Младен Шарчевић о државној матури: Како ће изгледати и шта доноси образовном систему

Прво проба државне матуре одржаће се од 27. до 30. октобра у 101 школи широм Србије. Провераваће се квалитет испитних задатака и да би се благовремено уочили и отклонили потенцијални пропусти и недостаци, пише Политика. Истовремено, ово је почетак непосредног упознавања ученика са тестирањем, за које се најављује да ће на образовном путу свих матураната од следеће школске године имати сертификациону и квалификациону улогу, а то значи да ће на основу резултата овог испита добијати сведочанство о стеченом образовању и могућност да школовање наставе.

− Као држава, друштво, нација, дуго смо се уљуљкивали лепим оценама, високим постигнућима, честим Вуковим дипломама, дакле хиперпродукцијом лажног успеха. Јурњава диплома наставила се у високом образовању. Најзад, захваљујући државној матури, имаћемо мерење квалитета у предуниверзитетском делу. Сви образовни модели постоје због ученика и студената и ово је, пре свега, велика услуга њима. У садашњем систему аплицирају за упис на један факултет. Захваљујући државној матури добиће шансу да конкуришу за упис на свим сродним факултетима истовремено. И наставници добијају тиме што ће моћи објективно да провере шта су радили. – истакао је Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја, као уводничар конференције посвећене првом пилотирању државне матуре.

Као веза између предуниверзитетског и високог школовања државна матура, уз платне разреде, док је Шарчевић на челу образовног система, најважније су полуге да би се реформе образовања у Србији успешно наставиле. Нехармоничних односа унутар система, а нарочито у вези с пројектом државне матуре, како уверава министар − нема. Превазиђени су.

− Недавно је био мали излет у јавности с питањем да ли је овде дошло до неког курцшлуса. Није. Нема разлога да се високо образовање осети угроженим због увођења државне матуре. Универзитетски професори учествују у прављењу испитних задатака у два нивоа тежине, тако да од кандидата зависи шта ће да изабере, а од високошколске установе шта ће за упис да тражи. Не можете изабрати само три основна предмета (матерњи језик, математика, један по избору с листе обавезних општеобразовних) за полагање на државној матури и рећи идем на медицину. Неће вас препознати (провера знања биологије и хемије услов је за упис на студије медицине). Имате минимум матуре и оно што високошколске установе додатно могу да траже, а и оне ће одмерити своје снаге − објашњава министар просвете.

Пројектни тим нарочито је, каже, сарађивао с факултетима који су тражени и квалитетни, на којима се студирају електротехника, машинство, медицина… Прилика да за упис они траже додатне предмете из обавезног образовног пакета није новина, већ постоји, подсећа Шарчевић и оцењује да је, можда, негде наступио неспоразум код још неких провера. Илуструје да уколико матуранти желе да иду на факултет за спорт, морају проћи проверу физичке спремности, што се не може матурским тестом. Исто тако, ако би да упишу неку уметничку академију, треба да покажу таленат, склоности и способности за ту уметност, и то су специфичности које се могу додати матурском минимуму.

Српском образовању 100.000.000 евра из касе ЕУ

Пројекат државне матуре финансира Европска унија са близу четири милиона евра, што је део много већег пакета од 35.000.000 евра бесповратне помоћи колико је Европска унија донирала за реализацију пројеката који се тренутно остварују, и суме од 100.000.000 евра, колико је од 2003. године ЕУ Србији дала за унапређење образовног система. Подсетио је на ове бројке Сем Фабрици да би, како је рекао, указао на две две ствари: да Србија и ЕУ у области образовања сарађују скоро две деценије и да је то животна инвестиција у коју се стално мора улагати.

Извор: Политика / Зелена учионица