Završni ispiti su završeni i leto može da počne. Svima je drago da pročitaju da je više od 80% osmaka uspelo da se upiše u neku od prve tri škole sa liste želja. Ipak, pre toga je sigurno bilo mnogo strepnje i onih „šta ako ne uspem“ pitanja. Još ako imate dete s jakim karakterom i ne tako svakidašnjim ambicijama i željama, biti roditelj koji stoji čvrsto na zemlji, sputava svoju potrebu da nametne ono što smatra najboljim za dete i uvek pruža podršku – postaje još teže.
Ipak, u jednom kratkom tekstu na Fejzbuku, Monja Jović, mama tri sada već devojke, urednica u izdavačkoj kući Eduka, doktor književnosti i scenarista, daje odgovor na pitanje kako roditelj treba da reaguje na strepnje svog deteta.
Isti odgovor primenjiv je i ako se te strepnje obistine:
„I tako je Lenka upisala norveški jezik u Filološkoj gimnaziji, izazvavši golemo olakšanje u bližoj familiji jer joj je prvi sledeći izbor na listi bio TEHNIČAR OBEZBEĐENJA, smer sa blok nastavom iz borilačkih veština. Falimtebože te nas ta čaša mimoiđe i dijete upisa normalnu školu koju sam pre stotinu godina završila i ja, pa šta mi fali.
U jednom trenutku me upitala – šta ako ne budem imala dovoljno poena ni za šta sa liste i upadnem u neku, štaznam, mašinsku? A ja nisam odgovorila kao anksiozna ja, nego baš kao Lenkina mater: „Ako se to desi ta će mašinska postati najkul škola samo zato što si je ti upisala.“
Daj sad da počne raspust 2024. edišn.“
Eto. Zato, roditelji, ako vaše dete nekim slučajem i nije upisalo ni prvu, ni drugu, pa ni treću školu sa svog spiska želja, ta koju bude upisalo, postaće najkul škola u kraju. Ili je bar to poruka koja treba da stigne od mame i tate.