Molim vas, ne zamenjujte olovku tastaturom

Sve šira i intenzivnija upotreba digitalnih uređaja u svakodnevnom životu dovela nas je do globalne „krize pisanja rukom”. Mladima, pa i onima koji su u srednjim godinama, to će možda zvučati smešno, ali šteta zbog toga što sve manje pišemo rukom mnogo je veća od puke nostalgije za nekim prošlim vremenom. Nastavnici, roditelji i đaci u nekim razvijenijim društvima često raspravljaju upravo na ovu temu – da li se uopšte treba mučiti i trošiti vreme na učenje ove prevaziđene veštine. Naviknuti na brze uređaje došli smo u fazu kada je mnogo jednostavnije, brže i lakše kucati na maloj tastaturi mobilnog uređaja nego uzeti olovku i nešto zapisati.

Razbijanje mitova o lepom pisanju

Kao što smo već rekli, nije u pitanju samo nostalgija. Efikasnost digitalnog pisanja ipak je malo precenjena, u pojedinim slučajevima.

“Sada postoji taj mit koji se raširio, da nam u eri digitalizacije ne treba olovka i papir. Naša istraživanja kažu suprotno. Utvrdili smo da su deca koja su do šestog razreda pisala veći broj reči, pisala brže i izražavala veći broj ideja pišući rukom na papiru (bilo pisanim ili štampanim slovima) nego deca koja su intenzivnije koristila tastaturu.” rekla je za Vašington post Virdžinija Berninger, profesor na Univerzitetu u Vašingtonu. Virdžinija je radila istraživanje sa đacima u osnovnoj školi i došla do zaključka da pisanje rukom poboljšava sposobnost deteta da misli.

Razlozi zbog kojih pisanje rukom ne treba zanemariti su brojni, čak i ako niste đak. Svako može imati koristi od razvoja veštine lepog pisanja, bilo da mu to služi za hvatanje beležaka na sastanku ili jednostavno za izražavanje sopstvenih misli.

Pisanje angažuje moždane vijuge

Jednostavnim posmatranjem moždane aktivnosti tokom dve radnje – pisanja rukom i kucanja na tastaturi, pokazalo je da tradicionalno pisanje zahteva pojačanu moždanu aktivnost. Takođe, naučna istraživanja u kojima su učestvovala deca i odrasli pokazala su da hvatanje beležaka običnom olovkom pomaže da se informacije bolje upamte i duže zadrže, utiče na bolju „organizaciju misli” i povećanu sposobnost generisanja novih ideja.

Niko ne ume da objasni zašto je rezultat istraživanja takav, ali naučnici veruju da je to zbog toga što, kada pišemo rukom, svako slovo u svakoj reči zahteva drugačiji pokret i akciju i time angažuje moždane ćelije. Kada kucamo, ponavljamo iste pokrete, uvek, ma koja da je reč u pitanju.

Primera radi, ako želite da otkucate reč „rukopis” na tastaturi, vi ćete pritisnuti sedam potpuno istih tastera, birajući koje ćete slovo otkucati, ali nećete ih svojom rukom formirati. Ali ako istu stvar pišete rukom, moraće te da oblikujete svako slovo i da ih sastavite. To zahteva više truda i samim tim veću moždanu aktivnost, ostavljajući dublji trag u pamćenju nego da ste reč jednostavno otkucali. A taj momenat je, izgleda, ključni u učenju novih stvari.

Izbori koje pravimo dok pišemo

Drugi razlog zbog kojeg prednost treba dati pisanju rukom u odnosu na kucanje svodi se na neka ograničenja koje nam pisanje olovkom nameće. Pisanje rukom kada hvatate beleške tera vas da pravite određene izbore.

Istraživači sa Univerziteta Prinston sproveli su tri istraživanja na odraslim đacima koji su hvatali beleške pišući na papiru, odnosno kucajući. ”Utvrdili smo da su đaci koji su beleške hvatali na laptopu bili slabiji prilikom odgovaranja na konceptualna pitanja iz date oblasti. Naime, oni koji beleške hvataju na laptopu skloniji su da dobijene informacije procesiraju doslovno, nego da ih oblikuju u sopstvenu formu i nauče s razumevanjem.” napisali su istraživači u svom izveštaju.

Možda kada ono što pišemo shvatamo manje doslovno, obraćamo više pažnje. A pošto rukom ne možemo pisati brzo kao što kucamo i uhvatiti svaku reč, onda pojedine delove moramo oblikovati svojim rečima, te tokom samog pisanja praviti brze izbore o tome koji je najefikasniji način da dobijenu informaciju zabeležimo tako da nam kasnije prilikom čitanja bude razumljiva.

Učimo od velikih