Model iz kuće kao uzrok nasilja

novembar 16, 2017

Dok je pre dve godine smanjivalo, Ministarstvo prosvete bi sada htelo da povećava broj pedagoga i psihologa po školama. Dok to vaganje traje, vršnjačko nasilje raste, a njegove žrtve doživljavaju strašne torture, poput one koja se desila devojčici iz Srednje tehničke škole u Aranđelovcu.

Da li su psiholozi i pedagozi mogli da preduprede ili spreče ovaj događaj, ne samo u ovoj, već i u drugim školama u Srbiji? Za ministra prosvete Mladena Šarčevića vrlo moguće da jesu jer, kako kaže, ne može da se štedi na psihološko-pedagoškim službama u školama.
– U školi u Aranđelovcu, u kojoj se dogodio poslednji slučaj vršnjačkog nasilja, psiholog je radio samo 20 odsto radnog vremena, a prethodni saziv Ministarstva prosvete neopravdano je smanjio broj pedagoga i psihologa u školama – rekao je on.
Tako je, praktično, prebacio loptu u dvorište bivšeg ministra prosvete Srđana Verbića, za čijeg mandata je smanjen broj i ovih stručnih saradnika, ali i svih ostalih.
– Ako ministar Šarčević tako kaže, onda mora da je tako – rekao je Verbić za “Blic”.
Kako je objasnio, Ministarstvo je za njegovog mandata primenjivalo postojeći pravilnik koji je postojao godinama unazad, i koji propisuje kog kadra i koliko može da ima u školama, a koji se određuje prema broju đaka, odnosno odeljenja.
– Broj đaka i odeljenja se menja, pa se menja i broj nastavnog kadra, ali i svih ostalih. Bilo je situacija gde smo imali, recimo, po šest bibliotekara u jednoj školi – naveo je on.
Da je tačno to što govori Verbić, potvrđuje i Nataša Stojanović, predsednica Pedagoškog društva Srbije, ali i ističe da su “stručni saradnici po školama pre dve godine desetkovani”.
– Taj pravilnik je takav da su, recimo, u nekim školama zbog broja odeljenja bili prinuđeni da biraju da li će imati psihologa ili pedagoga. Ili, ako su manje škole, praktično je takva osoba radila samo 50 odsto radnog vremena, dok je drugih 50 odsto dopunjavala u drugoj školi. Zato je bilo situacija da su u nekim školama bili samo jedni, a negde samo drugi, iako njihov posao nije isti – priča ona.
Veći broj stručnih saradnika, kako kaže Stojanovićeva, ipak ne može da reši problem nasilja u školama, ali može da poboljša situaciju.
– U to mora da bude uključena cela škola. Zbog pravilnika su pojedini stručni saradnici bili prinuđeni da “trče od škole do škole”. Postoje učenici sa ozbiljnim problemima, pa je neophodno da nekada sa njim radite svakog dana. U ovakvim situacijama to nije moguće – navodi ona, dodajući da je izjava ministra Šarčevića za povećanje psihologa i pedagoga dobar signal.
Model iz kuće kao uzrok nasilja
Koliko psiholog i pedagog uopšte mogu da spreče eskalaciju nasilja ako se uzme u obzir da je, recimo, jedan od dečaka koji je maltretirao školsku drugaricu u Aranđelovcu, zapravo model preneo iz kuće, gde je otac maltretirao majku.
Kako za “Blic” kaže predsednica Saveza učitelja Republike Srbije Nataša Nikolić Gajić, sasvim je sigurno da je u školama potreban i veći broj pedagoga i psihologa, i svih onih koji učestvuju u radu škola, jer svako ima svoj posao i deo odgovornosti.
– Međutim, nisam sigurna da bi se samo većim brojem stručnih saradnika nasilje smanjilo. Moj lični stav je da sa decom treba raditi mnogo ranije na uspostavljanju vaspitnih normi jer kada oni u sedam godina dođu u školu, već imaju usvojene obrasce ponašanja, tako da mi kroz njihovo školovanje praktično gasimo požar – navodi ona.
Pored stručnih saradnika, kaže ona, učitelji i nastavnici su ti koji se svakodnevno, i mnogo češće, u situaciji da ove probleme rešavaju.
Angažovanje saradnika – trenutno rešenje
Pojedine škole su tražile i angažovanje stručnih saradnika, što im je to odobravano, ali da nije trajno rešenje jer “svake godine zavisite od toga da li će neko imati sluha ili ne”, ističe Stojanovićeva. O svojim kolegama kaže da su dragoceni kada je reč o prevenciji nasilja.
– U svakoj školi postoje timovi za zaštitu od nasilja, i u svakom od njih je pedagog ili psiholog. Osim sa decom, oni rade sa svojim kolegama, kako bi sa ovim problemima mogli da se suoče na bolji način i da bi znali kako da reaguju. To, međutim, nije jedina oblast kojom se bave – navodi ona.
Međutim, pravo je pitanje da li veći broj pedagoga i psihologa zaista može i da doprinese smanjenju ovog problema? Ilustracije radi, u ispovesti za “Blic” majka devojčice iz jedne osnovne škole u Beogradu govori da problem koji je njena ćerka imala sa vršnjačkim šikaniranjem i omalovažavanjem u školi, nije ni direktora, ali ni pedagoga ni psihologa, previše zanimalo, iako su znali da postoji.
Lana Gedošević
Izvor: Blic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


