Sreda je, jutro, dete jede suv hleb sa pavlakom jer niste ustali na vreme da spremite doručak. Televizor radi u pozadini. Domaći zadatak starijeg deteta nije urađen. A vi ste na telefonu. Ne iz lenjosti, nego jer ste u grupi roditelja pokušavali da pronađete odgovor na pitanje: zašto se dete od tri godine budi noću.
I onda vam Instagam servira fotografiju. Mama u belim pantalonama, sa širokim osmehom i besprekornom šminkom i frizurom drži tanjir sa ručno sečenim voćem poslaganim u obliku srca. Dete se smeje, stan je čist, i svemu tome dodat je hešteg #maminzivot i potpis: „Naša jutra, uvek osunačana.“
Zatvorite aplikaciju. ”Zašto ja ne mogu da budem ovakva majka?”
Podaci koji govore glasnije nego što bismo hteli
Jedno od najcitiranijih istraživanja pokazalo je da se čak 65% majki koje prate influensere na društvenim mrežama oseća kao loša majka — i to u proseku više od 150 puta godišnje. Nije reč o povremenim trenucima sumnje. Reč je o skoro svakodnevnom osećaju da ne ispunjavaš neku nevidljivu normu.
Druga studija, objavljena 2024. godine u časopisu Research in Nursing & Health, pratila je iskustva trudnica i novih majki u kontaktu sa influenserima na društvenim mrežama. Rezultati su bili ubedljivi: poređenje sa influenserima kod majki izazivalo je čitav niz negativnih emocija — anksioznost, frustraciju, stres, krivicu, sramotu, ljubomoru i razočarenje.
Šta se u poslednjih pet godina desilo sa „mom-influenserima“?
U samo pet godina, broj tzv. mom influensera na društvenim mrežama porastao je za više od 100%. To znači da majke danas imaju daleko više poređenja na dohvat ruke nego ikada pre — ne samo poređenja sa komšinicom ili sestrom, nego sa stotinama, pa i hiljadama žena čiji je posao da izgleda kao da je sve pod kontrolom.
Studija koja je 2024. analizirala gotovo 2.600 postova 29 roditeljskih influensera na Instagramu otkrila je nešto što zabrinjavajuće: postovi na kojima se pojavljuju deca dobijaju duplo više lajkova od onih bez dece. Dete nije samo član porodice — ono postaje deo poslovne strategije. A tu negde, između filtera i heštegova, granica između autentičnog i izrežiranog života – potpuno nestaje.
Zašto majke? Zašto ne roditelji uopšte?
Svako ko se ikad zapitao „Zašto se tate ne oseća ovako?“ — u pravu je da postavi to pitanje.
Istraživanja iz oblasti psihologije pokazuju da se fenomen koji se zove ideologija intenzivnog majčinstva gotovo isključivo primenjuje na žene. Radi se o skupu kulturnih uverenja koja podrazumevaju da majka treba da bude emocionalno i fizički dostupna u svakom trenutku, da dete stavlja na prvo mesto uvek i bez izuzetka, i da u majčinstvu pronalazi potpuno ispunjenje. Svako odstupanje od ovog ideala — posao, odmor, loš dan — tumači se kao dokaz neuspeha.
A šta je sa Srbijom?
Srbija ovde nije izuzetak — naprotiv, situacija je možda i teža zbog specifičnih kulturnih pritisaka.
U srpskoj kulturi, institucija majke nosi snažan simbolički naboj — od nje se očekuje toplina, požrtvovanost i strpljenje gotovo kao od neke mitske figure.
Istraživanja sprovedena u regionu pokazuju da pritisak dolazi i iz bliskog okruženja — porodice, prijatelja, pa i stranaca koji komentarišu svaki vaš izbor, od toga kako hranite dete do toga zašto se niste „vratili sebi“ posle porođaja. Na sve to, društvene mreže dodaju novu dimenziju.
Jedna srpska psihijatrica je to sažela rečenicom koja važi jednako u Beogradu kao i u Tokiju ili Njujorku: počeli smo svi da se poredimo sa osobama koje su postale milioneri preko noći zahvaljujući društvenim mrežama, i samim tim postajemo nezadovoljni — ne samo sobom kao profesionalcima, nego i kao roditeljima.
Ima li izlaza?
Postoji — ali nije jednostavan, i ne dolazi u obliku motivacionih citata na pastelnoj pozadini.
Nekoliko stvari može zaista pomoći:
Svesno uređivanje svog fida. Pratite li naloge koji vas čine uznemirenim i loše? Prestanite. Zvuči banalno, ali efekat je merljiv. Istraživanja pokazuju da nalozi koji prikazuju autentično majčinstvo — sa greškama, lošim danima i iskrenim emocijama — pomažu pratiocima da se osećaju manje usamljeno i smanjuju negativno poređenje.
Prepoznavanje ideologije iza pritiska. Osećaj da „nisi dovoljno dobra mama“ retko dolazi iz vas — najčešće je odraz kulturnih normi koje su nametanje, a ne prirodne. Kad sledeći put pomislite da ste zakazali, vredi zapitati se: po čijim pravilima?
Profesionalna podrška. Individualna psihoterapija, naročito u postporođajnom periodu, može biti od ogromnog značaja — ne kao znak slabosti, nego kao korak ka ravnoteži. U Srbiji postoji sve više stručnjaka specijalizovanih upravo za ovaj period.
Svaka majka koja čita ovaj tekst i prepoznaje sebe — u umoru, u sumnji, u onom tihom osećaju da nekako uvek nešto nedostaje — treba da zna jednu stvar: ona nije izuzetak. Ona je pravilo. A pravilo je takvo ne zato što su majke nesposobne, nego zato što su standardi koji im se nameću — i od društva i od algoritama — jednostavno nehumani.