A šta ste vi poklonili vaspitačicama ili učiteljicama?

8 marta, 2018

Vaspitačice mog deteta jutros su na stolu zatekle vaučere. Tri koverte, imena, i povelike cifre. Čestitke nema, cveta nema, dečica o tome ništa ne znaju. Koliko ovih dana okolo čujem – nismo jedini. Prednjače vaučeri i neprimereni pokloni velike vrednosti sa kojima dečica veze nemaju. Ali roditelji, većinom – preponosni na svoj odabir poklona. Jer većina odlučuje. Samo nekolicina nas, stidimo se ovakvog poklona…
Stidimo se jer dajemo samo novac, bez uloženog truda, mašte, ljubavi, vremena, zahvalnosti. Dajemo novac, da bismo, šta? Kupili nešto dodatne pažnje za našu decu, obezbedili da i dalje o njima brinu, neguju ih, uče i razvijaju njihove sposobnosti? Sve ovo, one ne rade zbog toga, već zato što su odbrale taj posao, zato što to žele. A ako već osećamo veliku zahvalnost za sve što rade, i smatramo da im pružaju mnogo više nežnosti, pažnje, strpljenja, ljubavi nego što u opis radnog mesta može stati, pa, zar ne bi trebalo istim tim vrednostima da im uzvratimo? Ako je tako, to im onda novcem ne možemo platiti. Ako je tako, onda kada smo srećni što naše dete tretiraju kao malu osobu, jedinstvenu, neponovljivu i prepunu potencijala, treba isto takvom pažnjom da uzvratimo. Kako? Tako sto ćemo im pružiti poklon na istom takvom, ljudskom nivou. Pokazati da primećujemo koliko su posvećene. Da od naše dečice čujemo kolika su im podrška kada im je ona najpotrebnija. Da vidimo koliko su nekada i same umorne od cike, graje, brisanja noseva, odgovaranja na nemoguća pitanja i sakupljanja svega toga u smislen dan, ali pronalaze negde još poneke atome strpljenja da nijedno dete ne ostane bez putokaza, odgovora, podrške. Da smo svesni da deca u njima vide zamenu za mame i tate dok su u vrtiću, a nijedan Ugovor o radu ne bi mogao taj opis poslova pretočiti u reči. Suvišno je i reći, da tek vaučer to ne može.

I neka nekog simboličnog vaučera, nije ni to problem. Problem je odsustvo bilo kakve emocije koju takav poklon može preneti, kada je to samo koverat sa cifrom. I odsustvo volje da im to pružimo. Nema lepog znaka pažnje, onog koji bi pokazao da te neko vidi, čuje, i da nisi samo broj, baš poput onoga koji u toj istoj koverti stoji. Bar čestitka sa toplim rečima zahvalnosti od strane roditelja. Da znaju da vidimo, primećujemo i koliko sve to vrednujemo. Možda duhovit stih o nekim smešnim situacijama koje im deca priređuju. Ima roditelja koji bi rado sve to napisali, koji su predlagali drugačije poklone, koji bi otišli i da ih pronađu i pretoče u poklon. Ipak, a nažalost, većina roditelja sa podsmehom je gledala na svaki takav predlog, sa komentarima u stilu: „Kakvi su to pokloni, kao za osnovce…”

To je za njih knjiga, možda najmodernija stručna literatura ili pak nešto zabavno i opuštajuće, pa još sa posvetom, upisanom grupom, godinom, imenima. Smešno je tim roditeljima i cveće, jer, šta će neko više sa cvećem… To su za njih i personalizovane šolje sa možda nekom motivacionom porukom, možda imenima dečice, ili pak duhovitom opaskom o jednom danu vaspitača… To su za njih karte za predstavu koja će ih do suza nasmejati i izlečiti to veče, dan, nedelju. I najgore od svega, to je za njih bilo šta što bi deca napravila. Svojim ručicama, radosna što sada ona mogu da naprave nešto svojim vaspitačicama. Možda da svi pišu odgovore na pitanje zašto vole svoje vaspitačice, možda da ih nacrtaju, pa da se to nekako sjedini. Urami, uveže u knjižicu. Možda da im nešto naprave, oboje, ili uz taj vaučer svako dete doda svoju ručno pravljenu čestitku. Možda da se dete i roditelj zajedno prisete trenutka kada je ono dobilo pažnju tamo gde mu je najviše bila potrebna, i za to se zahvale.

