Pisani rad jednog šesnaestogodišnjaka: Stojim po strani i posmatram, ponekad mi dođe da naglas zaplačem…

17 oktobra, 2016

Putem redakcijske pošte do nas je došao pisani sastav iz srpskog jezika jednog šesnaestogodišnjaka, učenika trećeg razreda srednje ugostiteljske škole na temu „Stojim po strani i posmatram“.

1121

Stojim po strani i posmatram…

Ponekad mi dođe da naglas zaplačem kad pogledam kakvo je stanje u našoj državi. Svakoga dana se nadam da će jednom biti bolje.

Budim se, sanjao sam još jedan u nizu neostvarenih snova. Sanjam kako je frižider pun namirnica koje nama obezbeđuju život. Svi smo složni i na okupu. Majka i otac užurbano kreću na posao, vodeći računa da ne zakasne ni minut.

Trzam se iz tog sna i shvatam da kasnim na doručak, a za doručak bukvalno ništa.

Otac nezaposlen sedi u fotelji i sluša laži i bljuvotine takozvanih političara koji su kupili diplome. Svakoga dana pričaju nove laži koje ljudima ispiraju mozak.

Brat, diplomirani fizioterapeut, konobariše u nekom starom restoranu. Ljudi nemaju ni za hleb dok se oni bahate.

Majka je jedina koja nas održava u životu, pravi je stub porodice.

Takva je država da sa diplomom nekog fakulteta možeš samo da obrišeš prašinu. Uopšte nema posla jer su sva radna mesta popunjena preko veze, dovoljno je samo da odneseš novac i bocu nekog skupocenog pića i već si od ponedeljka na radnom mestu.

Devojčice se ugledaju na sponzoruše i starlete a dečaci na kriminalce. Sve je više i više nekulturnih i bezobraznih ljudi, naravno i neobrazovanih.

Kada bih sutra pao na ulici niko ne bi prišao da mi pomogne, samo bi me preskočili.

Obrazovne ustanove liče na estradu, goli stomaci, kratke suknje, pirsinzi, samo im još mikrofon fali.

U mojoj kući ne može ni dan da prođe bez svađe ili rasprave. Zajmimo se da vratimo zajam i tako u nedogled.

A ja… ja stojim po strani i posmatram.

Shvatam da bukvalno ne mogu ništa da učinim, nemoćan sam i mali. Niko ne želi da me sasluša…

Pored svega i dalje ostajem pozitivac, mladi buntovnik koji veruje u bolje sutra.

Izvor: https://facebookreporter.org

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


11 komentara na "Pisani rad jednog šesnaestogodišnjaka: Stojim po strani i posmatram, ponekad mi dođe da naglas zaplačem…

  1. Sanja kaže:

    Ja sad ovo čitam i plačem.
    Drago, mlado biće, koliko gorke istine ima u njegovom sastavu. Koliko me je tuge preplavilo sad kad znam da on u duši sve ovo nosi…
    Stojim po strani, čitam ovo i molim se da njemu što pre svane.

  2. Milan kaže:

    Svaka čast! Mlad si, vidiš realnost. Upamti, život je pred tobom. Završi školu, UČI JEZIKE i BEŽI. Naći ćeš svoje mesto pod suncem, jer u ovoj državi neće još duuuugooo biti harmonije. A sa ovim svojim izabranim zanimanjem, koje je cenjeno svuda u svetu, i gde možeš da nađeš posao a da nemaš ništa drugo osim stečenog znanja kroz školovanje i praksu, ćeš uživati i živeti normalno. Ne zavaravaj se da će se u Srbiji promeniti neke stvari na bolje. Nemoj da upropastiš svoj život, nadajući se u bolje sutra. Ja pripadam generaciji, jedne propale mladosti, i verovao sam, da će biti bolje. Boljeg ovde nema….. SREĆNO!!!! I ostani pozitivac…

    1. Brana kaže:

      Svi smo se mi nadali , učeni da volimo i poštujemo ovu zemlju , ostali da pokušamo izgraditi nešto još bolje , osuđeni da posmatramo kako sve propada.

