Imati unuke pravi je dezert života, pročitala sam jednom. Gledajući svoje roditelje kako u mojoj deci uživaju, potpuno shvatam ovu izreku.
I to, baš uživaju. Upijaju svaki trenutak, kao da se boje da ne propuste nešto jako važno. I razumem zašto je to tako. Negde su ostali željni nas, svoje dece, jer dok smo mi odrastali, morali su da misle o toliko stvari, da nisu stigli da uživaju.
Razumem ih. Jer, pored svega toga, biti baka ili deka je sama radost, a nula stresa. To je ono kad imate pravo da u deci uživate, pravo da ih bez griže savesti razmazite, a o vaspitanju, disciplini, granicama, misliće roditelji. Ono kad imate vremena za beskrajne zagrljaje, maženja, pravo da dozvolite jedan sladoled više nego što bi smelo, a odgovornost da „štetu“ popravi je na nekom drugom. Biti baka ili deka pravi je eliksir života. Vremenska mašina. Ma blagoslov.
Ali druženje sa bakama i dekama blagotvorno je i za decu.
Zapravo, studije su jasno pokazale da kada baka i deka provode dosta vremena sa unucima, to je korisno za sve – i za baka i deke, i za unuke, pa i za roditelje koji imaju kome da se okrenu za savet, podršku, pomoć.
Ono što je posebno zanimljivo i što, možda, niste znali, jeste da je sprovedeno više istraživanja koja su pokazala da postoji posebna veza između bake po majci i njenih unučića. Prema jednoj od njih, u većini urbanih sredina, bake uglavnom više pomažu i angažuju se oko unučića, od deka. A bake po majci, naročito.
Mamina mama obično ima jaču vezu sa svojim unucima, naučnici veruju zato što je ona rodila ćerku koja je rodila to unuče. U mnogim porodicama bake po majci preuzimaju i više odgovornosti i više pomažu oko dece, provodeći više vremena s njima.
Zanimljivo je što, prema pisanju portala Science Daily, ovo ima i evolutivno objašnjenje, pošto su oni članovi porodice koji su za porodicu vezani po majčinskoj liniji po pravilu „važniji“ od onih koji su vezini po očevoj liniji.
„Kroz evoluciju, žene su uz porodicu uvek bile vezane bezuslovno, odnosno, baka i deka po majci uvek su mogli biti sigurni da je unuče deo njih, nego što su to bili baka i deka po ocu. Zato se pretpostavlja da su baka i deka po majci obično spremni da učine više za unuke, od očevih roditelja.“
Kao neko ko je odrastao u zajednici, sa bakom i dekom po ocu koji su me voleli bezuslovno, ne mogu da potvrdim da je ova teorija potpuno tačna. Ipak, verujem da je povezanost ženske dece s majkama koja je svakako jača od povezanosti sa svekrvama, jedan od razloga što mamina mama obično bude „omiljena baka“ unučićima.