Momo Kapor – „Dragi moji lopovi“
Ja sam dobro i zdravo, kao što i vama od Boga želim zdravlje. Izvinite što vam se javljam sa zakašnjenjem, ali tek danas mi dođoše do ruku novine u kojima vam je posvećena jedna cela strana. Kakav publicitet! Pa, znate li vi uopšte šta sve treba da uradi neki siroti pevač pa da dobije toliko novinskog prostora? Za svega četiri bedna reda u rubrici „Klub poznatih“ on, na primer, mora da se bar jedanput godišnje razvede, bar dva puta skoči odeven u neki bazen ili, ako ništa drugo, makar slupa nov automobil. A vi – ništa! Samo kalauz u bravu. Bravo!
Pa, kako ide, dragi moji letnji lopovi? Dobro. Baš mi je drago. Ipak priznajem da ste me razočarali. Oduvek sam visoko cenio vašu profesiju, a i sam sam pomalo kraduckao; istina, najviše Bogu dane, voće iz tuđih bašti, ribu iz tuđih mreža i knjige na Sajmu knjiga. U stvari, knjige smo krali udvoje, jedan Miša i ja. Pošto je lep, Miša se udvarao čuvarkama knjiga, a ja sam ih za to vreme trpao u kukuljaču od đubretarca. Posle se ispostavilo da su knjige na engleskom, a ja engleski ne znam, ali svejedno je – važno je da čovek ne izađe iz forme, zlu ne trebalo. Ali, vi ste se, na žalost, pretvorili u konformiste! Kradete činovnike, penzionere, domaćice, stanare najviših spratova u novim naseljima. Da li ste normalni? Pa, to je rad na sitno – nećete daleko dogurati na taj način! Kao da ne znate kod koga su skupocene ikone, zlatno posuđe, persijski ćilimi, drago kamenje – kod koga je lova? Treba valjda ja da vam šaljem te adrese? Mnogo ste mi naivni, dragi moji lopovi. Ako nastavite tako ziheraški, od vas nikada neće postati jedan Arsen Lupen, Robin Hud, stari Vijon, pa čak ni Žan Žene, koji je napisao „Dnevnik lopova“. Kradete, kao što vidim, bez mašte, poetike, glupo i sasvim prosečno.
Ukoliko imate nameru da provalite u moj stan, poslušajte najpre nekoliko saveta. Treba pre svega da znate da se vrata otključavaju ključem marke „titan“, a ne „elzet“ – ključem, kao što ste navikli. Još nešto: brava se otvara naopačke, kao kad je treba zatvoriti, u suprotnom smeru od kretanja kazaljke na satu. Zašto? Otkud ja znam! Kod mene vam je sve nekako naopačke.
Ukoliko tražite lovu, nju nećete nigde pronaći. Kad ja to nisam uspeo, a tražio sam je danima, čak sam prevrnuo i sve džepove starih pantalona – vi nemate nikakvih šansi. U stvari, ima nešto para u dečijoj sobi na polici. Videćete odmah sleva kasicu, ali moraćete ići čak u banku da vam je otvore. Ako pokušate da novac izvlačite nožem kroz prorez, gubite vreme. Koliko sam puta pokušao da to izvedem, pa ništa! Samo sam slomio nož i dve turpije za nokte. Pitaćete sigurno gde je onda lova? To se i ja pitam. U ovoj zemlji, dragi moji letnji lopovi, mnogo je lakše obaviti posao nego ga posle naplatiti.
Možda je ipak bolje da se odlučite za krađu televizora. Istina, ne verujem da ćete nešto naročito videti na njemu, ja bar do sada nisam uspeo – uglavnom se vidi kako pada sneg i kao neke kockice. Ali zato možete lepo na ekranu rešavati ukrštene reči! Raspored kockica se svako veče menja. Deo konjske opreme sa dva slova vodoravno je ‘am’, dok je egipatsko božanstvo sunca od dva slova horizontalno ‘Ra’. Italijanska reka, takođe dva slova, jest ‘Po’, a egzotična ptica sa tri ‘ara’. Naš savremeni pisac od pet slova, naravno, vodoravno, to sam ja!
E, sa radijem je sasvim druga stvar! On radi. Ne znam samo zašto, na njemu možete slušati isključivo program radiotaksija, onaj glas što govori kroz nos: „Ima li kola na Bajloniju? Osamdeset i tri, javi se… Šesdeset i sedam; brzo na Čukaricu kod telefonske govornice!“ Jedanput sam se žalio da ne čujem ništa drugo sem poruka radio-taksija, pa su mi opravili aparat. Posle sam čuo samo program milicijskih patrola sa voki-tokija! Jedva sam uspeo da ponovo vratim taksi. Mnogo je zanimljivije i poučnije, čovek bar nauči sve ulice u svom gradu.
Frižider, na žalost, ne radi. Ali zgodan je da se u njemu aranžira ikebana. Mi inače u njemu držimo cipele.
Što se tiče knjiga – kome je do knjiga? A slike? Ramovi više vrede. Uostalom, kad se ja ne razumem u slike svojih najboljih prijatelja, kako ćete uspeti vi, obični letnji lopovi bez obrazovanja.
Mašina za pisanje? Slobodno je nosite! Prema opštoj oceni kritičara, nisam na njoj uspeo do sada da napišem ništa što bi bilo vredno pažnje. Možda ćete vi biti bolje sreće?
Još nešto: ako obijate posle podne, pazite dobro da ne probudite mog starog rođaka koji spava u trpezariji. On najpre puca, pa tek onda pita ko je. Moram da vas upozorim na pištolj koji stalno drži ispod jastuka. Kaže da ne zna čovek šta nosi dan, a šta noć, i još kaže da su ga jednom zatekli na spavanju, ali kaže da više neće, jer kaže, nije on od juče! On inače živi još u 1945. i siguran sam da će najpre pokušati da vas prevaspita. Bilo bi mnogo bolje da vas odmah ucmeka na pragu. Jer, inače, pitaće vas zašto kradete, odakle ste, ko su vam roditelji, zatim će vas propitati sve ofanzive, a na kraju vam sleduje najmanje dvesta stranica „Pedagoške poeme“ izvesnog Makarenka.
Naravno, to nije sve – ispričaće vam u nastavcima svoj život od ovčara do rezervnog majora, sa kraćim prikazom teškog stanja seljaka i nekim strategijskim potezima oko osvajanja carinske karaule 1941. na Čemernom kod Gacka. Bilo bi najbolje da odmah zovete policiju.
p.s. Odmah desno, pored telefona, videćete neplaćene račune za kiriju, struju, televizor, radio, telefon i mleko. Ako ste pri lovi, sredite ih, molim vas.
Dragi moji lopovi, baš mi je žao što morate preko leta ostati u Beogradu, ali šte ćete, posao je posao! Zato sad ne zabušavajte, pa da iduće godine lepo letujete kao i ostali pošteni lopovi.
Primite mnogo pozdrava!
(„I druge priče“, izdanje 1973. )
Izvor: citat.rs