Mame, usporite, ništa nije vredno kao ovo
Danas mi je strpljenje bilo na rubu, zbog svega što me već umorilo i onoga što sam još sve danas morala da uradim, ali kada si mi ti tako slatko zaspao u naručju, odlučila sam samo nastaviti tako. I umesto svega, nastavila sam da te držaim u naručju.
Danas sam trebala oprati barem jednu mašinu veša i srediti odvod u kuhinji koji se opet začepio. Ali umesto toga, sam te nastavila držati u svom naručju.
Planirala sam i ispeglati mašinu veša koji isto tako još nisam ni pokupila sa štrika, ali sam i dalje nastavila sediti s tobom u naručju.
Nadala sam se da ću popodne uspeti uhvatiti dve minute za sebe da se brzinski istuširam i složi barem kakvu-takvu frizuru. Možda nabacim i sloj maskare. Ali, umesto svega, ostala sam sediti ge sam sedila – s tobom u naručju.
Trebala sam malo sesti i za kompjuter, odgovoriti na nekoliko mejlova koji čekaju još od jutra, ali tu ge smo seli bili smo daleko od njega. Zato sam te samo nastavila držati u rukama.
I dok sam sedila gledala sam u onu hrpicu žitarica koje smo prosuli jutros i razmišljala kako to trebam barem počistiti, ako već ne stigne usisati celi stan, ali znaš, ostala tu gde jesam s tobom u naručju.
Mogla sam te odneti i staviti u krevet samo da sam bila sto posto sigurna da se nećeš probuditi, kao svaki put. I zato sam te ostavila u svom naručju. S torbom pored sebe i cipelama na nogama.
I tvojim rukicama koje su se tako slatko ovile oko moje ruke. S tvojim dahom koji je tako mirno putovao gore dolje. Tvojim obrazima koji su tako mirno krasili tvoje uspavano lice. Tvojom kosicom koja se počela znojiti uz moja nedra.
Ostala sam i uživala u toj pozi jer sve da sam i uradila baš sve što sam danas zacrtala ništa od toga mi ne bi donelo toliki mir i spokoj koji sam dobila sedeći tako s tobom u naručju.
Jer to je sve što mi je danas trebalo.
Usporite mame. Jer posao nigde neće pobeći, a to malo uspavano zlato često je baš sve što vam treba.