Министар просвете Бранко Ружић је учествовао на онлајн конференцији о образовању у доба короне коју је организовао УНЕСKО.
На панелу “Дигитална трансформација и будућност образовања”, Ружић је представио функционисање образовног система у Србији.
“Од првог тренутка када смо прогласили ванредно стање, 15. марта 2020. године, организовали смо онлајн учење за све нивое образовања.
Успели смо да, без дана одлагања, пружимо исти квалитет образовања за свако дете у Србији, захваљујући пре свега, резултатима постигнутим у дигитализацији пре ковид кризе”, рекао је министар просвете Бранко Ружић а преноси Бета.
Након ове изјаве министра, можмо слободно да се запитамо да ли Бранко Ружић уопште живи у Србији? Тог истог квалитета образовања за свако дете у нашој земљи нема, или то само министар види.
Коментари на хавалоспев о “истом квалитету образовања” као и пре пандемије носе исту поруку:
Деца не успевају да савладају градиво, а родитељи су преузели улогу професора.
Неки од коментара на ову вест:
“Срамотна лаж без да трепне!!! То потписујем као мајка детета у шестом и старијег у осмом разреду! Наравно чека нас и матура…”
“Да ли је овај цовек реалан?? Који исти ниво??! Немања сколе праве скоро годину и по дана?!
Цопy, пасте, гоогле, презентација и сл. То да се назове сколом, и реалним оцењивањем и добијањјем оцена?!!!
Толико психицког стреса међу децом, нама родитељима, који су многи дозивелу у породици висе губитака цланова услед ове пандемије?!!!
И свакодневне неизвесности око свега овога сто слусамо, који пробни пријемни? Која матура?!! Ово је дно дна!!! “
Професор са Филозофског факултета Александар Бауцал, у свом тексту на сајту Фондације Центра за демократију, образовање током пандемије симболично назива “годинама које су појели скакавци“.
Др Бауцал подсећа да нико у образовном систему па ни Министарство просвете није могао да предвиди пандемију и да се у први мах министарство добро снашло у изненадним околностима.
Почело је снимање часова и неспретна онлајн настава која је како тако резултирала успешним завршетком школске године.
“Међутим, пандемија се одужила и показало се да Министарство није имало идеју шта да ради када истекне рок трајања свих техника, наше пословичне, о-рук сналажљивости.
Већ у мају месецу показало се да је главна стратегија Министарства просвете да одустане од управљања и да се нада да ће школе, наставници, ученици и родитељи (који су се изненада нашли у улози помоћних наставника) ваљда да се снађу” даље наводи др Бауцал.
И нису се снашли.
“Поред тога, Министарство је пропустило да узме у обзир неумољивост протока времена и чињеницу да се календар не мења у случају пандемије.
Наиме, свако од нас зна и без великог размишљања да после маја долази месец јун, а да после јула и августа долази први септембар када почиње нова школска година.
Већ у мају месецу знало се да ће пандемија да траје најмање још годину дана.
То значи да је Министарство имало довољно времена да се припреми да почетак нове школске године у условима пандемије.
Тешко је разумети зашто је Министарство просвете чекало крај августа да почне са припремама.
Можда разлог лежи у изборима који су одржани крајем јуна и у чињеници да министар није био сигуран да ли ће остати на тој позицији.
Без обзира на разлоге, за такав пропуст нема оправдања. Наставни програми за нову школску годину су објављени тек крајем августа што је онемогућило школе и наставнике да се припреме.
Поред тога, наставни програми за школску годину у условима пандемије су направљени као да ће сви планирани часови бити одржани иако је било јасно да је то немогуће.
Коначно, наставни програми су прављени као да ученици нису ништа пропустили у другом полугодишту претходне школске године иако је свима било јасно да су током тог периода настале „велике рупе у знању“.
На тај начин је послата веома јасна порука да је Министарство изгубило контакт са реалношћу и да је одустало од управљања кризом.” рекао је др Бауцал.
Сви у окружењу имамо родитеље који су поред свих обавеза које имају преузели и улогу професора покушавајући да детету помогну да не заостаје и има што боље оцене.
Упитно је како се сналазе са предметима као што су хемија, математика, физика или пак страни језици када треба објаснити нешто захтевније.
Немају сва деца услове да прате наставу преко компјутера, таблета па чак ни телевизије. Ово је Србија, неки домови немају ни интернет.
Родитељи су приморани да плаћају додатне часове, а шта са онима који за то не могу да издвоје новац.
Професор Александар Бауцал није оптимиста када је реч о дугорочним последицама на образовање:
“Образовање неких ученика ће због пандемије бити угрожено у мањој мери, док ће образовање оних који су већ живели у најтежим условима бити највише погођено.
На тај начин ће се повећати неједнакости у друштву које су и пре пандемије биле велике.
Какве ће бити дугорочне последице свега што се дешавало у образовању током пандемије остаје да видимо, али свакако нема места за оптимизам.”
Извор: Луфтика