Ministar prosvete Branko Ružić je učestvovao na onlajn konferenciji o obrazovanju u doba korone koju je organizovao UNESKO.
Na panelu “Digitalna transformacija i budućnost obrazovanja”, Ružić je predstavio funkcionisanje obrazovnog sistema u Srbiji.
“Od prvog trenutka kada smo proglasili vanredno stanje, 15. marta 2020. godine, organizovali smo onlajn učenje za sve nivoe obrazovanja.
Uspeli smo da, bez dana odlaganja, pružimo isti kvalitet obrazovanja za svako dete u Srbiji, zahvaljujući pre svega, rezultatima postignutim u digitalizaciji pre kovid krize”, rekao je ministar prosvete Branko Ružić a prenosi Beta.
Nakon ove izjave ministra, možmo slobodno da se zapitamo da li Branko Ružić uopšte živi u Srbiji? Tog istog kvaliteta obrazovanja za svako dete u našoj zemlji nema, ili to samo ministar vidi.
Komentari na havalospev o “istom kvalitetu obrazovanja” kao i pre pandemije nose istu poruku:
Deca ne uspevaju da savladaju gradivo, a roditelji su preuzeli ulogu profesora.
Neki od komentara na ovu vest:
“Sramotna laž bez da trepne!!! To potpisujem kao majka deteta u šestom i starijeg u osmom razredu! Naravno čeka nas i matura…”
“Da li je ovaj covek realan?? Koji isti nivo??! Nemanja skole prave skoro godinu i po dana?!
Copy, paste, google, prezentacija i sl. To da se nazove skolom, i realnim ocenjivanjem i dobijanjjem ocena?!!!
Toliko psihickog stresa među decom, nama roditeljima, koji su mnogi dozivelu u porodici vise gubitaka clanova usled ove pandemije?!!!
I svakodnevne neizvesnosti oko svega ovoga sto slusamo, koji probni prijemni? Koja matura?!! Ovo je dno dna!!! “
Profesor sa Filozofskog fakulteta Aleksandar Baucal, u svom tekstu na sajtu Fondacije Centra za demokratiju, obrazovanje tokom pandemije simbolično naziva “godinama koje su pojeli skakavci“.
Dr Baucal podseća da niko u obrazovnom sistemu pa ni Ministarstvo prosvete nije mogao da predvidi pandemiju i da se u prvi mah ministarstvo dobro snašlo u iznenadnim okolnostima.
Počelo je snimanje časova i nespretna onlajn nastava koja je kako tako rezultirala uspešnim završetkom školske godine.
“Međutim, pandemija se odužila i pokazalo se da Ministarstvo nije imalo ideju šta da radi kada istekne rok trajanja svih tehnika, naše poslovične, o-ruk snalažljivosti.
Već u maju mesecu pokazalo se da je glavna strategija Ministarstva prosvete da odustane od upravljanja i da se nada da će škole, nastavnici, učenici i roditelji (koji su se iznenada našli u ulozi pomoćnih nastavnika) valjda da se snađu” dalje navodi dr Baucal.
I nisu se snašli.
“Pored toga, Ministarstvo je propustilo da uzme u obzir neumoljivost protoka vremena i činjenicu da se kalendar ne menja u slučaju pandemije.
Naime, svako od nas zna i bez velikog razmišljanja da posle maja dolazi mesec jun, a da posle jula i avgusta dolazi prvi septembar kada počinje nova školska godina.
Već u maju mesecu znalo se da će pandemija da traje najmanje još godinu dana.
To znači da je Ministarstvo imalo dovoljno vremena da se pripremi da početak nove školske godine u uslovima pandemije.
Teško je razumeti zašto je Ministarstvo prosvete čekalo kraj avgusta da počne sa pripremama.
Možda razlog leži u izborima koji su održani krajem juna i u činjenici da ministar nije bio siguran da li će ostati na toj poziciji.
Bez obzira na razloge, za takav propust nema opravdanja. Nastavni programi za novu školsku godinu su objavljeni tek krajem avgusta što je onemogućilo škole i nastavnike da se pripreme.
Pored toga, nastavni programi za školsku godinu u uslovima pandemije su napravljeni kao da će svi planirani časovi biti održani iako je bilo jasno da je to nemoguće.
Konačno, nastavni programi su pravljeni kao da učenici nisu ništa propustili u drugom polugodištu prethodne školske godine iako je svima bilo jasno da su tokom tog perioda nastale „velike rupe u znanju“.
Na taj način je poslata veoma jasna poruka da je Ministarstvo izgubilo kontakt sa realnošću i da je odustalo od upravljanja krizom.” rekao je dr Baucal.
Svi u okruženju imamo roditelje koji su pored svih obaveza koje imaju preuzeli i ulogu profesora pokušavajući da detetu pomognu da ne zaostaje i ima što bolje ocene.
Upitno je kako se snalaze sa predmetima kao što su hemija, matematika, fizika ili pak strani jezici kada treba objasniti nešto zahtevnije.
Nemaju sva deca uslove da prate nastavu preko kompjutera, tableta pa čak ni televizije. Ovo je Srbija, neki domovi nemaju ni internet.
Roditelji su primorani da plaćaju dodatne časove, a šta sa onima koji za to ne mogu da izdvoje novac.
Profesor Aleksandar Baucal nije optimista kada je reč o dugoročnim posledicama na obrazovanje:
“Obrazovanje nekih učenika će zbog pandemije biti ugroženo u manjoj meri, dok će obrazovanje onih koji su već živeli u najtežim uslovima biti najviše pogođeno.
Na taj način će se povećati nejednakosti u društvu koje su i pre pandemije bile velike.
Kakve će biti dugoročne posledice svega što se dešavalo u obrazovanju tokom pandemije ostaje da vidimo, ali svakako nema mesta za optimizam.”
Izvor: Luftika