Мојим сестрама и другарицама које су пре мене постале маме: Извините што нисам знала

Posted by Аутор: Александра Цвјетић 5. новембар 2021.

Знам да има мама које, када први пут дођу кући са бебом, схвате да су готово саме. Ти тренуци су тешки. Кад се први пут нађеш у потпуно новом свету, суочен са страховима, осећајем немоћи, бојазни да све чиниш погрешно, нема ничег што би ти више помогло од тога да ти неко кога волиш покуца на врата и каже „Хеј, донела сам кафу. Могу ли некако да помогнем?“.

Имала сам среће да у тим данима, а то је било пре седам година, имам такве људе поред себе. Никад се нисам осећала толико вољено, толико сигурно у то да нисам сама, као у тим првим данима, месецима од изласка из породилишта са првим дететом. Осећала сам љубав и подршку од свих, али она коју сам добила од других мама у мом окружењу, била је посебна. То је љубав која је дошла од дубоког разумевања.

Дошла је са места на ком су биле само маме.

Сећам се дана кад је моја ћерка била стара тек једну недељу. Била сам на врхунцу свих могућих емоција које снађу једну маму у првим данима након порођаја, склупчана негде између осећаја кривице и утиска да све радим погрешно.

Моја сестра је села на кауч крај мене, док сам пумпицом покушавала да исцедим још коју кап млека и храбрила ме говорећи да је то супер, да беба може још више од тога да извуче. Онда је села иза мене и почела да ми масира рамена, не би ли ме опустила, истовремено ме храбрећи. У том тренутку сам се сломила и заплакала. Онако баш заплакала. И десет пута за редом јој поновила – извини, извини, извини…

Погледала ме је шокирано. Па зашто јој се извињавам?

У том тренутку је било тако јасно, тако лако видети, у тим најтежим тренуцима раног мајчинства, да је моја сестра умела да ме воли и буде ту за мене као нико други. Зато што је пре мене већ била ту где сам ја сад.

Иако сам осетила огромну захвалност што је имам и што је ту за мене, истовремено сам била јако тужна што ја њу нисам умела тако исто да волим када је она пролазила кроз то своје прве дане мајчинства и кроз исте сумње и страхове. Јер нисам знала.

И још толико је сличних тренутака било, када сам осетила, видела, колико је другачије кад поред себе имате пријатеље који су већ били ту где сте ви сад, који могу да разумеју све страхове и борбу, све оно кроз шта пролазите.

Зато имам потребу да кажем, свим мојим пријатељима који су добили децу пре мене: Извините што нисам знала.

Мојој сестри која је месецима покушавала да доји свог сина и потрошила сате и дане са консултантима за лактацију и у групама за подршку дојењу: Извини што нисам разумела како нешто тако једноставно као што је храњење бебе може учинити да се жена осети као потпуни промашај. Извини што те сваког дана по 10 пута нисам умотавала у највећи загрљај и говорила ти колико си сјајна мама и да ако ти се плаче или прича о томе, да сам ту за тебе. 

Свим мојим пријатељицама – Извините што нисам разумела да иза сваке поруке где кажете да сте „океј“ и да вам „ништа не треба“ и да ћете „јавити ако нешто треба“ заправо стоји осећај да вас ништа не би више усрећило него да вам закуцам на врата са топлом супом и кафом. И само да будем ту. Знала сам ја да сте јаке (све маме јесу) али сада знам да чак и најјачим мамама треба неко ко ће чути све оно што оне не кажу.

Мојим пријатељицама које су своје бебе изгубиле пре него што су и стигле да дођу на овај свет – извините што нисам разумела колико се силно може волети неко кога чак нисте ни упознале. Извините што нисам могла ни да замислим колики је ваш бол, док нисам осетила моју девојчицу како се врпољи. А ни тад нисам могла. И ниједно „извини“ које вам кажем неће никад бити довољно.

Мојим колегиницама које су отварале боловање јер су им деца из вртића сваки час долазила с температурама – извините што нисам разумела, што сам, понекад, превртала очима јер је сав посао на мени. Као да је вама било лепо да ноћима не спавате, скидате температуру, бринете и још се питате – шта ће ми рећи на послу? Извините.

Ове жене су ме толико тога научиле. Све сам разумела, готово тренутно након што сам постала мама. Извините што нисам знала, али обећавам да ћу свој „дуг“ вама вратити неким будућим мамама, које као и ја – нису знале.

Приредила: А. Цвјетић