Moja deca danas nisu dobila đačke knjižice. Evo šta sam im rekla

Primećujem, poslednjih dana, da je deo roditelja veoma revoltiran odlukom škola i nastavnika širom zemlje da ne održe nastavnička veća i samim tim ne zaključe ocene svojim đacima. Mnogi roditelji to vide kao borbu na račun dece. Ja ne mislim da je tako. Naprotiv, mislim da oni svojim postupkom deci i roditeljima drže važnu lekciju o integritetu, samopoštovanju i dostojanstvu.

Jedan od brojnih zadataka roditelja je da kod svoje dece izgrade ispravan stav prema znanju i ocenama. Da ih nauče da ocena nije merilo vrednosti deteta kao osobe. Da bi to postigli, važno je da u knjižicu punu petica ne stavljaju ni novac ni bilo kakve nagrade. Jer time šalju baš tu pogrešnu poruku – vrediš onoliko koliko si petica doneo. Da, jasno je da je namera roditelja da nagrade trud, ali oni ovakvim postupcima zapravo nagrađuju OCENU. I to je jedina istina. Jer nagrada za trud bi došla onda kada vidite da je trud uložen, a ne onda kad je on potvrđen peticama u đačkoj knjižici. A to je baš velika razlika.

Upravo o tome sa svojom decom razgovaram od početka njihovog školovanja. Nikada nisu dobili ništa za svoje petice. Na kraju svakog polugodišta odemo na kolače ili napravimo palačinke da proslavimo završetak još jednog dela njihovog puta, ali ne da nagradimo brojke.

A pošto sam im ja tu lekciju već „ispredavala“ onda nastavnici koji se u borbi za kvalitetniji obrazovni sistem odluče za ovakav korak, ne rade ama baš ništa preko leđa moje dece. Oni znaju da nisu uskraćeni time što nisu dobili crno na belo svoje ocene. Razumeju to.

I kao što su, u godinama iza nas, od svojih učiteljica naučili mnogo važnih lekcija kojih u udžbenicima nema, ova koju uče sada, za mene kao roditelja je možda i najvažnija.

Uče danas da se glava ne saginje pred svakim ko kaže „ja sam autoritet“.

Uče danas da misle svojom glavom pre nego što prihvate da rade sve „zato što ja tako kažem“.

Uče danas od svojih nastavnika da je borba za bolje obrazovanje obaveza svih nas.

Uče i da nije istina ono što su im (možda) govorili, da se njihovi nastavnici bune i štrajkuju samo za svoje plate. I te kako su tu i da se pobune protiv besmislenih propisa i odluka koje nanose štetu SVIMA, a najviše deci.

Uče od svojih nastavnika da se bore za ono što smatraju ispravnim i pravednim.

Zato, pre nego što izgovorite da se pravda ovih dana isteruje na štetu dece, pogledajte sliku malo šire od knjižice pune petica. Jer nije to ono najvažnije.

I da odgovorim na pitanje iz naslova. Nisam im rekla baš ništa. Jer nisu ni pitali. Čak nisu ni primetili da im đačke knjižice nisu podeljene. Jer za njih, to stvarno nije najvažnije što ponesu iz škole kad se polugodište završi.