Могу ли родитељи да одговарају за злочине малолетне деце?

Posted by Аутор: Нада Шакић

После трагедије у Новом Саду када је 12-годишње дете запалило бескућника Драгутина Тодорчевића из Футога, поставља се питање ко је одговоран и да ли и какве санкције могу да трпе родитељи. Нисмо успели да сазнамо да ли је породица била у систему социјалне заштите, а нико у надлежним институцијама није имао времена да говори о том случају.

Зашто су деца од 12 и 13 година сама на улици у три ујутру? Како су дошли на идеју да намерно запале живог човека? Да ли су родитељи и старатељи знали где су и шта раде? Ко је заправо крив за смрт недужног човека? То су питања на која ће морати да одговоре и родитељи и деца

nasilje-u-skoli

“Он се потпуно неадекватно понаша, то има обележје кривичног дела, он је учинио нешто страшно. Он, наравно, нема кривицу и у том смислу он не може кривично да одговара, али оно што треба рећи – он мора да буде, и колико ја претпостављам, већ је упућен у програм интензивног третмана”, каже Ивана Стевановић, директорка Центра за криминолошка истраживања.
Програм подразумева преваспитавање које може трајати до девет месеци. У Заводу за васпитање деце и омладине “Васа Стајић” у Београду кроз тај програм је прошло више од 230 дечака.
“Нисам долазио кући зато што сам имао проблеме са очухом, јер сам се бојао. Па сам скитао, крао”, испричала су деца на преваспитавању из Дома “Васа Стајић”.
У оваквим ситуацијама најпре реагује Центар за социјални рад. Поставља привременог старатеља, а затим проверава где, с ким и у каквим условима је дете живело. Родитељима може бити ограничено или одузето старатељство.
“Тужилац који има овлашћења да поступа са малолетним лицима и који је информисан о овом догађају размотриће ситуацију да ли евентуално постоје околности које указују на злостављање и запуштање овог малолетног лица од стране његових родитеља и одлучити о покретању кривичног поступка”, каже Ивана Стевановић, директорка Центра за криминолошка истраживања.
Деца понављају кривична дела, али најчешће када је реч о крађи и разбојништву.
“Када је реч о насилном криминалу и за интервенцијe касније нема ситуација у којима би поновили такав један тежак деликт јер су санкције прилично строге и ригорозне”, каже Оливера Зечевић, шефица Одељења за превенцију и сузбијање малолетничке делинквенције УКП.
Као разлози за такво понашање деце најчешће се наводе насилни модели комуникације у породици, утицај вршњачких група, запуштеност. Она су најчешће незрела, импулсивна, несвесна последица својих поступака.