Била једном два брата која су живела на суседним фармама и која су се посвађала. Била је то прва озбиљна свађа током четрдесет година, колико су живели један поред другог, делећи алат, помажући се и давајући један другом.
А онда је тај склад нарушен. Све је почело од малог неспоразума који је водио до велике свађе и грубих речи након којих су уследиле недеље проведене у ћутњи.
Једног јутра, неко је покуцао на Џонова врата. Отворио их је и видео човека са столарским алатом. „Тражим посао.” рекао је. „Можда би овде на твојој фарми могао да се нађе неки послић за мене?”
„Да,” рече старији брат. „Знам шта би могао да урадиш за мене. Видиш ону кућу са друге стране потока? Ту живи мој комшија, заправо, млађи брат. Прошле недеље је између нас била ливада, али је он нешто копао од реке довде и сад је између нас поток. То је урадио да би ми напакостио, али вратићу му ја… Видиш она дебла поред штале? Хоћу да ми направиш ограду од два метра да више не видим ни њега ни његову кућу.”
Столар рече: „Све ми је јасно. Дај ми ексере и бушилицу и видећеш како ћу то сјајно да урадим.”
Старији брат је морао да оде до града, тако да је столару дао потребни материјал и отишао.
Столар је целог дана вредно радио, мерио, тестерисао…
Када се у сумрак дана старији брат вратио, столар је завршио посао. Био је запрепашћен!
Упште није било ограде. Он је направио мост који је спајао две обале потока. Био је то прелеп мост, а са његове друге стране му се приближавао његов млађи брат широм раширених руку.
„Стварно си сјајан човек када си направио мост после свега што сам ти рекао и урадио.” – рече млађи брат.
Браћа су стајала сваки на својој страни моста, па су полако кренули један другом у сусрет, сусревши се на средини. Видели су да столар подиже своју кутију са алатом и креће. „Хеј, сачекај! Остани пар дана код нас, има још пуно ствари које би могао да направиш.”, рече старији брат.
„Врло радо,” рече столар „али морам да направим још пуно мостова.”
Извор: http://www.family.rs/