Моња Јовић, доктор књижевности, уредница уџбеника за основне и средње школе, сценаристкиња која стоји иза филмова Исцељење и Лазарев пут, мајка три сада већ девојке, пише поново о деци, образовању, актуелној ситуацији из свог угла.
Њен текст преносимо у целости.
”Само да разјаснимо – не постоје у животу они који хоће да уче и они који неће да уче. Постоје само они који УЧЕ, сваког тренутка, јер имају капацитет да уче и они који не уче, јер немају капацитет да уче.
Онима који уче, дакле, ниједна животна околност, укључујући ту све замисливо – од паузе у школовању до боравка у концлогору – не може то одузети. Док оне које не уче све набубане деветке и десетке овог света неће померити из тог стања, све позиције, професуре, номинације и кандидатуре, све привилегије.
Моја је баба за такве, што заправо не могу да уче, користила изреку: „Што колијевка заљуља – то мотика закопа.“ Дакле, нема развоја. Не растеш, друже, ко чељаде, диплома са тим везе нема.
„Образовање функционише или као инструмент који служи за интеграцију младих генерација у логику актуелног система – доводећи до конформизма, или постаје практиковање слободе, у коме се људи и жене са реалношћу носе на критички и креативан начин – откривајући како да учествују у промени света.“ – говорио је велики Пауло Фреире, чију „Педагогију обесправљених“ треба да прочита сваки наставник у Србији.
Ленка је прва година на смеру за норвешки у Филолошкој гимназији. И Ленка учи, иако не иде у школу месецима. Да, чита и даље „Божју једначину“, слуша подкасте и иде на тренинге, али и учи од деде како се достојанствено умире, од бабе како се брине о сродној души до краја, од мене како се катарзично плаче и прихвата сопствена немоћ, од оца како се воли и разуме онај који мисли различито од тебе, од својих професора како се страда за оно што сматраш праведним, од људи на улицама како се не бојиш силе, од сопствених повреда како да будеш стрпљив док нешто не зацели.
Толико лекција.
И још је луда матер тера да гледа теквондо уз музику Чајковског. Концерт за клавир и оркестар у б-молу, први став.
Allegro non troppo e molto maestoso.
„Ко има даће му се, а ко нема узеће му се и оно што има“ – јеванђеоска је истина.
Ко има, дакле – не брине јер ИМА и то му се не може узети.
И желим њеним професорима да остану molto maestoso као досад, потребни су нам такви, потребни су њој такви.
Љубав за њих.
od svakoga da nauci ponesto, samo od naroda nista. Ne pomaze ni baba, ni koreni, motike, kilevke, ne, daleko je ona od avega toga, nekako iznad, ma sta je se tice taj narod. Ona je ,,elita,, prepametna i ne ,,spusta, se do motike i zemlje. Ma divota.
Ѕamo pumpajte i dinstajte deco i ne osvrćite se ni na advokate stare borce protiv korupcije, pa oni su čak mesec dana štrajkovali,ne osvrćite se na prosvetare uvek uz mlade kojima novac nije bitan ali ne štrajkuju, ni na svoje profesore koji su tek od vas čuli šta je nepotizam, korupcija i lažna diploma. Ne osvrćite se na ove što vredno rade ,naplaćuju dnevnice i putne troškove ali su vam dodelili hiljade lajkova i srca. Pa šta je jedna godina u vašem životu u odnosu na ceo njihov život,a može i dve nije problem pa to je vaš život. Ne brinite deco mi smo uz vas samo pumpajte. I lekari su uz vas i pravosuđe pa da nije vas oni ne bi znali šta je korupcija. Uz vas su i desni i levi i poštena opozicija pa i lopovska vlast vas podržava, verni i neverni, ma šta je jedna vaša godina? Pumpajte deco naša do juče ste bili propala generacija što samo zuri u smartfone sada ste naša zlatna deca! Tu su lajkovi tu je podrška, pa šta je komentara podrške napisano, cenite to. Pa vi ste divni da nije vas ne bismo saznali ni koliko je nepoštenih biznismena ,prepoštenih tajkuna, lažnih patriota , divnih stranih agenata i nevladinih organizacija. Ne bismo saznali ni da imamo zvučne topove , mnogo litijuma , mesne zajednice i krvave ruke.A jedna pa i dve godine života nije ništa , verujte vaše su!