Sve je to nekim roditeljima smešno. Mene ozbiljno brine što im je to smešno. Jer takav svet za njih stvaramo. I tako ih učimo. Jer, ovi su roditelji birali poklone kakve bi i za sebe želeli – novac. A svaki prigovor takvom poklonu okarakterisan je kao otpor da vaspitačima nešto priuštimo. A upravo je suprotno. Neki od nas želeli su da pružimo više. Jer, čemu to učimo našu decu? Da se sve kupuje? Da vredi samo materijalno? Da se zahvalnost iskazuje novcem?

Moje dete i ja ovih dana seckamo, lepimo i crtamo čestitke za mame, bake i tetke. Njena sreća beskrajna je kada ih poklanja. Danas, nisam joj rekla za poklon vaspitačicama. Ispratila sam je u vrtić sa rečima – Dušo, kaži vaspitačicama i svim tetama u vrtiću „Srećan 8. mart“, i pokloni im svoj najlepši osmeh.

Helena K.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


12 komentara na "A šta ste vi poklonili vaspitačicama ili učiteljicama?

  1. Jelena kaže:

    Svaka čast mama na tekstu. Imam isto mišljenje što se tiče poklona vaspitačici. . Ali na žalost uvek se završi vaučerima jer većina odlučuje. . .

    1. Andja kaže:

      Drage moje, tek cete da vidite sta je u skoli. Mozda od 5 do 8 sve to splasne pa se razrednoj neki buket cveca doturi ako klinci skupe izmedju sebe neki dinar od uzine, ali do 1-4 razreda to je za posmatranje. Sve moze da se zaboravi ali uciteljicin rodjendan i 8.mart, TO nikako.I da sve je tako kako pise u tekstu, sunovrat drustva, ali cu ja moju decu i dalje uciti da ce njegaova uciteljica vise cuvati blokcic sa posvetom nego vaucer.

  2. Razocarana mama kaže:

    Živa istina! Naše vaspitacice su dobile ps vaucer od 5000 i cveće. Cifra totalno neprimerena za znak pažnje. Ali, kao što je napisano, većina odlucuje a ostali se prave da ne vide šta se dešava i ne žele da se bore sa vetrenjacama. I jeste me sramota tuđeg neznanja i gluposti.

  3. Sandra kaže:

    Vaspitacice mog djecaka su par dana prije 8.marta na vrata ucionice okacile molbu upucenu nama roditeljima da im ne kupujemo poklone vec ako zelimo da im nesto poklonimo da to bude cestitka ili crtez koji cemo uraditi zajedno sa djetetom. Svaka im cast!

  4. Natasa kaže:

    Dragi roditelji, mama sam jednog trecaka i sticajem okolnosti bila sam organizator skupljanja novca i kupovine poklona. Zbog manjka vremena sam na viberu organizovala grupu za tu priliku. Bile su ukljucene skoro sve mame iz naseg malog odeljenja. Jedini predlog je bio VAUCER! U komentarima su ucestvovale samo neke mame. Ostale su cutale. Mislili smo da je vaucer dobra stvar jer uciteljica moze kupiti sebi ili svojoj devojcici nesto sto vole. Uzele smo vaucer u jednoj drogeriji gde stvarno ima raznih stvari i za decu i za odrasle. Doduse nismo samo ostavile vaucer ves smo kupili i cestitku na kojoj smo napisali da je od celog razreda i kovcezic sa svecem koji kasnije moze za nesto opet iskoristiti i uvek se setiti od koga je. Zato ovom prilikom stajem u odbranu vaucera ali ne prosto ostavljene koverte na stolu…

  5. Andja kaže:

    Svaka im cast, bravo za vaspitacice!

  6. OS France Presern kaže:

    Vlada sveopsti mulj… Ja sam na jednoj “roditeljskoj grupi” vezano za sakupljanje novca za poklon uciteljici za kraj IV razreda, iznela svoje misljenje da nije potreban skup poklon, da nije merilo ulizivati se, dokazivati, biti licemer (ima roditelja koji dele moje misljenje ali se ne eksponiraju zarad svog mira)… Da je dovoljno sto deca zele sama nesto da naprave i da sakupe novac za nesto simbolicno i ne obavezujuce. Naravno, izbacena sam iz grupe, kada je “organizatorka” resila “domaci zadatak” i smislila odgovor. Povezala je moje misljenje sa nezahvalnoscu prema uciteljici, koja uopste nije predmet diskusije. Izvredjala me licno, rekla da je moje dete jadno i da ga zali… Da joj ne trebaju pare od mene, da ona mene i moje misljenje vec “vrlo dobro zna”…
    Iskazujte zahvalnost i takmicite se koliko zelite, ali nemojte da kukate ako se ozbiljno razbolite, a naletite na lekara koji je sticajem okolnosti navikao na skupa iskazivanja paznje.
    Elem, procitah skoro neki citat koji ima smisao: Normalni i pametni ljudi su se sakrili u misju rupu (iduci linijom manjeg otpora), a budale caruju!
    Pozdrav od jednog “misica”

