Mladen Šarčević o državnoj maturi: Kako će izgledati i šta donosi obrazovnom sistemu

18 oktobra, 2020

Prvo proba državne mature održaće se od 27. do 30. oktobra u 101 školi širom Srbije. Proveravaće se kvalitet ispitnih zadataka i da bi se blagovremeno uočili i otklonili potencijalni propusti i nedostaci, piše Politika. Istovremeno, ovo je početak neposrednog upoznavanja učenika sa testiranjem, za koje se najavljuje da će na obrazovnom putu svih maturanata od sledeće školske godine imati sertifikacionu i kvalifikacionu ulogu, a to znači da će na osnovu rezultata ovog ispita dobijati svedočanstvo o stečenom obrazovanju i mogućnost da školovanje nastave.

− Kao država, društvo, nacija, dugo smo se uljuljkivali lepim ocenama, visokim postignućima, čestim Vukovim diplomama, dakle hiperprodukcijom lažnog uspeha. Jurnjava diploma nastavila se u visokom obrazovanju. Najzad, zahvaljujući državnoj maturi, imaćemo merenje kvaliteta u preduniverzitetskom delu. Svi obrazovni modeli postoje zbog učenika i studenata i ovo je, pre svega, velika usluga njima. U sadašnjem sistemu apliciraju za upis na jedan fakultet. Zahvaljujući državnoj maturi dobiće šansu da konkurišu za upis na svim srodnim fakultetima istovremeno. I nastavnici dobijaju time što će moći objektivno da provere šta su radili. – istakao je Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao uvodničar konferencije posvećene prvom pilotiranju državne mature.

Kao veza između preduniverzitetskog i visokog školovanja državna matura, uz platne razrede, dok je Šarčević na čelu obrazovnog sistema, najvažnije su poluge da bi se reforme obrazovanja u Srbiji uspešno nastavile. Neharmoničnih odnosa unutar sistema, a naročito u vezi s projektom državne mature, kako uverava ministar − nema. Prevaziđeni su.

− Nedavno je bio mali izlet u javnosti s pitanjem da li je ovde došlo do nekog kurcšlusa. Nije. Nema razloga da se visoko obrazovanje oseti ugroženim zbog uvođenja državne mature. Univerzitetski profesori učestvuju u pravljenju ispitnih zadataka u dva nivoa težine, tako da od kandidata zavisi šta će da izabere, a od visokoškolske ustanove šta će za upis da traži. Ne možete izabrati samo tri osnovna predmeta (maternji jezik, matematika, jedan po izboru s liste obaveznih opšteobrazovnih) za polaganje na državnoj maturi i reći idem na medicinu. Neće vas prepoznati (provera znanja biologije i hemije uslov je za upis na studije medicine). Imate minimum mature i ono što visokoškolske ustanove dodatno mogu da traže, a i one će odmeriti svoje snage − objašnjava ministar prosvete.

Projektni tim naročito je, kaže, sarađivao s fakultetima koji su traženi i kvalitetni, na kojima se studiraju elektrotehnika, mašinstvo, medicina… Prilika da za upis oni traže dodatne predmete iz obaveznog obrazovnog paketa nije novina, već postoji, podseća Šarčević i ocenjuje da je, možda, negde nastupio nesporazum kod još nekih provera. Ilustruje da ukoliko maturanti žele da idu na fakultet za sport, moraju proći proveru fizičke spremnosti, što se ne može maturskim testom. Isto tako, ako bi da upišu neku umetničku akademiju, treba da pokažu talenat, sklonosti i sposobnosti za tu umetnost, i to su specifičnosti koje se mogu dodati maturskom minimumu.

Srpskom obrazovanju 100.000.000 evra iz kase EU

Projekat državne mature finansira Evropska unija sa blizu četiri miliona evra, što je deo mnogo većeg paketa od 35.000.000 evra bespovratne pomoći koliko je Evropska unija donirala za realizaciju projekata koji se trenutno ostvaruju, i sume od 100.000.000 evra, koliko je od 2003. godine EU Srbiji dala za unapređenje obrazovnog sistema. Podsetio je na ove brojke Sem Fabrici da bi, kako je rekao, ukazao na dve dve stvari: da Srbija i EU u oblasti obrazovanja sarađuju skoro dve decenije i da je to životna investicija u koju se stalno mora ulagati.

Izvor: Politika / Zelena učionica

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Jedan komentar na "Mladen Šarčević o državnoj maturi: Kako će izgledati i šta donosi obrazovnom sistemu"

  1. Tanja kaže:

    Reforma se radi od osnovne skole,ako se zeli sprovesti na pravi nacin.Generacija 2003 koja ce je polagati je vec puna rupa u znanju sa poklonjenim ocenama.To nam govore rezultati sa male mature i poklonjene petice.Koji procenat dece ce raditi tu probnu veliku maturu?Sta je sa ostalom decom?Sta je sa nakaradnom online nastavom,i rupama koje su napravljene zahvaljujuci istoj?A ne vas to ne zanima.Vas interesuje samo novac evropske unije.A roditelji koji cute na sve ovo,direktni su saucesnici u ovoj lakrdiji od obrazovanja…….

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama