Монтесори метод може бити тешко сумирати у неколико речи. Али, ако бисмо морали, рекли бисмо да је то филозофија едукације и дечјег развоја која ствари посматра врло дубоко. То је начин посматрања детета као способног, самосталног бића, ком се обраћамо језиком поштовања. Заправо, пажљиво бирање речи један је од најважнијих фактора охрабривања детета да постане независно.
Зато вам предлажемо неколико Монтесори фраза које су све то – подстицајне, охрабрујуће, подстичу самосталност и самопоштовање.
1. “Приметила сам како се трудиш.”
Фокус на труду, а не на резултатима кључни је Монтесори принцип. Избегавајте да деци говорите „браво“, „лепо“ или „дивно си то направио“, а уместо тога се фокусирајте на то како су били концентрисани на то што раде или како су пажљиво нацртали тог пингвина.
Ако хвалите труд уместо резултата, тиме помажете детету да развије другачију перспективу која му омогућава да верује да се сваки резултат може променити ако се уложи још труда.
Уместо да детету кажете „Ти си баш добар дечак“, реците „Приметила сам како си јуче био пажљив према брату и радо си с њим делио све играчке.“ Ово детету показује да јасно видите његов труд и ситуације у којима показује своје врлине или напредак.
2. “Шта ти мислиш о томе што си направио/нацртао/написао…?”
У Монтесори свету, дете је себи учитељ. А учитељи су ту као вође која им приказују лекције и помажу, али дете ствари открива само, ако је окружење пажљиво припремљено.
Самоанализа је велики део процеса откривања.
Кад ваше дете каже „Свиђа ли ти се мој цртеж?“ покушајте да му поставите питања о цртежу уместо да само одговорите „диван је“. Важно је да дете почне само да цени свој рад, уместо што тражи ваше одобравање.
3. “Где би то могао да потражиш?”
Самосталност је друга кључна вредност Монтесори метода. Циљ сваког родитеља и учитеља требало би да буде да деца науче да ствари раде сама. И док је некад стварно лакше детету просто одговорити на питање где је то што му треба или како нешто да уради, боље би било да му, бар с времена на време, поставите питање „Где би то могао да потражиш?“ или „Који другар би могао да ти око тога помогне?“
4. “Око чега ти је потребна помоћ?”
У Монтесори учионицама, деца су одговорна за многе ствари, укључујући и бригу о окружењу. Деца су обично врло способна да обаве много више него што родитељи мисле.
Ипак, посао им понекад може бити тежак, сложен или се може десити да око неког дела задатка имају потешкоће.
Кад то приметите, не узимате ствар у своје руке одмах, али ни не дозвољавате да дете постане фрустрирано јер му не успева.
Пример: Ако је дете уморно, али имате договор да увек покупите играчке пре спавања, онда може постати врло нервозно. Али не морате се држати принципа све или ништа. Покушајте са: „Коју боју коцака бих ја могла да скупим да ти мало помогнем?“
5. “У нашој учионици/кући ми…“
Ова кратка, али ефектна фраза ту је да децу подсети на правила понашања која смо установили и жељена понашања. И баш те фразе, као неке изјаве које понављамо о томе како функционише наша заједница, врло вероватно ће, с временом, дете подстаћи на сарадњу и на неки начин му се усадити као норма понашања. То се неће десити преко ноћи, али ако детету покажемо да верујемо у то да оно може да следи правила, оно ће желети и да то поверење оправда.
“У нашој учионици, кад је време за ужину седимо док једемо” је подестник који ће далеко вероватније подстаћи дете на сарадњу од једног кратког и оштрог „СЕДИ ДОЛЕ!“.
Као и сви ми, деца такође желе да буду део заједнице, а на нама је да их редовно подсећамо како та заједница функционише.
Код куће, на пример, ако имате правило да нема играња фудбала, уместо „Остави одмах ту лопту!“, можете рећи: „Лопта нам служи за игру напољу, унутра користимо друге играчке.“
6. “Концентрисан је на игру, нећемо га прекидати”
Једна од фундаменталних идеја Монтесори филозофије јесте да морамо заштитити и чувати дечји фокус што је више могуће.
Може бити и те како примамљиво да дате комплимент детету које прави нешто лепо, али понекад је довољан један контакт очима да им сломи концентрацију.
Зато, кад следећи пут прођете поред детета које је јако фокусирано на кулу од коцкица коју прави или цртеж, покушајте само да прођете у највећој тишини, уместо да дате комплимент за дететов труд. Оставите себи менталну забелешку да то урадите касније и реците му да сте уочили колико је био концентрисан на своју креацију.
7. “Пратите дете”
Ова фраза такође је један од темеља Монтесори филозофије. Али њу не говоримо деци, већ родитељима, учитељима, васпитачима. Подсећамо једни друге да „пратите дете“ значи верујте да свако дете има сопствену мапу развоја и да неке ствари ради боље, а неке лошије од својих вршњака – с разлогом. Код деце уредног развоја, због тога се не треба бринути нити вршити притисак.
Неће свако дете проходати до првог рођендана или научити да чита пре него што напуни шест. А пратити дете значи увек имати на уму да свако дете има јединствене и другачије потребе, жеље, таленте, па их у складу с тим морамо и водити.