Само смирено и повежите се са својим дететом. С ким да се повежем? С овом малом аждајом?!
Исидора, 7:35, гласовна порука бр.1
Добро јутро! Само да ти се јавим, управо сам оставила Ању у школи. Стигла је у задњи час, а ја ако стигнем, ево где сам! Ови из канца ионако само чекају да погрешим па да буде наранџасти картон. Да, наранџасти, то је онај јачи од жутог, а није црвени, јер ако ми дају црвени, онда морају да ме искључе, а ако ме искључе ко ће да ради. Јао, гле, будалу! Па црвено ти је, идиоте! И после жене не знају да возе. Морам да прођем ову раскрсницу, ај снимам ти се после!
Маја, 7:43, гласовна порука бр. 1
Добро јутро! Кренула сам на тренинг. Снимај ти, слушам касније!
Маја, 7:44, гласовна порука бр. 2
Е, да! Иси, ти си жена за зелени картон! Не заборави то!
Исидора, 7:45, гласовна порука бр.2
Знааааачи, три године не могу да се укључим! Као да живимо на Менхетну, човече! Благо теби што радиш од куће, ето! Не знаш колико си срећна! Уффф… Зелени картон, кажеш? Да, да, како да не… Него, шта сам хтела да ти испричам? Не труби ми, бре! Ах да! Знаш шта сам прво приметила јутрос у улици? Приметила сам ону комшиницу из улаза, знаш ону, увек тако нормалну Соњу? Насмејана је шетала са двоје деце, еј, она је ујутро шетала до школе! Жена шета! Ја сам сјурила низ степениште зграде са Ањом која се вукла, теглила сам њен ранац, моју торбу са лаптопом и пано за презентацију, плус ташну, плус што сам се са другог спрата опет вратила у стан, јер је заборавила кесу за ликовно! Уффф! Јутро, хаотично, као и свако, шта да ти кажем! Некад ми се чини само што сам затворила увече очи, звони аларм! Па шта је ово?! Моја је тетка знала пре да каже: јури време, к’о да неко дува у сказаљку! Знам да је она мислила на године, али… Чекај, опет ми звони телефон, ови из канцеларије. Снимам ти се после!
Исидора, 7:52, гласовна порука бр.3
Е ови моји су! Немам речи, живота ми! Да те не давим послом, али ако нешто не подносим то је непрофесионализам! А ја ти радим са гомилом аматера, ето! Нису успели да поправе пројектор, нови не могу да нађу, као да ја могу да им помогнем одавде. А можда и могу, ако позовем Нину из Персоналног, а она замоли Дејана из… Па то ћу! Извини, Мајче, морам да решим ово, одмах ти се снимам!
Исидора, 8:15, гласовна порука бр.4
Евооо ме! Шта сам рекла, аматери! Али ако су они аматери, онда морам ја да будем изнад тога. Ево ја ћу, неко мора ево јаааа ћу! Знаш шта, чешће бисмо требале да певамо. Сећаш се како смо раније стално слушале музику у превозу до факса? Ово сад, откако се пробудим нека драма. Нисам јутрос кафу ни стигла да попијем до краја, Ања се сетила да јој треба шестар, а не зна где је, наравно… Како ти то са својом децом решаваш? Уморила сам се више… Мислим знам да је то као мој посао да бринем о свему, али да ли је заиста мој посао да бринем где је шестар једне четвртакиње?! Па није она више мала… Па крени, човече, видиш да је зелено, шта си стао?! Овај саобраћај је … Шта сам ти причала, за шестар? Ма није ни битан шестар, овог јутра је био шестар, па тај блок за ликовно, прошле недеље патике за физичко, увек има нешто. Докле ћу ја да будем одговорна за све у кући? Па идем, ево, шта свираш?!
