Nekada davno je stari Čiroki svome unuku ispričao jednu životnu istinu .
– U unutrašnjosti svakog čoveka se vodi bitka. Kao borba između dva vuka.
Jedan vuk predstavlja zlo. Predstavlja bes,zavist, ljubomoru, žaljenje, pohlepu,aroganciju, samosažaljenje, krivicu, greh,ljutnju, inferiornost, laž, lažni ponos, egoizam…
Drugi vuk predstavlja dobro. Predstavlja ono što pruža užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu,poniznost, ljubaznost, dobroćudnost,srdačnost, darežljivost, istinu, saosećanje i veru.
Mali indijanac se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedovih reči, te ga zapita : – Koji vuk na kraju pobedi ?
Stari Čiroki odgovori sa smeškom na licu: – Pobeđuje uvek onaj kojega hraniš…
Hrana za zlog vuka:
Bes: učinjena mi je nepravda i primeniću silu da to ispravim! Kako se samo usuđuje??? Sad ću ja da im pokažem!!! Ne mogu sa mnom tako!!! Odbijam da mislim na bilo šta drugo!!! Ovo je najvažnije!!!
Zavist: neko ima nešto što ja želim a nemam…neću se potruditi da to steknem, to zahteva napor, lakše je zavideti… (više…)
Jako dobra i pametna prica za one koji je procitaju i razumeju.Zalim sto ce ih „malo“ procitati,jer postoji opravdanje za to.