Некада је мамама и татама био забрањен долазак у школу након 1. јуна, када почињу да се закључују оцене, а данас наши ходници врве од родитеља намерних да објасне наставницима како су погрешили у оцењивању њихове деце, рекла је професорка Јасна Јанковић прошле године за Политику.
Незадовољан оценама свог детета, један отац је крајем наставне године одлучио да оде у школу и лично затражи објашњење од предметног професора. Када је схватио да се у школи одржава седница наставничког већа на којој се расправља о ђачким оценама, из све снаге је ударио у врата школске зборнице у којој су седели професори и озбиљно повредио сопствену шаку. Иако ова сцена делује прилично надреално, Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије, иначе професорка књижевности, каже да су родитељи све насртљивији и агресивнији, а институција професора све мање поштована.
– Родитељи су одавно прешли границе које нису смели и све више заборављају на чињеницу да су наставници стручни и едуковани за свој посао. Када сам ја почињала да радим, родитељима је био забрањен долазак у школу након 1. јуна, када почињу да се закључују оцене. Данас крајем сваке школске године наши ходници врве од родитеља намерних да објасне наставницима како су погрешили у оцењивању њихове деце. Професорима, који су некада имали неприкосновени ауторитет, данас се пребацује да су они криви што деца имају лоше оцене, а када се тај професор пожали директору због малтретирања родитеља, најчешће добије одговор: „Грешка је у теби јер ниси ауторитет.” Родитељи не схватају да на тај начин деци шаљу поруке да не морају да се труде и побољшају оцене јер ће они то да среде. Када дете одрасте ти родитељи ће кренути код њих на посао да би оправдали кашњење или послодавцу објаснили како оно заслужује повишицу. И суочиће се са суровом спознајом где су границе њиховог утицаја – сматра наша саговорница.
На сваког пристојног родитеља долазе два која то нису, примећује Сузан Маклин, стручњак за сајбер-безбедност, која упозорава да је малтретирање наставника и школа путем имејла у порасту. Један од главних узрока насилничког понашања родитеља јесте идеја да дете увек треба да буде срећно и задовољно – родитељи не желе да њихово дете доживи било шта што му је непријатно и ступају у акцију чим се то деси.
Школски психолог Бранка Тишма истиче да су родитељи, по дефиницији, субјективна бића која немају реалан однос према школском постигнућу свог детета. Они гледају само своје дете, а не и разред коме припада. Посматрају дете које у кућним условима релативно успешно савладава задатке и убеђени су да их наставник мрзи када га оцењује нижом оценом.
– Различити су разлози због којих су родитељи насилни. Неки прете јер мисле да су тако у могућности, други су убеђени да су њихова деца генијалци који су неправедно оцењени нижом оценом, а трећи једноставно виде да се остали родитељи безобразно понашају и остварују свој циљ, па и они реагују на исти начин. Много је лакше детету него родитељу објаснити зашто је добило нижу оцену јер очеви и мајке јединице, двојке и тројке доживљавају као оцену сопственог родитељства – сматра овај психолог.
Фото: Политика
Извор: Политика