O motivaciji je toliko toga rečeno u literaturi, na seminarima i obukama, među Vašim kolegama i roditeljima. Zato se tekst pred Vama odnosi upravo na neke aspekte motivisanja deteta koji nisu toliko puta sažvakani. I zato je ovaj tekst namenjen baš Vama, ako ste učitelj ili nastavnik.
Sećam se dobro perioda kada sam bila đak. Još smo išli kod učiteljice, ali zadaci su postajali teži i teži. Dobro pamtim taj dan kada sam pozvala mamu u pomoć jer nisam znala da rešim jedan tekstualni matematički zadatak. Taj trenutak ne pamtim zbog preteškog zadatka za mene, nego zbog toga što sam u školu otišla sa maminom porukom u svesci: „Draga učiteljice, da li su ovo zadaci za decu ili za roditelje?“ Tada mi ni na kraju pameti nije bilo da li moja mama postupa ispravno ili ne.
Shvatam, ona je bila uključena.
Ako učiteljica ne objasni, ona će. Ako me učiteljica ne podstakne, mama će.
Ali šta je sa onom decom čiji roditelji nastupaju sa stavom: „Niko nije ni meni pomagao!“ ili „Učiš za sebe!“?
Da se razumemo odmah, uključenost roditelja je balansiranje, traženje sredine između dve krajnosti. Ako u praksi primetite da se roditelji skoro nikad ne uključuju, da su slabo zainteresovani i da je dete pri učenju i zadacima prepušteno samo sebi, probajte da proniknete u razloge za to, ali bez osude. Upravo je dete ono na šta treba da se fokusirate i podstaknete ga da nađe svoj pravac u učenju i radu.
Sigurni koraci u motivisanju
Detetu koje nema veliku podršku kod kuće važno je da nauči da se samovrednuje. To znači da takmičenje sa drugima nije uvek najbolje rešenje. Zdravije je da dete nauči da se takmiči i upoređuje sa samim sobom kroz različite vremenske periode. Tako svaki đak može da postigne uspeh.
Saradnja i saradničko učenje može ponekad da reši problem motivacije i pre nego što on nastane. Sastavite timove koje čine i bolji i lošiji učenici. Potrudite se da date ocenu grupi umesto pojedincima i videćete rezultate.
Umesto na greške, fokusirajte se na ono što je kod deteta pozitivno, na jače strane i vrline. Kada pomognete da izgradi samopouzdanje, dete će lakše da pređe na ono što mu slabije ide.
Učinite deci uslugu i predstavite im gradivo kroz manje celine, tj. „zalogaje“. Olakšaćete i sebi u radu, a učenici će lakše postaviti ciljeve i neće razvijati strah od neuspeha.
Uverite dete da mi možete biti oslonac. To ćete uraditi tako što individualizujete zadatke i ubedite dete da napor i ulaganje truda dovode do uspeha. To je moguće samo ako ciljeve postavite u skladu sa detetovim realnim sposobnostima.
Poslušajte i jedan stari savet: pri podučavanju uvek pođite od poznatog, a potom uvedite nepoznato. To posebno znači učenicima koji sami uče i nose se za zadacima. To im olakšava shvatanje pojmova jer im dajete šansu da pođu od svog iskustva.
Na kraju, važan je Vaš stav. Trudite se da ne merite detetovu vrednost kao osobe spram njegovih sposobnosti i školskog uspeha. Rezultati na zadacima ne govore ništa o mnogim ljudskim kvalitetima. Budite oni koji cene i jedno i drugo.
…i jedan magični sastojak
Pored ovih koraka koji će sigurno uroditi plodom ako ih primenite, postoji nešto što garantuje da će motivacija i uključenost ispuniti svaki kutak Vaše učionice.
Taj tajni sastojak je Vaša volja.
Ako i povrh svega volite to što radite i imate istinsku volju i želju da pomognete svakom detetu, onda je vrlo malo verovatno da to deca neće primetiti. Možda sada u sebi kažete da nije moguće da uvek imate motivaciju za svoj rad sa decom. To je u redu. Zato dopustite učenicima, možda baš i tim manje uključenim, da oni Vas motivišu, da Vas pokrenu i daju ideje za rad. Učionica je samo svet u malom u kom pokrećemo jedni druge.
Motivacija rađa motivaciju i tu nema greške. Deca su nam najbolji pokazatelj o tome da li smo takli njihova srca.
Podsetnik
Sve u svemu, kada govorimo o motivaciji deteta da uči i angažuje se u školi, ne treba da zaboravimo da na nju utiču: (ne)uključenost roditelja, odnos učitelja/nastavnika i roditelja takođe, odnos učitelja/nastavnika prema predmetu tj. sadržaju u okviru kog podučava, detetovu porodičnju situaciju i mnogo toga drugog. U svemu tome, najvažnije je svakom detetu, iz kog kod okruženja dolazilo, pružiti šansu, opet i opet. Takođe, nije loše povremeno se setiti da svi imamo snage i slabosti i upravo se na tome temelji učenje. Pružite razumevanje i motivacija deteta će početi da raste, a i Vi sami sa tim.
Autor: Tamara Kostić, master psiholog obrazovanja