у издавачкој кући Едука, доктор књижевности и сценариста, даје одговор на питање како родитељ треба да реагује на стрепње свог детета.
Исти одговор примењив је и ако се те стрепње обистине:
„И тако је Ленка уписала норвешки језик у Филолошкој гимназији, изазвавши големо олакшање у ближој фамилији јер јој је први следећи избор на листи био ТЕХНИЧАР ОБЕЗБЕЂЕЊА, смер са блок наставом из борилачких вештина. Фалимтебоже те нас та чаша мимоиђе и дијете уписа нормалну школу коју сам пре стотину година завршила и ја, па шта ми фали.
У једном тренутку ме упитала – шта ако не будем имала довољно поена ни за шта са листе и упаднем у неку, штазнам, машинску? А ја нисам одговорила као анксиозна ја, него баш као Ленкина матер: „Ако се то деси та ће машинска постати најкул школа само зато што си је ти уписала.“
Дај сад да почне распуст 2024. едишн.“
Ето. Зато, родитељи, ако ваше дете неким случајем и није уписало ни прву, ни другу, па ни трећу школу са свог списка жеља, та коју буде уписало, постаће најкул школа у крају. Или је бар то порука која треба да стигне од маме и тате.