„Наша сугестија ће бити да и ова школска година започне дијалогом наставника и ученика. Важно је да осим провере знања и оцењивања буде времена и за разговор и да прва недеља у школи буде недеља пре свега комуницирања, заједништва и разговора о систему вредности.“
Ово је у разговору за „Политику” истакла професор др Славица Ђукић Дејановић, министарка просвете. На питање да ли је свесна тога да ће бити доста под лупом јавности, јер постоје бројни проблеми у просвети, она истиче да су очекивања грађана да просвета функционише на најбољи могући начин сасвим оправдана.
…
Нови правилници и за наставнике и за родитеље доносе новине од ове школске године?
Ти правилници су донети и примењивали су се током претходне школске године. Они су проистекли из измена закона о основама система образовања и васпитања, о основном и средњем образовању и васпитању. Имали смо прилику да у пракси пратимо примену и сагледаваћемо резултате и ефекте, што ће нам омогућити да проценимо и евалуирамо стечено искуства и донесемо одлуку да ли је потребно нешто мењати. Ми ћемо то чинити и у предстојећој школској години, јер сматрамо да подзаконски акт заправо треба да да могућност и родитељу, и детету, и професору да се извуче максимум из сваког детета и да дете у односу на свој потенцијал постигне напредак које ће бити очит.
Да ли то значи да треба имати индивидуални приступ сваком детету?
Битно је бављење децом, не само као ученицима једног разреда већ је потребан и индивидуални приступ. Просветни радници током својих предавања, оцењивања, евалуације свакако имају индивидуални приступ и воде рачуна о деци која имају одређена интересовања и на основу тога прилагођавају своје методске јединице и њихово савладавање. Кроз додатне облике наставе омогућава се мултисекторски приступ детету. То су неке иновације које смо имали и које смо започели у години која је иза нас и које ћемо продубити у наредној.
На шта ће се посебно обратити пажња?
Посебно нам је битна безбедност деце. Имамо читав низ програма са Министарством унутрашњих послова. Важно нам је здравље деце, па ћемо у овој школској години кроз нови информациони систем Здравитас пратити моторичке способности ђака од трећег разреда до завршетка средње школе, како би се уочиле евентуалне неправилности и на време отклањале. Имаћемо читав низ активности у вези са подизањем нивоа знања о менталном здрављу, јер сматрамо да је тај сегмент изузетно значајан за будућност нашег друштва. И наравно имаћемо читав низ мултисекторских приступа у смислу борбе против свих облика насиља унутар школе.
На који начин ће бити кажњавани они који се усуде да нападну наставника?
Имали смо, нажалост, неколико врло неугодних и непријатних ситуација у којима је констатовано да су биле одређене форме насиља и неадекватног понашања над наставницима. Министарка правде, представници репрезентативних синдиката и ја договорили смо се у вези са изменама и допунама једног дела Кривичног законика који ће заправо пооштрити санкције када су у питању некоректна понашања према запосленима у просвети. Изједначиће се консеквенце, заправо изречене казне са онима које се примењују када су у питању неке друге професије као што су на пример адвокати.
Мислите да ће то допринети да се смањи насиље над просветним радницима?
Да. Ми већ имамо смањен број случајева насиља међу децом, јер је у претходном периоду тај број био већи, али још увек је присутна појава насилног понашања појединих незадовољних родитеља према наставницима. То изискује да континуирано радимо на заштити и достојанству наставника. Процедуре које смо предвидели за санкције и за боље услове и бољи квалитет рада се, између осталог, огледају у томе да смо за прве разреде од ове школске године максималан број ученика смањили на 28, чиме се са неких 35-36, колико их је некада било у једном разреду, значајно смањује број ђака и сваки наставник има могућност да се на квалитетан начин посвети раду са децом. Однос родитељ–наставник мора бити на вишем нивоу и са тенденцијом да систем вредности родитеља и наставника у васпитним порукама, у општим порукама за живот морају да се приближе што више, а да не буду дивергентни јер то заправо утиче на став детета према томе шта је за њега добро а шта није.
Најављивали сте више пута да ће вам један од приоритета бити враћање достојанства просветним радницима. Да ли је нешто урађено тим поводом?
Враћање достојанства наставницима је веома важно. Ми смо оценили да је дигнитет, достојанство упослених у просвети врло значајна компонента за поправљање читавог система и стабилности у просвети и сложили смо се да је материјални статус запослених битан, али и њихова едукација и квалитет живота је изузетно значајан. Подсетила бих да смо током 2023. године повећали плате у просвети, односно просветним радницима, кумулативно за преко 30 одсто.
Мислите ли да је то довољно?
Наравно да сматрамо да то још увек није довољно и да треба да се тежи даљем повећању плата. Веће зараде су свакако значајне за мотивацију и резултате рада, али, такође, сматрамо да је изузетно значајно да васпитно-образовни програми буду унапређивани и да заправо тај финални производ рада просветних радника, а то је знање и васпитање деце, буде на вишем нивоу. Важно је да не заборавимо да су ученици центар образовног система а да сви ми остали имамо своје улоге и обавезе.
Докле се стигло са увођењем националне читанке?
Као што је предвиђено законом, током ове школске године ученици ће добити националне читанке. Први ће током септембра читанке добити ученици првог и другог разреда, а након тога сукцесивно и остали ученици. Први пут ће ученици имати националну читанку, која ће на адекватан начин ученике у складу са узрастом упознавати са традицијом, језиком, уметношћу, историјском прошлошћу, што ће допринети и њиховом неговању. Тако да ће ученици првог и другог разреда, кроз велики број сликовних порука у читанкама, моћи да упознају своју прошлост и да им овај приручник буде један од омиљених за одрастање.
Увођење униформи као препорука
Доста се говорило о увођењу униформи у школама као и о забрани мобилних телефона у образованим установама. Јесте ли донели неку одлуку?
Наша препорука је да школе размотре такву могућност. Аутономија школе даје школи право да процени шта је за њих прихватљиво, у зависности од типа образовне установе и од узраста деце. Подстичемо их да њихово образовање и васпитање иду у што бољем смеру и да заврше са што бољим исходима. Неке школе су саме на предлог родитеља већ донеле такву одлуку и ми смо у Министарству просвете то поздравили. Али наметање било какве наше одлуке у вези са мобилним телефонима, или у вези са униформама на неки начин нарушавају аутономију школе и одузимају углед наставника, родитеља па и саме деце која треба у њима да одрастају. Мобилни телефони су у неким школама дозвољени само као средства за учење, односно коришћење у процесу учења, а у неким школама се за време одмора могу користити. Школе имају различит став, а различити узрасти деце изискују и различитост у погледу овог питања. Важно је да се негују социјалне вештине и то на начин да деца кад су већ у школи где проводе највише времена, заправо буду блиска једна са другом, да развијају тај однос другарства, поштовања различитости, процес неговања заједништва и тимских активности у школи. И мобилни телефони су ту негде потребни ради неких информација, а не ради јачања тих социјалних вештина које су јако важне за будућност деце.
Цео интервју: Политика