5 komentara na "Model iz kuće kao uzrok nasilja

  1. Nasilje i varnice kaže:

    Nastavnik koji šalje učenike kod pedagoga i psihologa u jednoj smederevskoj osnovnoj školi nije kvalitetan nastavnik i nije mu mesto u obrazovnom sistemu stav je rukovodioca te škole! Međutim, da li je to baš tako pitaju se iskusni nastavnici? Nasilja i varnica ima na pretek! Iskusnim nastavnicima je jasno da u školi vlada populizam na čelu sa takvim stavom rukovodioca škole.

  2. Roditelj kaže:

    Šta ulazi u normu 50% za pedagoga?Ko to zna?U školi gde ja radim,u zadnje vreme je izmenjano više pedagoga ,oni na teren ne izlaze;rade nešto u matičnom školama i uglavnom na daljinu;ja bih rekla virtuelno.Odgovornosti su izmešane,populizam cveta .Za nasilje i njegov rast povoljno okruženje,a odlična situacija za prebacivanje i bežanje od odgovornosti.

  3. Natasa kaže:

    Sustina svega
    “Međutim, nisam sigurna da bi se samo većim brojem stručnih saradnika nasilje smanjilo. Moj lični stav je da sa decom treba raditi mnogo ranije na uspostavljanju vaspitnih normi jer kada oni u sedam godina dođu u školu, već imaju usvojene obrasce ponašanja, tako da mi kroz njihovo školovanje praktično gasimo požar.”
    Ja se na pr. secam jer sam znala prisustvovati ponekad kao roditelj volonter u skoli i da je uciteljica uvek znala reci kad neko bilo sta neprimereno kaze uz blago povisen ton “takva komunikacija pod ovim krovom nije dozvoljena” i prekida se svaka diskusija.
    Incidenti su resavani uz diskusiju na kraju svakog dana (15min) sve do uzrasta od 9 godina.
    I na pr. jako dobra stvar je i da roditelj moze jednom godisnje da prisustvuje nastavi kod ucitelja. Ali nazalost i u Holandiji na takvim casovima prisustvuje svega 15-20% roditelja.

  4. Mira Milosevic kaže:

    Neko je vec rekao, ovo je gasenje pozara, a probleme deca donose iz porodice i okruzenja.
    Eh da ministarstvo ima sluha, kao sto ga nema, pa da u skolu implementira Prof. Savica i njegovu metodologiju rada, a u porodicu Prof. Milicu Novkovic.i njeno Izvorno vaspitanje, gde bi nam bio kraj.
    Ovako, sto vise problema, sve vise jalovih resenja.
    Lece posledice, umesto da otklone uzroke, a sta nas jos ceka, to cemo tek da vidimo.

  5. Gricko kaže:

    Ne slažem se. Ne mora biti! Nije pravilo i to su predrasude koje se ne očekuju od ozbiljnih institucija.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama