Један од најприроднијих, а уједно и најкомпликованијих задатака сваке мајке је – дојење. Иако је природа магична и већину ствари је уредила сама, дојење врло често није уопште једноставно.
А истовремено, знамо да је свака замена за мајчино млеко, колико год обогаћена и прилагођена бебиним потребама она била, и даље далеко од свега онога што беба добија кад сиса.
Управо зато је један од најважнијих задатака сваке будуће маме да се пре порођаја добро едукује, али ништа мање важно – да едукује своју околину. Јер, врло често младе и несигурне маме посустају управо вођени погрешним саветима својих мама, свекрва, комшиница. Митови о дојењу који се вуку деценијама уназад разлог су што данас, у Србији, свега 12,8 одсто беба буде искључиво дојено у првим месецима живота.
Како бисмо те митове разбили, ступили смо у контакт са Марком Обрадовићем, јединим педијатријским техничарем који ради с бебама у Србији. Марко је познат по томе да води неисцрпну борбу са циљем да мајке у Србији охрабри да своје бебе доје. Саветник је за дојење и негу беба, чест гост на предавањима за родитеље и аутор блога о дојењу.
Први мит који смо га замолили да разбије је…
Мит #1: „Немам довољно млека“
Нажалост, ово је широко распрострањен и свеобухватно прихваћен мит, каже наш саговорник У њега верују и мајке које доје, породица која их помаже и поражавајуће: медицински радници који би требало да пруже подршку дојењу.
„Неимање довољне количине млека није стање. Дојке су динамични системи које производе млеко на основу стимулације. Главна стимулација за продукцију млека је његова евакуација из дојке (сисање, пражњење). Брзину продукције регулише ниво хормона који диктира учесталост дојења и пражњења.
Дакле, технички, све док се беба доји млеко се ствара и због тога стање у којем немате млека није могуће.
Оно што јесте могуће је да притисак у дојци опадне и да се оно недовољно брзо отпушта, али срећом због тога и постоји друга дојка која је спремна. Уколико беба негодује при сисању, промените дојку или направите паузу.
Требало би имати на уму да због стреса услед бебиног плача страх може блокирати отпуст млека па се због тога притиском дојке млеко ни неће отпустити. Управо због овог механизма већина мајки и падне у очај направи погрешне кораке.“ – објаснио је Марко Обрадовић за наш портал.
А решење?
Решење је едуковати себе и своје укућане пре порођаја, веровати у себе и своје тело, дојити бебу на захтев и проналазити различите начине поред дојења за умиривање бебе, тврди наш саговорник.
У следећем тексту разбијамо мит #2: „Моје млеко је слабо.“
Hvala na tekstu. Konačno da neko jasno kaže da ,,nemanje mleka,, je čista budalastina… Ja sam od onih majki kojima je laktacija počela odmah posle porodjaja, ali ne u nekoj ogromnoj količini, pa da sam znala da ja imam mleka. Dojila na zahtev, mislim da tih prvih mesec dana dete je bilo skoro pa ceo dan na dojci… Evo beba ima 6 meseci i dalje dojim uz polako uvodjenje čvrstih obroka. I dalje je to dojenje na zahtev, i dalje moje grudi nisu tvrde od mleka, i dan danas nemam predstavu koliko mi beba popije mleka. Ali ona je vesela beba, koja lepo dobija na kilazi, i meni je to apsolutno dovoljno da znam da ja IMAM mleka za svoje dette, iako su mi bezbroj puta rekli uzmi daj dohranu vidiš da stalno traži dojku, ma plače sigurno jer je slabo mleko….
Tako je! Bravo! Sve sam isto prošla! Sikimo, evo, 16 meseci. Drago mi je kad čujem da se mama nije obazirala na savete okoline.