Uvek mi je zanimljivo da puštam pojedine ljude da vidim koliko loši mogu da budu, da im ne prigovaram, i da puštam, puštam, puštam… Ne zbog moje tolerancije nego zbog njihove naivnosti da nisam u stanju da primetim nešto što je očigledno.
Ono kada te neko gazi, gazi i gazi, a ti dopuštaš, navodno ne primećuješ, pritom ti je taj neko, navodno, blizak, drag, i vremenom, kakvo god tvoje prvobitno mišljenje bilo o njemu, shvatiš o kome se, zapravo radi, i sa kim imaš posla.
Sve više čujem priču u narodu da prema ljudima treba biti loš, da su ljudi, generalno, stoka, i ostalo.
Kako je to samo pogrešno.
Meni savest nalaže da se ponašam prema ljudima drugačije.
Mnogo mi je lakše da imam poverenja, nego da ih gledam ispod oka.
Pritisak je na njima, ako varaju, varaju sebe.
A osveta, i te gluposti, osveta najpre pojede onoga ko se sveti. Čovek sagori u mržnji.
Koliko god bila potrošena priča o ljubavi, to jeste najveća vrednost. Ljubav rasterećuje i čisti čoveka.
Znaš da si čist, otvoren, a na drugome je da razrešava sa sobom, briga te.
Imao sam faze kada sam imao protivnike u životu, prave, sa kojima sam vodio neke svoje ratove.
I nevažno da li sam dobijao te duele, važno je da nisam trošio sebe dokazujući drugima nešto što ih se realno ne tiče. Radilo se o mom životu.
Vremenom shvatiš da treba da daš sve od sebe, i da se otvoriš, ispričaš svoju priču, a ko prihvati, prihvati, u krajnjem, njihova stvar.
Što se tiče igara, manipulacija, i ostalo, ma koliko to delovalo primamljivo, to je ispod časti jer se čovek spušta na nivo protuve koja gleda da ućari isključivo za sebe.
Bolje imati malo, a biti mnogo, nego želeti mnogo i izgubiti se u svemu tome.
Skromnost je najveća vrlina jer rasterećuje od pohlepe. Ne vuče na one staze na kojima čovek mora da se otima da bi imao više.
U krajnjem, šta će ti?
Nekada je odmor za dušu gledati ljude kako grabe, ujedaju jedni druge, a realno im ne treba. Ti samo spokojno posmatraš, nasmeješ se i odeš svojim putem.
Imati svoj pravac, to je najveća privilegija, i mnogi to ne praštaju.
Samo zato što si tako nedostižno slobodan u odnosu na njih, i to nikada neće da ti oproste.
Meni savest nalaže da se ponašam prema ljudima drugačije
Autor: Stefan Simic
Napišite odgovor