Koliko se obradujem detetu koje ume da kaže “hvala”, “dobar dan”, “kako ste”. Uvek mi izmame osmeh deca iz komšiluka koju srećem svakodnevno i kad onako, kao mali papagaji, svi u glas ponavljaju ove reči.
Tačno je da osnovno vaspitanje kreće od kuće. Međutim, svaka kuća je druga priča, a kako je Tolstoj rekao “samo srećne porodice jedna drugoj liče”. Tako se ne treba iznenaditi da se jednoga dana vaše dete, koje do toga momenta nikada nije čulo psovku da vi znate, vrati iz vrtića za mnoštvom pogrdnih reči kojima ni ne zna značenje.
Koliko god bilo teško prihvatiti činjenicu da se vaše čedo menja u skladu sa onim na šta nailazi u školi i interakcijom sa svojim vršnjacima – morate biti istrajni kada je u pitanju učenje lepom ponašanju i manirima.
Ovo su samo neki od mnoštva manira koje mališani moraju da znaju od najmlađih dana:
Kada nešto tražiš, kaži “molim vas”.
Kada nešto dobijaš, kaže se “hvala”.
Ako nekog povrediš, kaži “izvini”.
Kada sretneš nekog koga poznaješ, kaže se “dobar dan” ili “dobro veče“.
Pokucaj na zatvorena vrata i sačekaj odgovor, pre nego što ih otvoriš.
Kada te neko pita “kako si?” odgovori i uzvrati istim pitanjem.
Nemoj nazivati ljude pogrdnim imenima.
Pokrij usta kada zevaš, kašlješ..
Uvek pomozi starijima od sebe.
Pravilno koristi pribor za jelo.
Ne ismejavaj nikog ni iz jednog razloga.
Ovo su samo neki od manira koje moramo učvrstiti kod naših mališana. Prosto hteli to da priznamo ili ne, živimo u nekom čudnom, iskrivljenom vremenu gde se prave vrednosti i vaspitanje manje cene nego što bi trebalo. Na roditeljima je, pre svega, da se bore da te lepe vrline ponovo steknu važnost koju su ranije imale.
Tamara Roksandić