Исидора, 8:25, гласовна порука бр. 5
Ух! Извини, паркирала сам се мало даље да могу да испешачим. Знаш оно што си ми предложила, више корака, степенице уместо лифта, намести кревет ујутро, опери судове увече да те дочека чиста кухиња кад устанеш, бла бла трућ! Знам, извини, намера ти је добра, али толико тога ионако радим и сад и то! Кад ће неко да ме одмени?! Мислим, знам шта ћеш сад рећи, да преузмем одговорност, да устанем и да се појавим за себе, али ово је све… Шта је било оно последње? Само смирено и повежите се са својим дететом. С ким да се повежем? С овом мојом аждајом?! Не треба мени едукатор, знаш, него неко да ми опере судове! Извини, опет кукумавчим, нисам те ни питала како си… Па како си?
Исидора, 8:50, гласовна порука, бр. 6
Мора да си још на тренингу чим се не јављаш… Хтела сам само да ти кажем да сам почела ону књигу што си ми предложила да читам, али сам заспала. Мислим, знам шта ћеш ми рећи, да мало више пазим на себе и да будем присутнија и свеснија, али ја кад сам сам присутна и свесна, па… како бих ти рекла, то је страшно. Ја само видим шта све тек треба да урадим! Помагај! Ти си мудра у овој породици! Е здраво! Стижем, стижем! Морам да идем, чујемо се!
Исидора, 9:50, текстуална порука
Покидала сам састанак! Пали су начисто! Тооооо!
Исидора, 10:00, текстуална порука
И, наравно, други преузимају заслуге! Па докле више?!
Маја, 10:05, тектуална порука
Прво, браво за састанак! Друго, не нервирај се! То што се неко хвали туђим перјем не умањује твој успех! Ти си то урадила, ТИ! Иступи и кажи!
Исидора, 10:06, текстуална порука
Да, кад би то могло тако. Морам да идем, јављам се после.
Маја, 10:06, текстуална порука
Љубим те! Диши!
Исидора, 13:03, гласовна порука бр.7
Која ли ми је ово гласовна што ти шаљем одјутрос, ево не знам! Од ле пи ћу! Сад ме звала Ањина учитељица, добила је температуру и кашље. Ања, не учитељица. О Боже… Да се насмејем од муке! Кренула сам да је узмем и водим код лекара, јер Марко не може да изађе с посла, наравно, а ови моји нису ни заслужили да останем. Ово је… Ма и небитно, да те не давим. Цео пројекат и презентацију сам урадила ја, а опет Цеца иде на семинар! Мислим, као да бих ја и могла да одем поред свега што радим, и не бих ни ишла, али желим да се јасно каже и види и призна, брате, ко је заслужан! За слу жан! Ни прстом није мрднула! Ма мрдај, бре, ти! Извини, снимам ти се после, ево ме испред школе.
Маја, 13:05, текстуална порука
Само полако. Јави ми како је Ања. Хоћеш да ја дођем до вас сада?
Исидора, 15:01, гласовна порука бр. 8
Еееееј, ево ме. Све је океј… У суштини. Грло, класика, дала нам је антибиотик, пробиотик, да испира уста жалфијом. Ево је лежи, мислим да је коначно задремала. Него док смо се провукле кроз гужву, дошле… Не мораш да долазиш, хвала ти. Хвала што си се понудила. Можда сутра… Ако не одем на посао, још не знам ништа… Марко се јавио, мора да остане да дежура… Чујемо се.
Исидора, 15:05, гласовна порука бр. 9
И да, хвала ти што ми ниси опет причала како је све до мене, а не на мени и да могу да решим све само ако тако одлучим. Вероватно си у праву, али данас једноставно не могу. Љубим те.
Маја, 17:04, гласовна порука бр. 3
Хеееј! Ево ме, извини, целог дана сам радила, а кад сам чула да је Ања добро и да сте код куће, нисам хтела више да те цимам. Можда си одмарала… Мада, познајући тебе, знам да ниси и зато… ‘ајде, молим те, за једно пар минута устани, отвори ми улаз, да не звоним на интерфон и да не пробудим Ању.
Исидора, 17:04, позив ка Маја
– Где си ти?
– Како где сам, па сад сам ти рекла где сам! Испред зграде.
– Па ти си луда!
– Луда или не, носим воће за Ању и ручак, мислим, ручак, пасту и неки сос, нисам вешта као мама, баш!
– Па Мајо!
– Е да, имам и један зелени картон за моју сестру и судомил да оперем судове.
– Улази, шта чекаш?!