      1. Ribar kaže:

        Zemlja n8je jriva bego primitivci koji su je zaposeli. TUGA

  3. Jole kaže:

    “Radna mesta popunjena preko veze”… a šta je bilo sa radnim mestima koje nisu na državnim jaslama? I ona se popunjavaju preko veze? Naravno da ni jedan ‘buntovnik’ ni u ludilu ne bi da uči neki fakultet tipa elektrotehničkog, mašinskog ili matematičkog kako bi se lako zaposlio u privatnoj, možda i stranoj, firmi, ili – verovali ili ne – započeo sopstveni biznis od nule. Ima JAKO malo diplomiranih elektrotehničara koji nemaju posao, verujte mi. ‘Buntovnici’ studiraju srpski, glumu, sociologiju, zaštitu sredine itd pa se posle čude što im trebaju veze da se zaposle. Dok god se deca indoktriniraju da je jedini posao da se (ne) radi za državu (a kako bi ovaj klinac to mogao da zna osim ako mu je neko ‘objasnio’) a privatna inicijativa NULA, nema budućnosti u ovoj zemlji. Nemojte samo sa ‘ne mogu svi da završe elektrotehniku’ – to je tačno – ali evo ovaj dečko recimo ponižava savršeno pošten posao konobara. Svi drugi su kao kriminalci, sponzoruše i pevaljke ali izgleda malom je ‘uglednije’ biti fizioterapeut na birou nego dobar konobar. Licemerje.

    1. Antiprotivan kaže:

      Naravno! Koga je uopšte briga za zaštitu životne sredine, uređenje društvenih odnosa i institucija, prosvetu, zdravstvo ili kulturu? Treba biti aktivan i preduzimljiv u aktuelnim tokovima novca, tj. baviti se onim što je unosno, a ne ‘buniti se’ protiv ‘prirodnih tokova’ u društvu.
      Pretpostavljam da bi bavljenje nekom tehničkom veštinom, matematičkim načinom razmišljanja i sl. izlečilo mnoge od ovog buntovništva. Zapravo, država bi mogla još više da se ugleda na privatne fakultete, koji znaju gde su nove mogućnosti naše privrede i da ukine ove ‘džabalebaroške’ fakultete, koji proizvode nezadovoljne i promašene ljude, te da omladinu usmeri ka zanimanjima koja su potrebna našem društvu, kao npr. konobari, kelneri, muzikanti, pevaljke, zabavljači raznih sposobnosti…
      Možda bi se mogli kolektivno ‘baciti’ na elektrotehniku, poput ‘azijskih tigrova’ ili možda još bolje da sve snage i svu omladinu usmerimo na matematiku?
      Koliko znam, tu se osvaja najviše olimpijskih medalja za Srbiju, pa pretpostavljam da se za te naše uspešne predstavike svi otimaju, i utrkuju da im ukažu najveće počasti i pruže sve uslove da se neometano bave napredovanjem u onom što im najbolje ide, a što se, očigledno, i najviše isplati?

    2. Maja kaže:

      Totalno naopako da li v Vi pokušavate da ocenite dete ili društvo ili šta.Dete je napisalo jedan sastav socijalno angažovan na zadatu temu. I dobilo zasluženu ocenu da li je problem što ne sudira matematiku … Naravno da ne problem je što ono radi svoje piše sastave i ide u školu a problem ovog društva je koje će mogućnosti da mu pruži posle toga….

    3. dipl. Konobar kaže:

      Kao prvo: Sve si pogrešno shvatio. Mali je pisao sastav na zadatu temu, što znači njegovo viđenje, u ovom slučaju, svakodnevnice.
      Kao drugo: Odakle ti pravo da osuđuješ dečka, a da pri tom ne znaš ni koji će(ni da li će uopšte) fakultet da upiše.
      Kao treće: Uopšte nije ponižavao posao konobara, već je naznačio paradoks.
      Kao četvrto: Ajde molim te, započni ti privatni biznis u Srbiji od nule(stvarne nule). Ispada na kraju da je licemerje ipak na tvojoj strani.

    4. Vanja kaže:

      Nemaju svi istu sudbinu ni mogucnosti da se probiju i napreduju u zivotu i da grade karijeru.Poslovi sa samo srednjom skolom su uglavnom slabo placeni i zivot se svodi na puko prezivljavanje.Ne osudjuj decka zbog njegovog vidjenja svijeta oko sebe.P ozdrav

  4. dex kaže:

    dečak ima 16god i sasvim dobro je ukazao na svakodnevni život kod nas, bolje da sadi borove na sever Norveške, nego da bude AV bot, pola od vas ga je glasalo i sad izigrvate poštenjačine… Pih kakva smo bedna nacija

  5. SanjaSky kaže:

    Evo nas u 2020. Mislim se… Da li bi sada njegov zadatak bio drugaciji? Da li pisac ovog sastava jos ima nade? I sta su “odrasli” uradili povodom toga?

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama