Среда је, јутро, дете једе сув хлеб са павлаком јер нисте устали на време да спремите доручак. Телевизор ради у позадини. Домаћи задатак старијег детета није урађен. А ви сте на телефону. Не из лењости, него јер сте у групи родитеља покушавали да пронађете одговор на питање: зашто се дете од три године буди ноћу.
И онда вам Инстагам сервира фотографију. Мама у белим панталонама, са широким осмехом и беспрекорном шминком и фризуром држи тањир са ручно сеченим воћем послаганим у облику срца. Дете се смеје, стан је чист, и свему томе додат је хештег #maminzivot и потпис: „Наша јутра, увек осуначана.“
Затворите апликацију. ”Зашто ја не могу да будем оваква мајка?”
Подаци који говоре гласније него што бисмо хтели
Једно од најцитиранијих истраживања показало је да се чак 65% мајки које прате инфлуенсере на друштвеним мрежама осећа као лоша мајка — и то у просеку више од 150 пута годишње. Није реч о повременим тренуцима сумње. Реч је о скоро свакодневном осећају да не испуњаваш неку невидљиву норму.
Друга студија, објављена 2024. године у часопису Research in Nursing & Health, пратила је искуства трудница и нових мајки у контакту са инфлуенсерима на друштвеним мрежама. Резултати су били убедљиви: поређење са инфлуенсерима код мајки изазивало је читав низ негативних емоција — анксиозност, фрустрацију, стрес, кривицу, срамоту, љубомору и разочарење.
Шта се у последњих пет година десило са „мом-инфлуенсерима“?
У само пет година, број тзв. мом инфлуенсера на друштвеним мрежама порастао је за више од 100%. То значи да мајке данас имају далеко више поређења на дохват руке него икада пре — не само поређења са комшиницом или сестром, него са стотинама, па и хиљадама жена чији је посао да изгледа као да је све под контролом.
Студија која је 2024. анализирала готово 2.600 постова 29 родитељских инфлуенсера на Инстаграму открила је нешто што забрињавајуће: постови на којима се појављују деца добијају дупло више лајкова од оних без деце. Дете није само члан породице — оно постаје део пословне стратегије. А ту негде, између филтера и хештегова, граница између аутентичног и изрежираног живота – потпуно нестаје.
Зашто мајке? Зашто не родитељи уопште?
Свако ко се икад запитао „Зашто се тате не осећа овако?“ — у праву је да постави то питање.
Истраживања из области психологије показују да се феномен који се зове идеологија интензивног мајчинства готово искључиво примењује на жене. Ради се о скупу културних уверења која подразумевају да мајка треба да буде емоционално и физички доступна у сваком тренутку, да дете ставља на прво место увек и без изузетка, и да у мајчинству проналази потпуно испуњење. Свако одступање од овог идеала — посао, одмор, лош дан — тумачи се као доказ неуспеха.
А шта је са Србијом?
Србија овде није изузетак — напротив, ситуација је можда и тежа због специфичних културних притисака.
У српској култури, институција мајке носи снажан симболички набој — од ње се очекује топлина, пожртвованост и стрпљење готово као од неке митске фигуре.
Истраживања спроведена у региону показују да притисак долази и из блиског окружења — породице, пријатеља, па и странаца који коментаришу сваки ваш избор, од тога како храните дете до тога зашто се нисте „вратили себи“ после порођаја. На све то, друштвене мреже додају нову димензију.
Једна српска психијатрица је то сажела реченицом која важи једнако у Београду као и у Токију или Њујорку: почели смо сви да се поредимо са особама које су постале милионери преко ноћи захваљујући друштвеним мрежама, и самим тим постајемо незадовољни — не само собом као професионалцима, него и као родитељима.
Има ли излаза?
Постоји — али није једноставан, и не долази у облику мотивационих цитата на пастелној позадини.
Неколико ствари може заиста помоћи:
Свесно уређивање свог фида. Пратите ли налоге који вас чине узнемиреним и лоше? Престаните. Звучи банално, али ефекат је мерљив. Истраживања показују да налози који приказују аутентично мајчинство — са грешкама, лошим данима и искреним емоцијама — помажу пратиоцима да се осећају мање усамљено и смањују негативно поређење.
Препознавање идеологије иза притиска. Осећај да „ниси довољно добра мама“ ретко долази из вас — најчешће је одраз културних норми које су наметање, а не природне. Кад следећи пут помислите да сте заказали, вреди запитати се: по чијим правилима?
Професионална подршка. Индивидуална психотерапија, нарочито у постпорођајном периоду, може бити од огромног значаја — не као знак слабости, него као корак ка равнотежи. У Србији постоји све више стручњака специјализованих управо за овај период.
Свака мајка која чита овај текст и препознаје себе — у умору, у сумњи, у оном тихом осећају да некако увек нешто недостаје — треба да зна једну ствар: она није изузетак. Она је правило. А правило је такво не зато што су мајке неспособне, него зато што су стандарди који им се намећу — и од друштва и од алгоритама — једноставно нехумани.