Montesori metod može biti teško sumirati u nekoliko reči. Ali, ako bismo morali, rekli bismo da je to filozofija edukacije i dečjeg razvoja koja stvari posmatra vrlo duboko. To je način posmatranja deteta kao sposobnog, samostalnog bića, kom se obraćamo jezikom poštovanja. Zapravo, pažljivo biranje reči jedan je od najvažnijih faktora ohrabrivanja deteta da postane nezavisno.
Zato vam predlažemo nekoliko Montesori fraza koje su sve to – podsticajne, ohrabrujuće, podstiču samostalnost i samopoštovanje.
1. “Primetila sam kako se trudiš.”
Fokus na trudu, a ne na rezultatima ključni je Montesori princip. Izbegavajte da deci govorite “bravo”, “lepo” ili “divno si to napravio”, a umesto toga se fokusirajte na to kako su bili koncentrisani na to što rade ili kako su pažljivo nacrtali tog pingvina.
Ako hvalite trud umesto rezultata, time pomažete detetu da razvije drugačiju perspektivu koja mu omogućava da veruje da se svaki rezultat može promeniti ako se uloži još truda.
Umesto da detetu kažete “Ti si baš dobar dečak”, recite “Primetila sam kako si juče bio pažljiv prema bratu i rado si s njim delio sve igračke.” Ovo detetu pokazuje da jasno vidite njegov trud i situacije u kojima pokazuje svoje vrline ili napredak.
2. “Šta ti misliš o tome što si napravio/nacrtao/napisao…?”
U Montesori svetu, dete je sebi učitelj. A učitelji su tu kao vođe koja im prikazuju lekcije i pomažu, ali dete stvari otkriva samo, ako je okruženje pažljivo pripremljeno.
Samoanaliza je veliki deo procesa otkrivanja.
Kad vaše dete kaže “Sviđa li ti se moj crtež?” pokušajte da mu postavite pitanja o crtežu umesto da samo odgovorite “divan je”. Važno je da dete počne samo da ceni svoj rad, umesto što traži vaše odobravanje.
3. “Gde bi ti mogao da potražiš?”
Samostalnost je druga ključna vrednost Montesori metoda. Cilj svakog roditelja i učitelja trebalo bi da bude da deca nauče da stvari rade sama. I dok je nekad stvarno lakše detetu prosto odgovoriti na pitanje gde je to što mu treba ili kako nešto da uradi, bolje bi bilo da mu, bar s vremena na vreme, postavite pitanje “Gde bi to mogao da potražiš?” ili “Koji drugar bi mogao da ti oko toga pomogne?”
4. “Oko čega ti je potrebna pomoć?”
U Montesori učionicama, deca su odgovorna za mnoge stvari, uključujući i brigu o okruženju. Deca su obično vrlo sposobna da obave mnogo više nego što roditelji misle.
Ipak, posao im ponekad može biti težak, složen ili se može desiti da oko nekog dela zadatka imaju poteškoće.
Kad to primetite, ne uzimate stvar u svoje ruke odmah, ali ni ne dozvoljavate da dete postane frustrirano jer mu ne uspeva.
Primer: Ako je dete umorno, ali imate dogovor da uvek pokupite igračke pre spavanja, onda može postati vrlo nervozno. Ali ne morate se držati principa sve ili ništa. Pokušajte sa: “Koju boju kocaka bih ja mogla da skupim da ti malo pomognem?”
5. “U našoj učionici/kući mi…”
Ova kratka, ali efektna fraza tu je da decu podseti na pravila ponašanja koja smo ustanovili i željena ponašanja. I baš te fraze, kao neke izjave koje ponavljamo o tome kako funkcioniše naša zajednica, vrlo verovatno će, s vremenom, dete podstaći na saradnju i na neki način mu se usaditi kao norma ponašanja. To se neće desiti preko noći, ali ako detetu pokažemo da verujemo u to da ono može da sledi pravila, ono će želeti i da to poverenje opravda.
“U našoj učionici, kad je vreme za užinu sedimo dok jedemo” je podestnik koji će daleko verovatnije podstaći dete na saradnju od jednog kratkog i oštrog “SEDI DOLE!”.
Kao i svi mi, deca takođe žele da budu deo zajednice, a na nama je da ih redovno podsećamo kako ta zajednica funkcioniše.
Kod kuće, na primer, ako imate pravilo da nema igranja fudbala, umesto “Ostavi odmah tu loptu!”, možete reći: “Lopta nam služi za igru napolju, unutra koristimo druge igračke.”
6. “Koncentrisan je na igru, nećemo ga prekidati”
Jedna od fundamentalnih ideja Montesori filozofije jeste da moramo zaštititi i čuvati dečji fokus što je više moguće.
Može biti i te kako primamljivo da date kompliment detetu koje pravi nešto lepo, ali ponekad je dovoljan jedan kontakt očima da im slomi koncentraciju.
Zato, kad sledeći put prođete pored deteta koje je jako fokusirano na kulu od kockica koju pravi ili crtež, pokušajte samo da prođete u najvećoj tišini, umesto da date kompliment za detetov trud. Ostavite sebi mentalnu zabelešku da to uradite kasnije i recite mu da ste uočili koliko je bio koncentrisan na svoju kreaciju.
7. “Pratite dete”
Ova fraza takođe je jedan od temelja Montesori filozofije. Ali nju ne govorimo deci, već roditeljima, učiteljima, vaspitačima. Podsećamo jedni druge da “pratite dete” znači verujte da svako dete ima sopstvenu mapu razvoja i da neke stvari radi bolje, a neke lošije od svojih vršnjaka – s razlogom. Kod dece urednog razvoja, zbog toga se ne treba brinuti niti vršiti pritisak.
Neće svako dete prohodati do prvog rođendana ili naučiti da čita pre nego što napuni šest. A pratiti dete znači uvek imati na umu da svako dete ima jedinstvene i drugačije potrebe, želje, talente, pa ih u skladu s tim moramo i voditi.