Да ли сте размишљали о томе на који начин се заправо одвија механизам размишљања, зашто сви не мислимо подједнако и зашто деца размишљају другачије од одраслих?
Поједини научници наводе да је разлика између примата и човека управо у постојању креативности и да је човекова способност замишљања и стварања идеја оно што му је омогућило развој и напредак. Креативност подразумева стварање оригиналних идеја, а занимљиво је да би са повећањем знања требало да се повећа и креативност, односно број идеја.
Међутим, поставља се питање зашто се креативност с годинама смањује и да ли се смањује? Да бисмо били креативни, морамо се наћи у ситуацији која нам пружа могућност да створимо нову идеју. У дечјој свакодневици, таквих ситуација је много, док код одраслих рутина често преузме главни део дана, па уместо да будемо креативни врло често размишљамо само како да наш одговор буде тачан, водећи се постојећим идејама и решењима, задатим правилима. Дакле, креативност се не смањује, већ је мањи број прилика да будемо креативни.
Дете ће брзо и лако израдити играчку од обичне кутије, осмислити причу замишљајући ситуацију и ликове, и живети у тренутку маште, без оптерећења о хронологији и тачности – управо зато што је креативност игра без правила. Без маште, дете не би учило муњевитом брзином, а човечанство не би било ту где јесте. Креативност је најснажнија дечија особина, омогућава му да спозна себе и свет око себе, а задатак одраслих је да омогуће деци да маштају. Здрав организам може да машта, а здравље зависи од правилне исхране, те је наука одлучила да испита у којој мери су повезане одређене хранљиве материје и когнитивни развој, па чак и креативност.
Један од најчешћих нутритивних дефицита у свету је недостатак гвожђа у организму, па је тако у последњих четири до пет година спроведено неколико истраживања повезаности гвожђа и креативности. Светска здравствена организација (WHО) процењује да чак више од 35 одсто деце има недовољан унос гвожђа и његов недостатак у организму. Гвожђе има неколико важних функција у телу, где као саставни део хемоглобина преноси кисеоник у све његове станице, па тако део ензима учествује у метаболизму енергије и протеина потребних за раст и развој детета.
Но, кад је реч о креативности, гвожђе има посебну функцију и то управо у мозгу. Овај минерал учествује у реакцијама тзв. допаминергичког система, који је одговоран за телесну активност и апстрактно мишљење, односно креативност. Доказано је да је не само анемија узрокована недостатком гвожђа, већ и да сваки мањи недостатак гвожђа у организму детета може негативно да утиче на когнитивни развој, концентрацију, памћење и коначно креативност.
Ипак, поред здравља, правилна исхрана у дечијем узрасту мора омогућити детету правилан раст и развој. Свакодневни унос свега онога што је потребно организму детета, и то у довољним количинама, често није могућ, јер деца често нерадо једу намирнице богате витаминима и минералима, посебно оне богате гвожђем, попут црвеног меса и зеленог лиснатог поврћа.
Овоме треба приступити на маштовит начин, па се саветује да дечја исхрана првенствено буде креативна. На пример, оно што деци није тако сласно треба понудити у варијантама које ће им бити занимљиве и укусом прихватљиве, па је то прилика да и ви као родитељи будете маштовити – креативни рецепти и јела су најбољи начин да дете прихвати нове намирнице и пружи прилику оним које му до сада баш и нису биле укусне. Многе државе су биле креативне како би обезбедиле довољан унос гвожђа у добу интензивног раста и развоја, па су индустрији прехрамбених производа предложиле обогаћивање деци приступачних намирница и тиме обезбеђивање потребног уноса гвожђа и других минералних материја.
Др.сц. Тена Нисетео, дипл.инг.прех.тех, клинички нутрициониста