Некада давно је стари Чироки своме унуку испричао једну животну истину .
– У унутрашњости сваког човека се води битка. Као борба између два вука.
Један вук представља зло. Представља бес,завист, љубомору, жаљење, похлепу,ароганцију, самосажаљење, кривицу, грех,љутњу, инфериорност, лаж, лажни понос, егоизам…
Други вук представља добро. Представља оно што пружа ужитак, мир, љубав, наду, ведрину,понизност, љубазност, доброћудност,срдачност, дарежљивост, истину, саосећање и веру.
Мали индијанац се замисли на неколико тренутака. Све своје мисли вредно усмери у дубину дедових речи, те га запита : – Који вук на крају победи ?
Стари Чироки одговори са смешком на лицу: – Побеђује увек онај којега храниш…
Храна за злог вука:
Бес: учињена ми је неправда и применићу силу да то исправим! Како се само усуђује??? Сад ћу ја да им покажем!!! Не могу са мном тако!!! Одбијам да мислим на било шта друго!!! Ово је најважније!!!
Завист: неко има нешто што ја желим а немам…нећу се потрудити да то стекнем, то захтева напор, лакше је завидети… (više…)
Jako dobra i pametna prica za one koji je procitaju i razumeju.Zalim sto ce ih „malo“ procitati,jer postoji opravdanje za to.