Полазак у јаслице је велика промена у животу малог детета. На Вама је задатак да се припремите на могуће реакције детета и ситуације у којима ћете се наћи, како би детету олакшали прелазни период. Тиме ћете олакшати и себи јер је ово прелазни период и за Вас, а одвајање од детета које се тешко адаптира ће Вама бити можда чак и већи стрес него детету.
Могуће реакције током адаптације на јаслице
Нека деца, посебно млађа, отворено негодују, бурно плачу током растајања с родитељима, одбијају комуникацију, отворено се буне против нове ситуације…
Родитељи би требало да знају да је тренутак растанка кризан и да се већина деце након што родитељ оде примири и заигра. Зато је важно при растанку бити одлучан и не показивати несигурност.
Нека деца у првим данима улазе у собу без отпора, заинтересована за нове играчке, да би се отпор појавио трећи, четврти дан, или наредне недеље, након што су схватили да је одлазак у вртић свакодневан, а у њему се још увек не осећају сигурно.
Бурно реагују обично млађа деца. Старија најчешће послушно улазе у собу, али већи део дана ћуте, стоје поред врата, одбијају комуникацију с медицинском сестром и другом децом.
Понекад дете у вртићу одбија храну, тешко се успављује, немирно спава и плачљиво је без видљивог разлога.
Нека деца реагују регресијом у понашању. Дете које је проходало опет прибегава пузању, дете које је недавно успоставило контролу столице, сада опет обавља нужду у гаћице, оно које је комуницирало речима опет прибегава гестовима.
Разлог таквих реакција није заостајање у развоју. У жељи да буде заштићено дете бира она понашања, која му нуде већу сигурност. Такве промене су пролазног карактера и нестају кад се дете прилагоди новој средини, односно када почне да се осећа сигурно.
Први дани у јаслицама
Пожељно је да прве дане (неколико недеља) дете долази у јаслице на краће време.
Распоред долажења договорите са сестрама. Препоручује се да дете јасленог узраста први дан остане до једног сата, а касније се тај период постепено продужује, зависно од самог детета и његових реакција. Детету је потребно време да се прилагоди на нов, непознат простор и нове особе. Због тога спавање и поподневни одмор у вртићу одложите за каснији период, када се дете навикне на другаре, на медицинске сестре – васпитаче и када почне да се осећа сигурније.
Дозволите детету да са собом понесе играчку која му пружа осећај сигурности, омиљено ћебенце, плишани меда… Ове играчке могу помоћи детету да премости јаз између куће и вртића.
Током почетног периода прилагођавања на вртић, одложите код свог детета учење нових облика понашања (навикавање на ношу, одвикавање од флашице, цуцле…).
Ако жељено понашање није усвојено до поласка у јаслице, није га добро подстицати током периода прилагођавања, него то оставите за време кад се дете прилагоди новим променама у свом животу.
Врло је важан јутарњи растанак у јаслицама. Будите смирени, никако детету не показујте своју забринутост, или жалост што га остављате.
Дете то може приметити па ће се и оно тако осећати. Растанак се не сме одлагати у недоглед. Дуго смиривање детета, или поновно враћање се не препоручује јер ће дете убудуће плакати дуже очекујући да се родитељ врати.
По повратку из вртића, добро је да више времена проводите са дететом. Шетајте се, играјте се, причајте му приче, пружите му нежност, покажите своје интересовање за његове доживљаје из вртића.
Извор: mojpedijatar.co.rs