  7. Mirjana kaže:

    Bravo BRAVO za tekst.
    Ja sam nažalost učestvovala u jednom većem zločinu, kada smo skupljali novac za vaspitačice za kraj, svi smo pare dali, ali organizatori ili većina odlučila da se jednoj vaspitačici kupi biciklo ( da da BICIKLO) a drugoj nista. Ni dan danas ne mogu sebi oprostiti što sam učestvovala u tom zločinu, jer sam ćutala i prepustila. OD tada sam vrlo jasna i glasna i u vrtiću i u školi kada se pokrene ta tema, Nisam jedina, samo roditelji uglavnom ćute i daju pare jer znaju ako se usprotive izrašće im rogovi. Ja sam ponosna na svoje rogove, jer rogove imaju plemenite životinje 🙂

  8. Sanja kaže:

    E, pa ja mnogo radim tako da ne stižem da sa svojim detetom, tj.sa svoje troje dece seckam, crtam i lepim. Jedva stignem da im pomognem oko domaćeg i napravim nešto da jedu. Zaposlena u privatnom sektoru, naravno. Ali, rado sam dala poklon tj.novac za učiteljice, jer one ipak dosta vremena provode sa mojom decom i deca ih vole. I nijedan poklon ne smatram glupim bio to vaučer ili čestitka (svako spram svojih mogućnosti)😁

  9. Mama kaže:

    Licno, vec drugu godinu i ne ulazim u dogovor sa mamama oko zajednickog poklona, pa sama kupim poklon za koji znam da ce biti uspomena i koji ce emotivno dirnuti uciteljicu, sa njenim imenim i imenima sve dece (od prosle godine je zakacen u ucionici) a uz poklon i veliku korpu cveca.. Uz to, svako dete donosi cestitku, mada prosle godine nisu ni to uspeli da dogovore ili ne zele jer ih uvredi kada uciteijica ne moze po zakonu da im opravda izostanke bez opravdanja a kod direktorke ne smeju otici, pa onda bojkotuju.. Ove godine sam ih nekako ubedila da donesu samo to, a i organizovala zajednicko slikanje, sto opet neke mame ne umeju da objasne svojoj deci da budu poslusna i naprave haos.. Doduse, ne uciteljici. Ona nam je u prvom razredu dala opomenu da ne zeli poklone, samo decije cestitke i kraj. Ali, bukvalno su tako i uradili- vaucer i buket cveca. Dok smo nas dve mame izasle iz grupnog, jer je smisao da se sakupe 5000din, potrose na cvece i kutiju za cestitke, a ostatak da da kao zena kupi sebi nesto, totalno glupo.
    Zato svake godine praktikujem da u ime sve dece bude poklon koji ce izazvati emociju kod nje, a oduseviti i druge uciteljice, a velika korpa cveca je tu kao jedan klasican simbol za dan zena i da ne bude po buketic ili po cvetic i da to ispada, vec sve u jednom da moze lakse poneti i da nema silnih celofana.. Elegantnije. I ovoga puta je bio poklon koji je sadrzao posvetu i imena dece, a iza njeno ime, datum i naziv skole.. Prosli je bio uramljeno drvo sa sovicama i ispod svake sovice na grani je bilo srce na kom je pisalo ime deteta, a na stablu njeno ime i pored u srcu odeljenje.. Neki su za nakit, neki su za vaucere……… Ok, mozda na kraju cetvrtog da se prikupi fina suma i ugravira posveta na nekom kvalitetnijem rucnom satu.. Ne vidim potrebu za takvim razbacivanjima sada, jer onda se postavlja pitanje a sta za kraj.. Auto?

  10. Mama kaže:

    Mi smo ove godine dali sav prikupljen novac u ime uciteljice za lecenje bolesnog deteta iz naseg grada…

  11. vaspitacica kaže:

    Ja sam vaspitacica i najvise volim vaucere za poklon jer su nam plate mizerne a posao tezak i odgovoran a vreme je takvo doslo da se od ljubavi ne zivi

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama