Molitva Antoana de Sent Egziperia:
Gospode, ja ne molim ni za čudesa ni za priviđenja, već za snagu svakodnevnu. Nauči me umetnosti malih koraka.
Napravi me pažljivijim i snalažljivim, da bih se u raznolikosti svakodnevnog života zadržavao na otkrićima i iskustvima, koja me uzbuđuju.
Nauči me da pravilno raspolažem vremenom svog života. Podari mi fini dar da razlikujem primarno od sekundarnog.
Ja molim za snagu uzdržanosti i mjere, da kroz život ne bih lepršao i skliznuo, već razumno planirao tok dana, da mogu videti vrhove i prostranstva, i da čak ponekad nađem vremena da uživam u umetnosti.
Pomozi mi da shvatim da iluzije nesu od pomoći. Ni sećanje o prošlosti, ni snovi o budućnosti. Pomozi mi da budem ovde i sada, i prihvatim ovaj trenutak kao najvažniji.
Spasi me od naivnog uverenja da sve u mom životu treba da bude glatko. Podari mi jasnu spoznaju da su teškoće, porazi, padovi i neuspesi samo prirodni sastavni dio života, zahvaljujući kojima rastemo i sazrevamo.
Podsećaj me da srce često buni sa razlogom.
Pošalji mi u pravom trenutku nekoga, ko ima hrabrosti da mi kaže istinu, ali da mi je kaže s’ ljubavlju!
Znam da se mnogi problemi rešavaju, ako se i ništa ne uradi, zato me nauči strpljenju.
Ti znaš koliko nam je jaka potreba za prijateljstvom. Daj mi da budem dostojan tog najlepšeg i najnježnijeg Dara Sudbine. Daj mi bogatu maštu, da bih u potrebnom vremenu, u potrebnom trenutku, na pravom mestu, u tišini ili govoreći, nekome podario neophodnu toplinu.
Napravi od mene čoveka, koji zna da dopre do onih koji su zaista „na dnu“.
Spasi me od straha da ću nešto propustiti u životu.
Ne daj mi to što ja želim, već to što mi je zaista potrebno.
Nauči me umetnosti malih koraka.
Molitvu je napisao Antoan de Sent Egziperi u jednom od najtežih perioda svog života.