Зашто људи не успеју?

Потпуно свесна комплексности постављеног питања и варијабли које је потребно укрстити да би се дао прецизан и тачан одговор, ипак сам се одлучила да пишем о овој теми. Зашто? Зато што мислим да је важна и зато што се често сусрећем са људима који не остварују оно што би желели, а не знају одакле да почну како би нешто променили, ако уопште и разматрају промену. За све оне које је привукао овај наслов, волела бих да овај текст буде позив за размишљање. Циљ ми је да се свако од нас присети неке ситуације/стања којим није задовољан и да започне са променом, тако што ће размислити о томе зашто не успева, и још важније, шта је то што он/она може да уради у тој ситуацији. За почетак, мислим да је то довољно и да је реалан циљ за један текст да га оствари. Ја ћу, у жељи и намери да помогнем у анализи, понудити неке од могућих „тачних“ одговора.
mobing
Изостанак труда – тешко нам је, па радимо по мало или ни мало
Веома често људи не успевају да остваре своје циљеве зато што истински нису спремни да се труде, уложе велики напор и подносе тешкоће. Да бисмо остварили више, потребно је да дамо више. То понекада значи улагање додатне енергије када нам је јако тешко и када бисмо најрадије напустили све и отишли, јер смо се јако уморили. Способност да истрпимо тешкоће, да се одупремо инерцији и пронађемо додатну снагу онда када бисмо најрадије сели и гледали телевизор јесу неки од важних фактора успеха. Само активно!
 
Не радимо праве ствари – планирање и приоритети
Често се у пракси дешава да нам није проблем да радимо – активности је ту, али да и даље не остварујемо успех. Понекада је разлог управо у томе што не радимо праве ствари, другим речима расипамо енергију и труд. Некада је ово последица одлагања кључних активности (које су најчешће тешке и обимне), а некада не знамо правац кретања или нам недостаје план. Неки људи имају потешкоћа у постављању приоритета, што им у великој мери отежава реализацију циљева. За превазилажење овог проблема нам је важно да будемо свесни свих активности које обављамо, да након тога проценимо шта је оно што је кључно за остварење успеха и да се на то усмеримо.
 
Самосаботирање – пројектовање негативног исхода
Оно што говорите себи док мислите на неки исход ће вас и водити ка таквом исходу. Другим речима, ако не верујете у могућност позитивног исхода и Ваше акције ће Вас водити ка неуспеху. Да разјасним, овде апсолутно не мислим на моћ позитивног мишљења („важно је само да апсолутно верујеш, па ће се све остварити“), јер мислим да је оно некорисно и нефункционално у ситуацијама неуспеха. Важно је да реално сагледавамо ситуације, околности, себе, али и да верујемо у успех. Реални оптимизам – то је права мера.
 
Немамо одговор на питање: Чему све то? – унутрашња мотивација и спољашња мотивација
Све што радимо, радимо зато што нас нешто покреће на ту активности. Некада се „разлог“ огледа у остваривању спољашњих ефеката (због плате, статуса, да бисмо били са другима, боља позиција у друштву и слично), а некада је разлог и само уживање у одређеној делатности (унутрашњи ефекат). Шта год да је у питању, докле год постоји одговор на питање: „Зашто?“ он нам служи као покретач и мотиватор да истрајемо у ситуацијама у којима желимо да остваримо успех. Уколико Вам недостаје одговор на ово питање, можда је то разлог неуспеха. Уколико разлог постоји, пронађите га, преиспитајте га, мислите на њега у ситуацијама када Вам је тешко.
Листа одговора на почетно питање се овде не зауставља. Питање и даље остаје отворено, а на Вама је да одговорите тако да то за Вас има смисла. Када то урадите, онда се начинили први корак и важно је да наставите са радом. Нема успеха преко ноћи. Нема инстант решења. Некада добијамо, некада бирамо састојке, али су рецепти за успех увек оригинални и праве се по сопственој мери уз пуно труда и воље.
Драгана Окановић
Извор: timcentar.rs