Власница блога о васпитању деце и мајки, Татјана Иванко, одлучила је продискутовати о томе, како истакнуте грешке утичу на будућу перцепцију света детета.
Сматрамо да у њеним размишљанима има доста истине. Прочитајте и процените сами.„Почећу издалека. Моја ћерка није била у могућности да добије предшколско образовање. Радила сам са њом сама, код куће. Када смо вежбале руку пре школе, наша свеска је изгледала овако.
Видите разлику? Ја нисам њене грешке означавала црвеном оловком. Ја сам истакла зеленом оловком она слова и кукице које су биле исправне.
Њој се то веома свиђало, и сваки пут, после сваке исписаног реда, увек је питала „Мама, која је сада испала боља од свих“ И била је срећна када сам заокруживала најбоље слово са речима: „Перфектно!“
У чему је разлика између приступа? Да ли сте већ схватили?
У првом случају фокусирамо се на грешке. Ште се ускладиштило у вашем фотопамћењу? Тако је, она, неисправно написана слова. Да ли сте увидели код тих црвених подешавања идеално написана слова? Не! Желимо ли, или не, али подсвесно памтимо оно што је истакнуто.
У другом случају ми се фокусирамо на ономе што је урађено исправно! Добијамо сасвим другачије емоције, другачију перцепцију. Желимо или не, али подсвесно покушавамо поновити оно што је било одлично! То је сасвим друга унутрашња мотивација – не покушај избећи грешке, али покушај урадити добро!
А сада пажња, питање: како истакнуте грешке у свесци утичу на каснији живот?
Одговор је очигледан:
Од детињства смо навикли да се фокусирамо на недостатке, на то што није исправно, на то што изгледа погрешно и лоше. Научени смо томе у школи уз помоћ црвене оловке, научени смо томе код куће када смо често скретали пажњу на оно што је учињено погрешно, него што су нас хвалили за оно сто смо урадили исправно.
Та сама навика (истицати црвеним лоше), коју ми изоштравамо од самог детињства, и коју никако не можемо истиснути из наше свести у одраслом добу, и постаје најчешћи узрок незадовољства у животу. На чему је фокус, то и расте. На шта је усмерена пажња, то се и повећава. Све потиче из детињства. Из детињства све повлачимо у одрасли живот, све наше навике и вештине, и нису нам све од њих корисне.
Увођењем принципа „зелене оловке“ увидећете да, чак, и ако не скрећете пажњу детету на грешке, оне постепени нестају саме од себе, јер дете има жељу да само све уради савршено, својом слободном вољом.